LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Exercise Your Brain

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3063
Godina : 41
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   18/6/2009, 10:47 pm

Бранислав Нушић је српски писац романа, драма, прича и есеја и зачетник реторике у Србији. Нушић је рођен 8. октобра 1864, a умро је 19. јануара 1938. Такође је радио као новинар и дипломата.

Комедије [уреди]
„Протекција“
„Свет“
„Пут око света“
„Госпођа министарка“
„Народни посланик“
„Мистер Долар“
„Ожалошћена породица“
„Покојник“
„Сумњиво лице“
„Др“
„Власт“ (недовршена)
Ђоле Кермит (недовршена
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5895
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   21/6/2009, 10:01 pm

Da idem na " V ".
Viktor Igo, veliki pisac, najpoznatiji po djelu " Jadnici ".
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3063
Godina : 41
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   24/6/2009, 9:58 pm

Orson Vels (engl. Orson Welles, Kenoša, 6. maj 1915. - Los Anđeles, 10. oktobar 1985.), američki režiser, glumac, scenarista i producent.

Tako je 30. oktobra 1938. godine izazvao opštu paniku veštom i uverljivom adaptacijom romana Rat svetova o invaziji Marsovaca. O toj pomutnji koju je Vels izazvao svojom radio-dramom snimljen je 1975. godine TV film Noć koja je uspaničila Ameriku.

gledala sam film...uverljiv je Smile
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5895
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/6/2009, 9:22 pm

Sjoran Emil , o njemu sam citala u knjizi Branke Bogavac '" Razgovori u Parizu " i jako mi se svidja njegovo razmisljanje o zivotu, ali na zalost, nisam imala prilike da ga citam. Voljela bih da procitam njegovu knjigu


KRATAK PREGLED OBOZAVANJA “.
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3063
Godina : 41
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/6/2009, 9:46 pm

Leonardo di ser Pietro da Vinči poznat kao Leonardo da Vinči (ital. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci ; 15. april 1452 — 2. maj 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal "renesansnog čoveka" i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su "Tajna večera" i Mona Liza, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5895
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/6/2009, 11:30 pm

" IGRA STAKLENIH PERLI " jedna od mojih omiljenih knjiga, koju sam citala vise puta.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 12095
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   2/3/2010, 5:07 pm

Ilijada je junački epski spev. Pretpostavlja se da je nastao u 8. veku pre nove ere u grčkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome je Ilijada došla do nas dobila je u 6 veku pre. n. e. u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. pre n.e. do 527. pre n.e.). Pizistrat je ustanovio Panatinski praznik o kome su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama. Autorstvo se pripisivalo Homeru. Međutim, nema nijednog pouzdanog podatka o životu Homera zbog čega se u njegovu istoričnost sumnja. U vezi s tim nastalo je u nauci homersko pitanje.
Ilijada je podeljena u 24 knjige. Podelu su ustanovili ispitivači Ilijade u Aleksandriji.
Osnovni motiv Ilijade je srdžba jednog od najboljih ahejskih junaka, Ahileja.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5895
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   9/3/2010, 1:50 pm

Antigona

Antigona je žrtva sukoba između bozanskih zakona I zakona vladara. Stari Grci su sahranu mrtvih srodnika smatrali dužnošću koju su propisali bogovi. Antigona ne želi da se suprotstavi božjim zakonima I sluša zakon svog srca, koji joj nalaže da sahrani mrtvog brata. Na taj način se suprotstavlja oholom ujaku, kralju Kreontu, čija će nepopustljivost izazvati veću propast njegove porodice. Njegov sin jedinac Hemon je bio Antigonin vjerenik I kada je video da se ona objesila, sam probada mač kroz srce. Njegova majka Euridika, kada je to čula, na isti način izvršava samoubistvo. Na taj način bogovi kažnjavaju oholog Kreonta, koji je svojim nalogom , došao u sukob sa božanskim zakonima.

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
majacvet

avatar

Ženski
Broj poruka : 380
Godina : 43
Humor : Male stvari me silno razvesele
Datum upisa : 04.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   11/4/2010, 8:10 pm

Ахил






Ахилеј и Патрокле





Ахил, Ахилеј или Ахилес (гр.Άχιλλεύς) у грчкој митологији син краља Пелеја и богиње Тетиде, главни јунак Илијаде и, уједно, највећи грчки јунак. Борећи се са Тројанцима
изгледао је „као пожар у сувој боровој шуми“. Кад му је судбина дала да
бира, уместо дугог и неславног, одлучио се за кратак и славан живот.
Убио је у двобоју Хектора, принца Троје, зато што му је овај, пре тога, убио најбољег
пријатеља, Патрокла. Гневан, вукао је непријатељев леш око зидова града
кроз прашину и стишао се тек када је пред њега дошао стари краљ Пријам, отац Хекторов, да га моли за тело свог сина.
Пред крај рата погинуо је од отровне стреле која га је погодила у
пету (његово једино рањиво место), а коју је одапео Парис, Хекторов брат. Пета је била његово једино рањиво
место зато што га је његова мајка, Тетида спуштајући га у реку Стикс, како би постао
непобедив, држала за пету.
Чак се и данас користи израз „Ахилова пета“ за нечије рањиво место.
Nazad na vrh Ići dole
http://beskraj.serbianforum.info/
blackdreamer

avatar

Ženski
Broj poruka : 970
Godina : 27
Location : Univerzum
Humor : ljudska glupost
Datum upisa : 15.04.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   16/4/2010, 5:57 pm

Lajbnic, (nem. Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz; Lajpcig, 1. jul 1646 — Hanover, 14. novembar 1716) bio je nemački filozof, matematičar, pronalazač, pravnik, istoričar, diplomata i politički savetnik. Dao je značajan doprinos u optici i mehanici. Smatra se poslednjim čovekom enciklopedijskog znanja zapadne civilizacije.
Stekao je obrazovanje iz prava i filozofije, radio je kao sekretar u dvema najpoznatijim plemićkim porodicama u Nemačkoj (od kojih je jedna tokom njegovog službovanja postala engleska kraljevska porodica). Zauzima podjednako značajno mesto kako u istoriji filozofije tako i u istoriji matematike. Ustanovio je infinitezimalni račun (kalkulus, matematička analiza) nezavisno od Njutna, kao i binarni sistem koji predstavlja osnovu moderne računarske tehnologije. U filozofiji ostaće najpoznatiji po optimizmu, npr. njegov zaključak da je Bog stvorio najbolji svet od svih mogućih svetova.
Lajbnic je dao veliki doprinos u fizici (optici i mehanici) i tehnologiji, kao i, što će se kasnije utvrditi, biologiji, medicini, geologiji, teoriji verovatnoće, psihologiji, informatici. Pisao je na latinskom, francuskom i nemačkom i to o politici, pravu, etici, teologiji, istoriji i filologiji. Iako je mnogo pisao, malo toga je objavljeno.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5895
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   28/4/2010, 11:35 pm

CICERON

(3. januar 106 pre n.e. - 7. decembar 43 pre n.e.)

Najčuveniji rimski orator i jezički reformator, po kojem je nastao i izraz „Ciceronska retorika". Takođe, istaknuti advokat, naučnik, filozof, teoretičar i pisac.



