Verujem da nas ima koji osim sto uzivamo slusajuci muziku , uzivamo u plesu....a mozda i oni koji vole samo "slusati" ples nam se pridruze...

Ovde stavljajte spotove, po mogucnosti , popracene uz lepe plesne korake...sve vezano za muziku romantiku i PLES.

Paso Doble je živahan teatralan španski ples, razvijen u Francuskoj. Paso Dobl u bukvalnom prevodu znači "dvokorak", pa se uvek pleše u duplom taktu (npr. 4/4 taktu).
Ples je zasnovan na konceptu borbe sa bikovima. Koriste se scene iz borbi sa bikovima, kao i muzika koja se pušta tokom borbi za vreme matadorovog ulaska u arenu (paseo) ili tokom prolazaka neposredno pre ubistva (faena). Muškarac igra matadora, a žena je ponekad njegov plašt (cappa), a ponekad i sam bik.
Ovo je ples gde muškarac stvarno ima svoju predstavu. On pleše ponosno, uspravnih leđa, zabačenih ramena, i uzdignute glave. Njegovi koraci su oštri, progresivni i izvode se po principu peta-stopalo, u obliku marša. Okvir je širi, držanje je čvršće, i za razliku od većine latino plesova ima veoma malo ili nimalo pokreta kukovima. Žena igra manje značajnu ulogu – uglavnom simbolizuje njegov plašt. Ona se kreće se lepršavo po podijumu zajedno sa muškarcem, oko zamisljenog bika, a njihovi pokreti su prožeti elementima Flamenka i podsećaju na borbu u areni. Ples kulminira kada čovek ubija bika – u pitanju je jedan od najdramatičnijih plesova koje ćete ikada videti.
Paso Doble je veoma koreografski ples, koji se uglavnom pleše na takmičenjima, pre nego kao društveni ples. Muzika je nastala od Espana Cani (španskog ciganskog plesa), koji ima pauze na tačno određenim mestima tokom pesme.
Paso Doble se uči tek nakon određenog vremena kada se savladaju jednostavniji plesovi.
Svoju današnju formu je dobio u Francuskoj, a među takmičarske plesove je uvršten 1959-te godine.

Ples se najviše razvio na Kubi, iako su se slični pokreti pojavili i na nekoliko drugih Karibskih ostrva. Tačno značenje stila se pomalo razlikuje na svakom ostrvu. Kubanska rumba je osnova za Mambo i Cha cha.
Rumba je prvo stekla popularnost na Havani osamdesetih godinama. Sa tako snažnim seksualnim prizvučjem, Rumba je često bila potiskivana i zabranjivana, jer je smatrana kao blud i potencijalna opasnost. Tokom godina zabrane kabaretska Rumba je postala popularna, a ujedno je bila i društveno prihvatljiva. Postavljeni su razni kabaretski komadi koji su često sadržale plesanje Rumbe.
Rumbaje prvi put stigla u SAD 1913.godine, a doneli su je Lew Quinn i Joan Sawyer. Tokom dvadesetih godina interesovanje je bilo malo, sve do1929. kada je Xavier Cugat oformio Latin American Style orkestar. On i njegov orkestar svirali su širom zemlje i pojavljivali su se u nekim od prvih zvučnih filmova. Do kraja tridesetih postali su najbolji latino orkestar tadašnjice.
Big Bend varijanta rumbe je skoro duplo brža i prvo je bila popularna u SAD tokom 1930-tih. Ova vrsta plesa se ponekad nazivala Rhumba sa h.
Tridestih godina dolazi Rumba u Evropu. “The Peanut Vendor” je prvi Rumba slager koji osvaja i ovaj kontinent. U pocetku je ritam bio brzi, tek kasnije je zamenjen za sporiji.
1935.-te godine, George Raft je igrao ulogu suave plesača u filmu "Rumba", mjuzikl u kojem je junak napokon osvojio ljubav voljene (Kerol Lombard) kroz njihovu uzajamnu strast prema plesanju.
1940-tih godina je Son bio popularan ples srednje klase na Kubi- sporija i prefinjenija verzija izvorne rumbe. Sporiji stil je i Danzon, ples bogatog Kubanskog društva, u kojem su se plesali veoma mali koraci. Dame su plesale veoma nežne pokrete kukovima, dok su istovremeno savijale i opružale kolena, što je bilo veoma seksi! Neki plesači kažu da su ovo najerotičniji latino plesovi. Son Montuno, vrsta Son-a ali sa više truba i klavira, postao je krajnji izraz Kubanizma.
1990-tih Gypsy Kings-i spojili su Rumbu sa Flamenkom.
Tako se Rumba mešala tokom vremena, stvorila sebi poštovanje, zadobila današnju formu, a među takmičarske plesove su je uvrstili 1964.-te. Rumba je osnova za dobro latino plesanje i pomaže da izoštrite svoj osećaj za ritam, tajming i kontrolu muzike.