„Velike stvari se ne postižu ni snagom, ni brzinom, ni fizičkom veštinom, već razmišljanjem, sliom karaktera i prosuđivanjem". (Ciceron)



Ciceron se rodio u Arpinu (Italija), u porodici koja je pripadala nižoj aristokratiji. Njegovo prezime, Tulije (Tullius) je etrurskog porekla. Otac, koji se brinuo za njegovo i obrazovanje njegovog brata, Kvinta, veoma brzo je shvatio da plaćeni vaspitači (koji su bili uglavnom robovi ili oslobođeni robovi) više nemaju čemu da ih nauče i stoga se sa sinovima preselio u Rim. Marko i Kvint ovde posećuju domove uglednih rimskih aristokratskih porodica, gde se upoznaju sa visokom politikom i kulturom. Među Ciceronovim učiteljima bili su Marko Kras, poznati političar i besednik i Mukije Skajvola, poznati pravni stručnjak. Ciceron je učio filozofiju kod epikurejca Fedra, stoika Diodota i akademičara Filona iz Larise i tako bio upoznat sa tri od četiri najvažnije filozofske škole svoga vremena. Sam Ciceron se najviše prepoznavao u akademskom učenju, mada se uglavnom bazirao na teoriju o znanju, u kojoj je više voleo da bude vođen verovatnoćom nego izvesnošću (čime je pravdao i protivrečnosti svojih radova). U etici je bio skloniji dogmatizmu i privlačili su ga stoici, dok je po religioznom opredeljenju veći deo života bio agnostik, ali je nakon smrti ćerke postao teist.



„Onaj ko vidi da Superduša obuhvata sve pojedinačne duše u svim telima i ko razume da nijedna duša niti Superduša ne mogu biti uništene, taj čovek zapravo zasita vidi". (Ciceron)

____________________________________________
"Poezija je samo trag zivota.
Plamti li tvoj zivot, poezija je samo pepeo plamteceg zara."

Leonard Cohen
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29318
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   28/3/2011, 10:30 pm

Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Nakon nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola nastavio školovanje. Školujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sveštenik. Ta činjenica mu nije davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po završetku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativši se u Gospić mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj života.

“U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:

-Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da studiram tehniku.
-Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu, odgovorio je svečano, a znao sam da tako i misli.”

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
scarlett

avatar

Ženski
Broj poruka : 571
Datum upisa : 30.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   1/5/2011, 9:39 am

Amedeo Clemente Modigliani (Livorno, Italija, 12. srpnja 1884. - Pariz, 24. siječnja 1920.), talijanski slikar židovskog porijekla.

Modigliani je rođen u siromašnoj obitelji kao četvrto i najmlađe dijete. Cijelog su ga života pratili zdravstveni problemi. Godine 1898. obolio je od tifusa, a nakon oporavka omogućeno mu je da napusti školu i pohađa satove crtanja i slikanja u umjetničkoj akademiji u Livornu.

Krajem 1900. njegovo se zdravstveno stanje pogoršalo, obolio je od tuberkuloze te je zimu proveo u Napulju, na Capriju i u Rimu. Godine 1906. odlazi u Pariz, gdje uvježbava crtanje osoba na Académie Colarossi. Upoznaje njemačkog umjetnika Meidnera koji opisuje Modiglianija kao posljednjeg pravog boema. Godine 1907. Modigliani pronalazi svog prvog mecenu - Paula Alexandrea. Preko njega upoznaje i Brancusija, jednog od najvećih kipara XX. st. U tom razdoblju pa sve do I. svj. rata Modigliani izrađuje uglavnom kamene skulpture inspirirane afričkom umjetnošću. Godine 1910. upoznaje Anu Ahmatovu, s kojom će imati burnu aferu.

Godine 1914. Modigliani prestaje praviti skulpture jer mu nije više bio dostupan kamen za klesanje. Iste godine upoznaje Beatrice Hastings, mladu englesku novinarku s kojom će se sprijateljiti i koja će mu biti model sljedeće dvije godine. U to se doba zamjećuje njegov ekspresionistički stil portretiranja. Lice i vrat su izduženi, linije su fino savijene, često se ne vide zjenice u očima, usne su sitne. Osjeća se blaga ironija.

Godine 1916. Modigliani je upoznao poljskog pjesnika Leopolda Zborowskog i njegovu ženu Annu, s kojima se sprijateljio i u nekoliko navrata portretirao, započevši veliku seriju izrazito erotičnih aktova.
A. Modigliani, Ležeći akt

U travnju 1917. upoznaje 19-godišnju Jeanne Hébuterne, s kojom započinje zajednički život. Ona postaje jednim od njegovih glavnih modela; naslikao ju je barem 25 puta.

Slovo I
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   24/6/2011, 9:26 pm

Ingeborg Bachmann

Ingeborg Bachmann rođena je 1926. u Celovcu (Klagenfurtu), studirala je ponajprije pravo i filozofiju, zatim filozofiju i germanistiku. 1953. dobila je godišnju nagradu Grupe 47. Javila se pjesmama – zbirke Oročeno vrijeme (Die gestundete Zeit) i Zazivanje Velikog Medvjeda (Anrufung des Großen Bären) – pisala radio-igre – Cvrčci (Die Zikaden), Dobri Bog Manhattana; pripovijetke – Trideseta godina, Simultano. Objavila je roman Malina zamišljen kao prvi roman u ciklusu romana Načini umiranja. Pisala je eseje i libreta. Osim početnog zaposlenja kao dramaturg na radio-televiziji u Beču i Münchenu, živjela je kao profesionalna književnica u Beču, Rimu, Zürichu, Münchenu i Berlinu. Preminula je u Rimu 1973. nesretnim slučajem.



«Pisac je – to je u njegovoj prirodi – cijelim svojim bićem upućen jednom ti, nekome kome bi rado priopćio svoje iskustvo o čovjeku (ili svoje iskustvo o stvarima svijeta i vremena, da, i o tome, ali osobito o čovjeku), koji bi mogao biti on sam ili drugi i gdje je on sam i drugi najviše čovjek. Ispruživši sva ticala, opipava oblik svijeta, crte čovjeka u tom vremenu. Kako se osjeća, što se misli i kako djeluje? Koje su strasti, koje brige, nade,…?»
Ti, dakle, može biti on, ona, ono i mi i vi. Preostaje pitati o ja, tko je onaj tko govori.



Poslije ovog potopa

Poslije ovog potopa
voljela bih da se još jedanput
spasi golubica
i niko osim golubice

Bila bih se utopila u tom moru!
da ona poletjela nije,
da nije u posljednjem trenutku
donijela list.



Slovo N

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Nella_broken_hart

avatar

Ženski
Broj poruka : 621
Godina : 24
Location : Beograd
Datum upisa : 05.07.2011

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   5/8/2011, 2:11 pm

Slovo N

Nikola Pulic, roden je u Bicinama kraj Skrabina 1926. god. U rodnom kraju provodi detinjstvo i deo mladosti. Rodni kraj napustio je za vreme rata. Pisac je objavio sledece knjige:
Krkom uzvodno,
Putopis,
Procesija,
Posljednja igra,
Dolina zeceva...


Slovo S
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   16/9/2011, 9:31 am

Стефан Немања (понекад Стеван, црквенословенски: Стѣфань; око 1113[1] — 13. фебруар 1199[1]) је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку.
Сматра се једним од најзначајнијих српских владара[2] и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба. [3]
Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово[4] обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану је улазио у велике савезе против Византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са светим римским царем Фридрихом Барбаросом (1155—1190), али је био и одан вазал Манојлу Комнину, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).
Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године. [5]
Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), у договору са византијским царем Алексијем III (1195-1203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.


Slovo A

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   21/9/2011, 12:47 am

Ana Ahmatova



Anna Andreyevna Akhmatova was born Anna Gorenko into an upper-class family in Odessa, the Ukraine, in 1889. Her interest in poetry began in her youth, but when her father found out about her aspirations, he told her not to shame the family name by becoming a "decadent poetess". He forced her to take a pen name, and she chose the last name of her maternal great-grandmother. She attended law school in Kiev and married Nikolai Gumilev, a poet and critic, in 1910. Shortly after the marriage, he travelled to Abyssinia, leaving her behind. While Gumilev was away, Akhmatova wrote many of the poems that would be published in her popular first book, Evening. Her son Lev was also born in 1912. He was raised by his paternal grandmother, who disliked Akhmatova. Akhmatova protested this situation, but her husband supported his family. She would visit with her son during holidays and summer. Later, Akhmatova would write that "motherhood is a bright torture. I was not worthy of it."

Upon Evening's publication in 1912, Akhmatova became a cult figure among the intelligentsia and part of the literary scene in St. Petersburg. Her second book, Rosary (1914), was critically acclaimed and established her reputation. With her husband, she became a leader of Acmeism, a movement which praised the virtues of lucid, carefully-crafted verse and reacted against the vagueness of the Symbolist style which dominated the Russian literary scene of the period. She and Gumilev divorced in 1918. Akhmatova married twice more, to Vladimir Shileiko in 1918, whom she divorced in 1928, and Nikolai Punin, who died in a Siberian labor camp in 1953. The writer Boris Pasternak, who was already married, had proposed her numerous times.

Nikolai Gumilev was executed in 1921 by the Bolsheviks, and, although Akhmatova and he were divorced, she was still associated with him. As a result, after her book Anno Domini MCMXXI was published in 1922, she had great difficulty finding a publisher. There was an unofficial ban on Akhmatova's poetry from 1925 until 1940. During this time, Akhmatova devoted herself to literary criticism, particularly of Pushkin, and translations. During the latter part of the 1930s, she composed a long poem, Requiem, dedicated to the memory of Stalin's victims. In 1940, a collection of previously published poems, From Six Books, was published. A few months later it was withdrawn.

Changes in the political climate finally allowed her acceptance into the Writer's Union, but following World War II, there was an official decree banning publication of her poetry and Andrey Zhadanov, the Secretary of the Central Committee, expelled her from the Writer's Union, calling her "half nun, half harlot". Her son, Lev, was arrested in 1949 and held in jail until 1956. To try to win his release, Akhmatova wrote poems in praise of Stalin and the government, but it was of no use. Later she requested that these poems not appear in her collected works. She began writing and publishing again in 1958, but with heavy censorship. Young poets like Joseph Brodsky flocked to her. To them, she represented a link with the pre-Revolutionary past which had been destroyed by the Communists.

Though Akhmatova was frequently confronted with official goverment opposition to her work during her lifetime, she was deeply loved and lauded by the Russian people, in part because she did not abandon her country during difficult political times. Her most accomplished works, Requiem (which was not published in its entirety in Russia until 1987) and Poem Without a Hero, are reactions to the horror of the Stalinist Terror, during which time she endured artistic repression as well as tremendous personal loss.

Akhmatova also translated the works of Victor Hugo, Rabindranath Tagore, Giacomo Leopardi, and various Armenian and Korean poets, and she wrote memoirs of Symbolist writer Aleksandr Blok, the artist Amedeo Modigliani, and fellow Acmeist Osip Mandelstam. In 1964 she was awarded the Etna-Taormina prize and an honorary doctorate from Oxford University in 1965. Her journeys to Sicily and England to receive these honors were her first travels outside Russia since 1912. Two years before her death at the age of 76, Akhmatova was chosen president of the Writers' Union. Akhmatova died in Leningrad, where she had spent most of life, in 1966.



MJESTO MUDROSTI ISKUSTVO

Mjesto mudrosti iskustvo.Ta hrana u bezukusnom stanju. Mladost je bila k'o molitva nedjeljnog dana, i zar da ne mislim na nju? Koliko sam pustih putova prošla s tim što mi ne bješe mio. Koliko se molila u crkvi za onog što je u me zaljubljen bio. Sad sam zaboravljiva kao nitko na svijetu. Tiho prolaze sati. Nepoljubljene usne, nenasmijane oči tko će mi više dati!

Ana Ahmatova (1889-1966)



IGOR ZENIN-ART OF PHOTOGRAPHY
http://www.slideboom.com/presentations/103474/IGOR-ZENIN---%28Ana-Ahmatova%29


Ana Andrejevna Ahmatova

Ana Andrejevna Ahmatova (rus. А́нна Андре́евна Ахма́това, izvorno prezime Gorenko) je bila znamenita ruska pesnikinja, kritičar i prevodilac. Jedna je od predstavnika književnog pravca akmeizma.

Počela je da piše pesme sa 11 godina. Prva zbirka joj je izašla 1912. Pesme je objavljivala pod pseudonimom Ahmatova (tatarsko prezime njene bake), jer se ocu nije dopadala ideja da ih objavljuje pod pravim prezimenom.

U toku studija upoznala se sa pesnikom Nikolajem Gumiljevim, za koga se udala 1910. Za svadbeno putovanje otišli su u Pariz, ali je on uskoro sam otišao u Afriku i nastavio da živi raspustnim životom. Na Aninom putovanju po severnoj Italiji i Parizu, upoznala je slikara Amedea Modiljanija i asistirala baletskoj trupi Ruski balet koja je gostovala u Zapadnoj Evropi. Sa ovih putovanja, na nju je trajan utisak ostavila italijanska arhitektura.

Nikolaja su pogubili sovjetski komunisti 1921. godine, a ona je posle imala još dva braka. U Sovjetskom Savezu smatrana je za buržoarsku pesnikinju, bilo joj je zabranjeno da objavljuje poeziju, pa je živela od prevodilaštva i esejistike. Preživela je Opsadu Lenjingrada i pisala o njoj. Njen kasniji život obeležila je epoha staljinizma, kada joj je bilo zabranjeno da piše, a njen sin i suprug su poslati na robiju, gde je suprug i umro. Posle Staljinove smrti, režim je dopustio objavljivanje cenzurisanih izdanja Anine poezije.

Delo Ahmatove je u rasponu od kratkih lirskih pesama do velikih pesničkih dela, poput njenog glavnog dela Rekvijem. Anine omiljene teme su prolaznost vremena, uspomene i teškoće života i književnog stvaralaštva pod diktaturom.