Originalno potiče od mamba i rumbe. Doživeo je svoju ekspanziju 1950- tih godina i od tada je verovatno najpopularniji društveni ples. Naziv cha-cha potiče sa Haitija, i odnosi se na deo zvona, koji je stvarao "cha-cha" zvuk. To zvono se čuvalo i koristilo kao instrument. Prema nekim izvorima naziv potiče od karakterističnog šuštećeg zvuka, koje su proizvodile cipele na parketu dok se plesao trostruki mambo korak.
1940.-te je Mambo preplavio SAD, ali je bio brz i dosta težak za igranje. Tako su muzičari usporili Mambo, i Cha-Cha-Cha je rođen. 1954.-te je zadobio titulu najomiljenijeg plesa, a Palladium na Brodway-u se oznacava kao mesto rodjenja Cha cha cha.
Veruje se da je 1951.-te godine Kubanski violinista i kompozitor Enrique Jorrin doveo cha cha ritmove na Kubanske plesne podijume.
U Evropi su ga po prvi put predstavili Gerd i Trante Handrich, na Kongresu Udruženja Nemačkih Plesnih Učitelja, 1957-e godine.
Cha-cha-cha se formirao kao ples, te se sada pleše uz širok spektar muzike, od autentičnih latino ritmova, pa sve do sadašnje pop muzike. Ples se sastoji od tri brza koraka (trokorak) i dva sporija koraka na udarcima jedan i dva. Čist, jasan ritam i vesele figure sa puno varijacija su odlike ovog plesa, a oni su ujedno i razlog da mu se i Vi prepustite i pokušate da plešete cha cha cha.
Medju Latino Americke plesove su ga uvrstili 1961. godine.

Jedne večeri 1927.-me, lokalni plesni entuzijasta zvani"kratki George", posmatrao je neke parove kako igraju. Kada ga je novinar pitao koji ples oni to plešu, slučajno se dogodilo da su se do njega našle novine sa člankom nazvanim "Lindy Hops The Atlantic", i on je samo odgovorio Lindi Hop. I upravo se taj ples smatra za jednog od predaka Jive-a.
Jive (džajv), je međunarodno priznat naziv za sve njegove pretke, i zapravo spoj svih njih: ’30-tih godina - Lindi hop, Bluz, Sving; 40-tih Bugi-Vugi, Bibop i ’50-tih Rock’n’Roll. Ove plesove, koji su tada bili popularni u SAD, američki vojnici su preneli u Evropu, tačnije u Englesku tokom II svetskog rata. Oni su vrlo brzo su doživeli svoju slavu, jer je njihova muzika takva, da pokreće i poziva na ples i stare i mlade. Posle rata je Boogie uzeo primat u muzici.
Engleski učitelji su uobličili ovaj elegantan ali i dalje živahan ples-Jive. Uz malo sporiju muziku, 1968.-me godine je zadobio svoje mesto među Latino Američkim plesovima, i značajno promenio imidž plesa, čineći ga uzbudljivijim i bezbrižnijim.