Slovo M


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   23/9/2011, 3:47 pm

Мирослав Крлежа (Загреб, 7. јул 1893 – Загреб, 29. децембар 1981) је био југословенски и хрватски књижевник и енциклопедиста.
Рођен је 1893. у Загребу, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Средњошколско и више образовање довршио је у домобранској кадетској школи у Печују и војној академији у Будимпешти. Још као ученик гимназије, Крлежа се интересовао за друштвена и политичка питања свога времена, и из тог периода почиње његова наклоност према радничком покрету. „Као нижегимназијалци“, каже Крлежа, „ми смо залазили у ону за добре пургере тако страшну двокатницу у Илици педесет и пет, на којој се првога маја вијао црвени барјак и из које је странка са тамбурашким збором ишла на првомајску прославу у Пивовару“. Општи талас националног и општејугословенског расположења уочи ослободилачких балканских ратова понео је и младог Крлежу, и он је, као и под кровом аустро-мађарских војних школа, убеђено очекивао национални преврат који ће остварити идеју југословенског уједињења. Са таквим осећањима он је прешао у Србију с намером да као добровољац ступи у њену војску. Али српске војне власти нису разумеле младог националисту, па су га после хапшења и многих сумњичења предале аустријским властима у Земуну. Осумњичен, после тога, да је српски шпијун, Крлежа је поново ухапшен, лишен чина и, кад је отпочео Први светски рат, послат на Источни фронт као обичан војник. Његова лична драма, као и трагични догађаји у светској ратној катастрофи, развејали су његове младићке илузије, и он отада покушава да судбину јужнословенских народа сагледа у идеалима социјалистичке идеологије. Некада страсни обожавалац „Душанових чета“, „белих орлова“ и пијемонтске улоге Србије у остваривању националног сна и уједињењу, постао је песник „свете комуне“ која је уз тријумфалну хуку звона обарала круне и престоле.
Књижевна дела

„Пјесме“ I и II, (1918)
„Пјесме“ III, (1919)
„Хрватски бог Марс“ (1922; потпуна и коначна варијанта 1933.)
„Пјесме у тмини“ (1937)
„Новеле“ (1924)
„Хиљаду и једна смрт“ (1932)
„Повратак Филипа Латиновића“ (1932)
„Новеле“ (1937)
„Баладе Петрице Керемпуха“ (1936)
„На рубу памети“ (1938)
„Банкет у Блитви“ (1938), (1939), (1962)
„Заставе“ (1969)
[уреди]Драме

„Краљево“ (1915)
„Кристифор Колумбо“ (1917)
„Микеланђело Буонароти“ (1918)
„У логору“ (1920)
„Вучјак“ (1924)
„Господа Глембајеви“ (1929)
„У агонији“ (1928)
„Леда“ (1930)
„Аретеј“ (1959)


Uh draga izvini....slovo je A(valjda zadnje slovo imena ili prezimena)!!!???

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....


Poslednji izmenio Žar ptica dana 1/11/2011, 8:08 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/10/2011, 11:32 pm

Irenice, a slovce:)

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   1/11/2011, 8:17 am

Uh draga izvini....slovo je A(valjda zadnje slovo imena ili prezimena)!!!???

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   5/12/2011, 2:59 pm

A

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rus. Александр Александрович Блок,
16. studenog 1880. - 7. kolovoza 1921.)
je bio ruski pjesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.

Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se
zarana s najboljim dostignućima ruskog i europskog pjesništva kao
i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim
Pjesmama o divnoj dami (Stihi o prekrasnoj dami 1898.-1904.)
u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim
stihovima punima nedorečenosti uspijeva izraziti nedefinirane težnje
svoje generacije za nedostižnim idealom.

Postepeno se u njegovu poeziju počinje uvlačiti oštar smisao za
životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života.

Pod utjecajem revolucionarnih gibanja u Rusiji, pjesnik napušta
konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim
strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica
(Dvenadact', 1918.) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije.

Stilski, Blok u toj poemi obogaćuje rafiniranu tehniku svog
simbolističnog izraza (muzikalnost i ritmička raznolikost stiha,
metaforika i simbolika) smionim miješanjem različitih stilova
i tehnika (ubacivanjem žargona, parola, satire i parodija,
folklornih elemenata itd.), te postaje jednim od preteča moderene
europske poezije.

ONI ČITAJU PESME

Vidi: pomešah sve stranice
Kad ti u oku behar sinu.
Veliko krilo snežne ptice
Na um mi vejavicu rinu.

Čudan je bio govor maske!
Razumeš li ga? - Možda... Ko zna!
Ti znaš da su iz knjiga - skaske,
A da je život - samo proza.

Al su za mene nerazlučni
Od tebe - noć i rečne tmine,
I kolutovi dima lučni,
I plamenovi žive rime.

Ne budi ni ti stroga sa mnom,
Ne mami, ako znaš za boga,
Po sećanju ne džaraj tamnom
Drugčiji - onaj strašni - oganj.

10. januara 1907.
Preveo Miodrag Sibinović



Servus regianae

Ne zovi me. I bez poziva
doći ću do hrama.
Glava će moja da se savija
k tvojim nogama.

Slušaću tvoje naredbe klete,
poslušno čekati.
Loviti trenutke i susrete
i želju imati.

Tvojih strasti silom pokoren,
pod igom slab.
Nekad - sluga; nekad - voljen;
Ali vječno rab.


Danas si išla posve sama

Danas si išla posve sama,
I ja ne vidjeh Tvojih čuda.
Na gorskom Tvome visu, tamo,
Zupčasta šuma bješe svuda.
I ta šuma krošanja zbitih,
I ti putovi gorski tmasti
Smetahu mi se s neznanim sliti
I plavetnilom tvojim cvasti.
Iz ciklusa ”Stihovi o divnoj dami”
U dokolici mladoj, u mekoti rasvita,
Duša je stremila uvis. Tamo Zvijezdu našla.
Bio je maglen dan, meko je padala sjenka.
Večernja Zvijezda ćutljivo je čekala.
Neuzbuđena, na tamne stepenike
Stupila si Ti, i, Tiha, zaplivala,
I lakom željom, sred mekote zorine,
Zvjezdanijem stazama Sebe si predala.
Proticala je noć maglom snoviđenja.
Mladost je ropska u željama bezbrojnim.
Bliži se zora.
Sjenki više nema,
Ti, Jasna, pošla si stazama sunčevim.



Neznanka

U večeri, nad restoranima,
Zagušljiv zrak je, vruć i suh,
Te pokličima vitla pjanima
Kroz proljet kasnu kužni duh.
Nad prahom, što u dalji jati se,
Gdje oko villa buja drač,
Pekare perec jedva zlati se
I razliježe se dječji plač.
I svako veče šeću s damama,
Naheriv halbcilinder krut,
Vjetrogonje po mračnim Jamama,
Za brkljama, što sijeku put.
Vesala rašlše škripe jezerom
I svud se ori ženski cik,
A mjesecu, već na sve naviklom,
S nebesa glup se kesi lik.
I svako veče drug moj jedini
U čaši odraz gleda svoj.
Tajanstveno nas piće sjedini
I rasprši nam nespokoj.
Duž stolova već čama počima;
Za konobare težak čas,
Kad pjanci se sa zečjim očima
Deru: In vino veritas!
I svako veče trenut dolazi
(Il prikaza je samo sna?)
Kad djevojka u svili prolazi
Kraj prozora, što mutno sja.
I koracima polaganima,
Dok mirluha je prati ćuh,
Do okna stigne među pjanima
I sjedne sama kao duh.
Starinom miri svila sanana
I sve treperi dahom tim:
Prstenja puna ruka tanana
I šešir s perjem žalobnim.
Kroz veo tamni zurim noćima,
Blizinom njenom zanijet sav,
Al začarano sve je očima,
I obala, i beskraj plav.
Sve tajne mi se tad otkrivaju,
Čuvarom sunca bivam ja,
I vinom što ga svi uživaju
Napaja mi se duša sva.
I nojevo već pero giba se
U mozgu mome kao vlat.
Na obali dalekoj ziba se
Očiju njenih modri cvat.
U duši mi je blaga skrovište
A ključ imadem samo ja.
Sad znam, o pijano čudovište,
U vinu da je istina!


Svud smo. I nigdje

Svud smo. I nigdje. Kročiš,
i zimski te vjetar srijeće.
U crkvi, po danu i po noći,
pjeva i gasi nam svijeće.

I često se čini – u tami,
kraj zida, na uglu, daleko,
gdje smo već pjevali sami,
jos pjeva i hoda Neko.

Gledam taj vjetar, ko vezan:
shvatiću – to plaši mene.
I blijedim. Cekam. Al’ ne znam
na koga je red da krene.

Ja znam sve. Jer nas je – dvoje.
I niko sad reći neće,
da jos neko ovdje poje,
i neko tu gasi svijeće.


K


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   2/2/2012, 8:40 am

Krleza Miroslav

Рођен је 1893. у Загребу, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Средњошколско и више образовање довршио је у домобранској кадетској школи у Печују и војној академији у Будимпешти. Још као ученик гимназије, Крлежа се интересовао за друштвена и политичка питања свога времена, и из тог периода почиње његова наклоност према радничком покрету. „Као нижегимназијалци“, каже Крлежа, „ми смо залазили у ону за добре пургере тако страшну двокатницу у Илици педесет и пет, на којој се првога маја вијао црвени барјак и из које је странка са тамбурашким збором ишла на првомајску прославу у Пивовару“. Општи талас националног и општејугословенског расположења уочи ослободилачких балканских ратова понео је и младог Крлежу, и он је, као и под кровом аустро-мађарских војних школа, убеђено очекивао национални преврат који ће остварити идеју југословенског уједињења. Са таквим осећањима он је прешао у Србију с намером да као добровољац ступи у њену војску. Али српске војне власти нису разумеле младог националисту, па су га после хапшења и многих сумњичења предале аустријским властима у Земуну. Осумњичен, после тога, да је српски шпијун, Крлежа је поново ухапшен, лишен чина и, кад је отпочео Први светски рат, послат на Источни фронт као обичан војник. Његова лична драма, као и трагични догађаји у светској ратној катастрофи, развејали су његове младићке илузије, и он отада покушава да судбину јужнословенских народа сагледа у идеалима социјалистичке идеологије. Некада страсни обожавалац „Душанових чета“, „белих орлова“ и пијемонтске улоге Србије у остваривању националног сна и уједињењу, постао је песник „свете комуне“ која је уз тријумфалну хуку звона обарала круне и престоле.


Књижевна дела

„Пјесме“ I и II, (1918)
„Пјесме“ III, (1919)
„Хрватски бог Марс“ (1922; потпуна и коначна варијанта 1933.)
„Пјесме у тмини“ (1937)
„Новеле“ (1924)
„Хиљаду и једна смрт“ (1932)
„Повратак Филипа Латиновића“ (1932)
„Новеле“ (1937)
„Баладе Петрице Керемпуха“ (1936)
„На рубу памети“ (1938)
„Банкет у Блитви“ (1938), (1939), (1962)
„Заставе“ (1969)
[уреди]Драме

„Краљево“ (1915)
„Кристифор Колумбо“ (1917)
„Микеланђело Буонароти“ (1918)
„У логору“ (1920)
„Вучјак“ (1924)
„Господа Глембајеви“ (1929)
„У агонији“ (1928)
„Леда“ (1930)
„Аретеј“ (1959)



Slovo V




____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   3/2/2012, 9:56 pm

Владимир Николаевич Мегре

(родился 23 июля 1950, Украина, село Кузничи Городнянского Района Черниговской области) — известный предприниматель, в настоящее время писатель — автор серии книг «Звенящие Кедры России».

Большую часть своего детства проводил с бабушкой, Ефросиньей Верхушей, сельской целительницей. В юности общался с настоятелем монастыря Троице-Сергиевой Лавры — духовным отцом Феодоритом. Позже была обнародована картина «Единый — единою чертою» из сокровищницы Лавры, показанная Владимиру Феодоритом в детстве и до экспозиции описанная им в его второй книге.

Рано начал самостоятельную жизнь, уехав из родительского дома в 16 лет. С 1974 года жил в Новосибирске и работал в «Новосибирскоблфото» ведущим фотографом. В начале перестройки являлся президентом Межрегиональной Ассоциации предпринимателей Сибири.

В 1994-95 годах организовал за свой счет две крупномасштабные торговые экспедиции по реке Обь на речных судах по маршруту Новосибирск — Салехард — Новосибирск. Там, в сибирской тайге, и произошла встреча с Анастасией, которая изменила всю его жизнь. Долгое время для друзей и родственников оставалось загадкой, что заставило его, предпринимателя с десятилетним стажем, потратить накопленный капитал, да еще заложив имущество, на организацию экспедиций, не окупающих себя. Эта тайна раскрывается в его книгах, главная героиня которых Анастасия. Он привез из экспедиции то, что невозможно оценить в денежном эквиваленте.

Написал 9 книг в период с 1996 по 2006 год (серия «Звенящие кедры России»: «Анастасия», «Звенящие кедры России», «Пространство любви», «Сотворение», «Кто же мы?», «Родовая книга», «Энергия жизни», «Новая цивилизация», «Обряды любви»). Общий тираж книг, переведённых на 20 языков, достиг 11 миллионов экземпляров. В 1999 году В.Мегре основал Владимирский фонд культуры и поддержки творчества «Анастасия», открыл сайт www.anastasia.ru.

Проводятся читательские и пресс-конференции в России и за её пределами. Наиболее активные читатели книг серии «Звенящие Кедры России» объединяются в общественные организации, одной из основных целей которых является создание Родовых Поместий. В 2010 году вышла очередная книга «Анаста». В планах автора — написание сценария по теме книг.

http://vmegre.com/biography/
http://vmegre.com/books/

Slovo Z

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   6/2/2012, 10:07 am

Златковић Драгољуб

Драгољуб Златковић (Војнеговац, код Пирота, 1937) је етнолог, сакупљач народних умотворина пиротског краја и песник.
До сада је сакупио и објавио дванаест колекција пословица, поређења, изрека, загонетки, народних песма и приповедака у часописима „Развитак“, „Пиротски зборник“ и „Нишки зборник“. Три већа рада из микротопонимије пиротског краја објавио је у „Пиротском зборнику“, а више од двадесет радова из етнологије у низу часописа у нашој земљи, у Москви и Софији.
Бави се књижевним радом на пиротском говору.
Драгољуб Златковић је стручни сарадник Музеја Понишавља у Пироту.
Књиге народних умотворина

Пословице и поређења у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 34, САНУ, Београд, 1988;
Фразеологија страха и наде у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, САНУ, Београд, 1989;
Фразеологија омаловажавања у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, САНУ, Београд, 1990;
Срамотно и погано у пиротском говору, ДИОС, Софија, 2001;
Време уз огњиште, народне приповетке, Дом културе Пирот, 2002;
Тулу лан, булу лан, народне дечје умотворине пиротског краја, Дом културе, Пирот, 2002;
Гладно грне, народне приповетке пиротског краја, Народна библиотека, Пирот, 2003;
Дечији фолклор у пиротском крају, ДИОС, Софија, 2003;
Петко и Јана, ласцивна и скатолошка приповедања, певања и фразе из пиротског краја, Народна библиотека – Институт за књижевност и уметност, Пирот – Београд, 2004;
Приповедања из пиротског краја, Пи-прес, Пирот, 2005;
Традиционално сточарство у пиротском крају и његова перспектива, Пи-прес, Пирот, 2006;
Приповетке и предања из пиротског краја, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2007;
[уреди]Поезија

Што има дума, песме на дијалекту, Слобода, Пирот, 1987.
Дума, допуњено издање књиге „Што има дума“, Пи-прес, Пирот, 2004


Slovo B

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/2/2012, 8:43 pm

Борис Леонидович Пастернак
(рус. Борис Леонидович Пастернак,
Москва, 10. фебруар 1890 — Пределкино крај Москве, 30. мај 1960) је био руски књижевник.

Био је песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу. У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна и интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У СССР-у је роман назван „антисовјетским“, а на Западу је 1958. Пастернаку додељена Нобелова награда, коју писац није примио.
[уреди] Дела
Маркица СССР из 1990. са ликом Бориса Пастернака

збирке:
„Изнад баријера“
„Сестра моја, живот“
„Теме и варијације“
„Друго рођење“
романи:
„Доктор Живаго“
„Детињство Љуверсове“
поеме:
„Поручник Шмит“
„Спекторски“
аутобиографско дело:
„Заштитна повеља“



Slovo Lj

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   9/2/2012, 1:45 pm

Љубивоје Ршумовић (Љубиш, 3. јул 1939) је српски песник. Познат је по својој поезији за децу.Рођен 1939. године у Љубишу на Златибору у породици Милесе и Михаила Ршумовића. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку компаративне књижевности.
У Београду је упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу. Радио је на Радио Београду, затим на Телевизији Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“ и „Фазони и форе“.
Најпознатије књиге су му: „Ма шта ми рече“, „Још нам само але фале“, „Домовина се брани лепотом“,...
[уреди]Песме за децу које пева дечји хор „Колибри“

Лако је пруту
Миш
Вуче, вуче, бубо лења
Нема земље дембелије
Сваки дан се сунце рађа
Браћу не доносе роде
Воз за Чачак
Медвед Брундо
Другарство
Љубав је то


Добитник је великог броја књижевних награда и признања:
„Невен“,
„Младо поколење“,
„Награда Змајевих дечјих игара“,
„Бранкова награда“ (1971),
„Златни кључић“
„Награда Бранко Ћопић“
„Награда Радоје Домановић“ за укупан допринос српској књижевној сатири (2011)


slovo Ć

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   11/2/2012, 4:53 pm

Ćopić Branko ( Ћопић Бранко) (Hašani, Bosanska Krupa, 1. siječnja 1915. – Beograd, 26. ožujka 1984.), bosanskohercegovački književnik srpske narodnosti .

Osnovnu školu završava u rodnom mjestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađa u Banjoj Luci i Sarajevu, te je završava u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomira 1940. godine, pedagoško-filozofsku grupu. Prvu priču objavljuje 1928. godine, a prvu pripovijetku 1936. Djela su mu prevođena na engleski, njemački, francuski i ruski. Bio je član SANU (Srpske akademije nauka i umjetnosti) i ANUBiH (Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine). Izvršio je samoubojstvo, skokom sa mosta na Savi u Beogradu 26. ožujka 1984. godine.

*Knjiga koju svi vole...

Orlovi rano lete

U ovom romanu se govori o grupi dječaka. Oni su učenici četvrtog razreda u Lipovu - jednom bosanskom selu. Na početku oni žive sretan i bezbrižni dječji život. Njihova učiteljica zove se Lana i oni je jako vole.

Kada je učiteljica otišla u varoš, na njezinom mjesto dolazi učitelj kojeg su dječaci prozvali „paprika“. Učitelj je jako maltretirao i tukao djecu tako da su djeca počela bježati od škole. Vođa dječaka je bio Jovanče a osim njega tu su bili Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolca prikolicai djevojčica Lunja. U Prokinom gaju oni su napravili jedan logor pod nazivom Tepsija. Tu su bježali iz škole i družili se po čitav dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče su otkrili prolaz u jednu podzemnu špilju. Kada se učitelj „paprika“ požalio Knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima organizirali su potjeru i pronašli su skrovište djece. Zahvaljujući što su sreli Nikoletinu Bursaća oslobađaju djecu i odluče da odu u vareš da pronađu učiteljicu Lanu. Uskoro počinje rat. Dječaci koji su se do jučer igrali postaju aktivni učesnici i svjedoci tog rata. Oni pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu. Oni učestvuju u obrani svog sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat s nadom da će se ponovo vratiti u Prokinom gaju i u svoj logor Tepsiju.




Slovo E

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   17/2/2012, 9:33 am

Eric Dobrica

Добрица Ерић (1936, Доња Црнућа, Краљевина Југославија) је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница... Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике.
Добрица Ерић живи и ради у Београду и у Гружи.
Награде и признања

1974. Горанов вијенац
1977. Младо поколење
1977. Орден заслуга за народ
1982. Награда Змајевих дечјих игара
1982. Вукова награда
2000. Награда Милан Ракић
Змајева награда и Повеља Змајевих дечјих игара
награда Невен
награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву
Златни прстен фестивала Булка
Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу
Златни кључ Смедерева
Матићева повеља
Награда Српске књиге
Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу
највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића
За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Жичка хрисовуља, Жича, 1992.
награда Лазар Вучковић, Приштина, 1994.
Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.
Октобарска награда Београда, 1995.
Велика Базјашка Повеља савеза Срба у Румунији, 1996.
повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.
награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.
Златни беочуг града Београда, 2000.
награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.
Кондир Косовке девојке, Грачаница, 2002.
Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.
Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.
Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.
Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.
Песничко успеније, Звечан, 2009.


Slovo A

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   18/3/2012, 10:47 pm

лександар Николајевич Островски
(Москва, 12. април 1823. — Шчелниково, 14. јун 1886)
је био руски књижевник.

Детињство је провео у московском трговачком предграђу. Неко време је био чиновник на суду, што му је помогло да упозна јунаке својих драма. Написао је око 50 позоришних комада, а највећи део рада посветио је приказивању „мрачног царства“ патријархалног трговачког сталежа. Богати трговци и њихов морал, невоље покрајинских глумаца, пословни људи који стичу углед „паметним новцем“, пропадање племства и варљива идиличност живота у провинцији, све је то обухватио у своме драмском делу.

Писао је и историјске драме, у којима је идеализовао руску историју. Служећи се фолклором, написао је „Нови мит у поетском облику“, „Пролећну бајку“, „Снежана“. Као драмски писац, преводилац класика, позоришни радник означио је читаву епоху у развоју руског театра. Створио је реалистички национални репертоар руског позоришта.

Дела:

Сиромаштво није порок
Без кривње криви
Шума
Олуја
Уносно мјесто
Вуци и овце
Таленти и обожаватељи


Slovo Ž


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/5/2012, 9:43 am

Жан Пол Сартр (фр. Jean-Paul Sartre; 21. јун 1905 — 15. април 1980) је био француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма. После гимназије уписује престижну Високу школу норми (1924), у којој ће срести своју будућу сапутницу Симон де Бовоар, касније утемељивачицу феминизма и феминистичке филозофије. По завршетку студија ради једно време у Авру као професор филозофије, затим одлази у Берлин, где проучава Хусерла и Хајдегера. Када се вратио у Авр објављује (1936) филозофске есеје Трансценденција Ега и Имагинација, затим (1939) Скицу теорије емоција, којима у Француску доноси немачку феноменологију и егзистенцијализам. После путовања у Италију (1936) нуди „Галимару“ роман Меланхолија. Познати издавач га одбија. Ово дело постаће 1938. Мучнина. Од тада па све до краја живота Сартр ће наступати на три фронта: филозофском, књижевном и политичком.
Његова најзначајнија филозофска дела су Биће и ништавило (1943), тротомни Путеви слободе (1945 — 1949; Зрело доба, Одлагање и Убијене душе) и Критика дијалектичког ума (1960).
Сартрови позоришни комади Иза затворених врата (1945), Прљаве руке (1948) и Ђаво и Господ Бог (1951) стекли су светску славу. Сем Мучнине од прозних дела на гласу је његова збирка приповедака Зид (1939) и аутобиографска проза Речи (1964). Најбољи есеји су му Бодлер (1947), Свети Жене, глумац и мученик (о песнику Жану Женеу, 1952), а последње Сартрово дело је монументална студија о Флоберу Породични идиот (1971).
Члан Покрета отпора и заробљеник за време Другог светског рата, био је једно време близак комунистима, али се с њима разишао још педесетих година. Противио се совјетској интервенцији у Мађарској, ратовима у Вијетнаму и Алжиру. Подржао је студентски покрет 1968. Био је један од ретких интелектуалаца са Запада који је обишао комунистичке земље, Совјетски Савез (1954), Кину (1956), Југославију (1958) и Кубу (1960). „За свој рад који је, богат у идејама и пун духа слободе и трагања за истином, извршио широк утицај на наше време“, Жан-Пол Сартр је 1964. године добио Нобелову награду за књижевност, коју је одбио да прими, уз образложење да је увек одбијао званичне почасти, и да не жели да се равна са институцијама.



Дела

[уреди]Романи и новеле
Мучнина (La Nausée, 1938.)
Зид (Le Mur, 1939.)
Трилогија Путеви слободе (Les Chemins de la liberté, 1945 — 1949.):
Зрело доба (L'âge de raison, 1945.)
Одгода (Le Sursis, 1947.)
Смрт у души (La Mort dans l'âme, 1949.)
Последња прилика (La Dernière chance, четврти део циклуса који никада није довршен)
[уреди]Аутобиографија
Речи (Les mots, 1964.)
[уреди]Драмска дела
Муве (Les Mouches, 1943.)
Иза затворених врата (Huis clos, 1944.)
Несахрањени мртваци (Morts sans sépulture, 1946.)
Блудница достојна поштовања (La putaine respectueuse, 1946.)
Прљаве руке (Les Mains sales, 1951.)
Ђаво и Господ Бог (Le Diable et le Bon Dieu, 1951.)
Заточеници из Алтоне (Les Séquestrés d' Altona, 1959.)
[уреди]Филозофија
Имагинација (L'Imagination, 1936.)
Бића и ништавила (L'Être et le Néant, 1943.)
Критика дијалектичког ума (Critique de la raison dialectique, 1960.)
[уреди]Есеји и критике
Егзистенцијализам је хуманизам (L'Existentialisme est un humanisme, 1946.)
Ситуације I - X (Situations I - X, 1947 — 1974.)
Шта је књижевност? (Qu'est-ce que la littérature ?, 1947.)
Бодлер (1947.)
Свети Генет,комичар и мученик (Saint Genet, comédien et martyr, 1952.)
Породични идиот (L'idiot de la familie, 1971 — 1972.)





Slovo R

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   24/5/2012, 10:08 pm

Rabindranat Tagore



Rabindrant Tagore je rodjen 6. maja 1861. godine u Kalkuti u Indiji. Do 17. godine zivota se obrazovao kuci, a zatim je poslat u Englesku da bi stekao formalno obrazovanje. Studije u Engleskoj nije dovrsio, vec se vratio u Indiju. Ubrzo je postao uspesan i poznat pisac u Bengalu. Posle prevodjenja nekih njegovih pesama, postaje poznat i na Zapadu. Osnovao je eksperimentalnu skolu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je ucestvovao u Indijskom nacionalistickom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
1913. godine je dobio Nobelovu Nagradu za knjizevnost.
1915. godine je proglasen za viteza od strane britanske vlade. Par godina nakon toga se odrekao titule u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.
Neke od njegovih najpoznatijih zbirki pesama su:
Idealna (1890);
Zlatni cun (1894);
Gradinar (1913);
Venac pesama (1914);
Tagore je takodje pisao i price, romane, pozorisne komade, eseje, mjuzikle, putpise i memoare.
Takodje, bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Tagorin deda je izgradio ogromno finansijsko carstvo i pomogao mnoge javne indijske ustanove, poput Medicinskog fakulteta u Kalkuti. Dosledno vaspitavan u duhu bengalske kulture Rabindranat u svojim ”Sećanjima" navodi kako je prvi put obuo čarape i cipele tek u 10. godini.
Prve stihove napisao je sa svega osam godina, da bi mu već u 17. jedan od prijatelja štampao knjigu sabranih pesama.
Na bengalskoj Akademiji studirao je istoriju i kulturu, dok je Pravni fakultet u Londonu napustio nakon samo godinu dana, jer mu se nije dopadala ostrvska klima.
Britanski dvor mu 1915. dodelio titulu viteza, koju je vratio četiri godine kasnije u znak protesta zbog masakra u Amristaru, kad su kolonijalne trupe ubile oko 400 indijskih demonstranata.
Pored Kalkute je osnovao prvu školu u Indiji koja je negovala prožimanje zapadne i indijske filozofije, a koja je 1921. prerasla u univerzitet.
Kad je već imao punih 70 godina predano se posvetio i slikarstvu.
Komponovao je muziku za nekoliko stotina svojih pesama, a Tagorin ”Naš zlatni Bengal" je postao nacionalna himna Bangladeša.
Samo nekoliko sati pre smrti 7. avgusta 1941. izdiktirao je svoju poslednju pesmu.




.....Kad minu pored mene brzim koracima,
Dodirnu me rub njenih haljina.
Sa nepoznatog ostrva jednoga srca zapahnu me
Iznenada topli dah proljeca.
Leprsanje jednog letimicnog dodira teknu me,
I u magnovenju se izgubi kao otkinuta liska cvijeta
Koju goni vjetar.
Na moje srce pade kao uzdah njenoga tijela i
Njenoga srca....



Slovo H


____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   30/5/2012, 1:27 pm


Хорхе Луис Борхес

Хорхе Франциско Исидоро Луис Борхес Асеведо (шп. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo, познат као Хорхе Луис Борхес; Буенос Ајрес, 24. август 1899 — Женева, 14. јун 1986) био је аргентински писац, један од најутицајнијих књижевника XX века. Пресудно је обележио хиспаноамеричка литературу и значајно утицао на светске књижевне токове. Најпознатији је по својим кратким причама, Борхес је такође био и песник и књижевни критичар.

slovo S

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   20/8/2012, 3:01 pm

STEVAN RAIČKOVIĆ (1928 - 2007)

Bio je srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu,
Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom
fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u
„Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945.
do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do
1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972.
godine, a za redovnog 1981. Objavio više od dvadeset zbirki pesama,
sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja.


Slovo Ž

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
PlitkaPoezija

avatar

Muški
Broj poruka : 1255
Godina : 24
Location : Doboj
Datum upisa : 25.07.2012

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   20/8/2012, 9:41 pm

Жак Превер (Неји сир Сен, 4. фебруар 1900 — Омонвил ла Птит, 11. април 1977), француски песник.
Жак Превер је рођен 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме, од оца Андреа Превера и мајке Сизане Превер рођене Катис. Породица има финансијске тешкоће, селе се у Тулон, па се опет враћају у Париз. Стална пресељења, промене школа, оскудица и Први светски рат утичу да Превер заувек напусти школовање и од своје петнаесте године, ради повремено разне физичке и канцеларијске послове.

Служи војску у Линевилу у Лорени, где упознаје Ива Тангија, будућег великог сликара надреализма, и у Цариграду где упознаје Марсела Дијамера.

По повратку у Париз тројица пријатеља станују заједно.

Године 1925. Превер се венчао са пријатељицом из детињства Симон Дијен. У њиховој кући на Монпарнасу окупљају се Бретон, Деснос, Арагон, Пере, Кено и други надреалисти, а домаћини су Танги, Превер и Дијамел са својим супругама. Тројица пријатеља одлучују, да се прикључе надреалистичном покрету (1925. године).

Преверова сарадња са надреалистима трајала је све до разлаза са Бретоном 1928. године.

Од 1930, заједно са млађим братом, филмским режисером, Пјером Превером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац, асистент и сценариста; касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа, Гремијона, Кајата, Отан Лару и друге режисере.

Тридесетих година Превер је почео да пише и за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.

Сарађује са композитором Жозефом Козмом и позоришном групом „Октобар“.

Године 1946. родила се Мишел, кћи Жака и Жанине Превер.

До своје смрти 11. априла 1977. године, објавио је више збирки песама и књига.

Анархиста, одметник и сањар, Превер у својој хуморној и хуманистички ангажованој лирици казује о животу у различитим његовим аспектима. Својеврстан моралиста и критичар друштва, Превер указује на још увек могуће просторе човекове среће коју малограђани, клерикалци, милитаристи и политичари стално угрожавају. Назван је и "песником Париза".

Прва Преверова збирка песама „Речи“ објављена 1945. године постигла је незапамћен успех: у кратком року продато је 150.000 примерака! Од смрти Виктора Игоа до Превера, Француска није имала истинскијег народног песника, кога подједнако воле и рафинирани љубитељи поезије и људи скромног образовања.

slovo U

____________________________________________
Pronađoh jutros
plastičnu potkovicu
Upitah se tad
donosi li i ona sreću ?!
U ovom svijetu ,
plastičnom !


PlitkaPoezija
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   22/8/2012, 10:50 pm

Умберто Еко


Умберто Еко је рођен у Александрији, у италијанској
провинцији Пијемонт. Ради као професор семиотике
на Универзитету у Болоњи.

Еков роман којим је постигао славу је роман Име руже,
по коме је снимљен филм (Шон Конери), је о монаху који
истражује серију убистава која су везана за манастирску
бибилотеку.

Његове новеле често укључују стварне историјске
личности и текстове. Фукоово клатно, Еков други роман,
је такође распродат у великом броју примерака.
У Фукоовом клатну, незапослени издавач одлучи да, као шалу,
споји заједно различите теорије завере из историје.

Еков рад представља концепт постмодернистичке литерарне
теорије хипертекстуалности.


Романи

"Име руже" (Il nome della rosa, 1980)
-- Филозофски детективски рован у средњовековном окружењу;

"Фукоово клатно" (Il pendolo di Foucault, 1988)
-- Роман о теорији завере;

"Острво дана пређашњег" (1995) (L'isola del giorno prima, 1994)
-- Роман о средњовековном племићу;

"Баудолино" (Baudolino, 2000)
-- Роман о младом сељаку кога је усвојио цар Фридрих Барбароса,
и његове авантуре;
Тајанствени пламен краљице Лоане
("La misteriosa fiamma della regina Loana" (2004))
Илустровани роман о човеку који је изгубио памћење након незгоде.

"Прашко гробље" (2010) (Il cimitero di Praga, 2010) ;

Књиге за децу

"Бомба и генерал" (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988)

"Три космонаута" (I tre cosmonauti, 1966)

"Gli gnomi di Gnu", 1992





Slovo M

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/2/2013, 9:50 am

Марко Мартиновић (Пераст, 1663 — 1716) је био црногорски поморац, математичар и пјесник.
Млетачки сенат му 1698. повјерава поморску обуку 17 руских племића које је Петар Први Велики послао да се оспособе за поморске официре. Отворио је у Перасту једну од првих признатих поморских школа на свијету.
Написао је расправу о градњи бродова и посветио је свом ученику, кнезу Дмитрију Галицину (Дмитрий Галицын). Рукопис је вјероватно сада у Санкт Петербургу.
У пјесми је описао ослобађање Херцег-Новог 1687. од стране хришћанске флоте у којој је било и 16 бродова из Пераста.

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/2/2013, 3:19 pm

A slovce Zar ptico bounce

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   9/2/2013, 10:00 am

meseceva rosa ::
A slovce Zar ptico bounce

Slovo J

____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
tisina snega

avatar

Ženski
Broj poruka : 1615
Godina : 24
Location : ...tamo gde ljubav stanuje...
Datum upisa : 16.02.2012

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   10/2/2013, 2:38 am

Julija Nikolajevna Voznesenska (Юлия Николаевна Вознесенская)rođena 14. septembra 1940 godine u Lenjingradu, ruski je autor knjiga sa pravoslavnim pogledom na svet..
1976. godine bila je osuđena na progonstvo zbog antisovjetske propagande, a 1980. godine proterana je u emigraciju u Nemačku.
Tri godine (1996-1999) je živela u Lesninskom manastiru Presvete Bogorodice u Provemonu, Francuska. U to vreme je po blagoslovu pokojne igumanije Atanasije napisala priču "Moje posmrtne pustolovine".
Julija je 2003. godine za svoje knjige dobila zvanje "Najboljeg pisca godine"
na konkursu "Pravoslavna knjiga Rusije" i postala laureat Prvog godišnjeg konkursa najboljih izdanja za decu i omladinu "Purpurna jedra" Ministarstva štampe, televizijske i radio difuzije i sredstava masovnih komunikacija Ruske Federacije u nominaciji "Proza".
Od 2002. godine živi i stvara u Berlinu.

Dela: Дамский декамерон (Ženski Dekameron) 1984,

Мои посмертные приключения (Moje posmrtne pustolovine) 2001,

Православная книга России (Pravoslavna kjiga Rusije)

Паломничество Ланселота (Lanselotovo hodočašće) 2004,

Путь Кассандры, или Приключения с макаронами(Kasandrin put ili Pustolovine s
makaronama), 2002

Te još mnoga druga dela koja nas uče o vrednostima vere.


Slovo P


Nazad na vrh Ići dole
Zar ptica

avatar

Ženski
Broj poruka : 21269
Godina : 41
Location : Vorteeeeeeex :)
Humor : Mama,sta znaci NORMALNO? To je program na ves masini ,duso.
Datum upisa : 24.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   12/2/2013, 4:21 pm

Зоран Петровић


Зоран Петровић (Крагујевац, 5. март 1954) је песник, романсијер, сценариста и драмски писац. Објавио је неколико књига песама, књига песама за децу, романа, као и две књиге из публицистике. Био је Директор најстаријег Српског театра Јоаким Вујић (Књажевско-српски театар). Ради као уредник издавачке делатности Спомен - музеја 21. октобар (Спомен-парк Крагујевачки октобар) и као уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Колумниста је Блица.

Поезија
Пан и огледало, (1978)
Александријска критична маса, (1989)
Свакодневна молитва, (1995)
Апсолутна нула, (1996)
Спасити спасиоца, (1998)
Присутни су одсутни, (2002)
Став у троставу, (2009)
Упутства за коришћење бесмислица (у штампи)
Попис несталих ствари (у штампи)
Обичним речима речено (у припреми)
Књиге песама за децу
Прича о словима, (1978)
Песме из трбуха, (1983)
Сценарио позорижне представе
Мувосерине
Дечје представе
Магарећа кожа
Књиге приповедака
Распадање декадног система, (2010)
Публицистика
Тајни досије Јосип Броз (Необјављени архиви Барског конгреса)
Време лажи (књига разговора са Данком Поповићем)
Романи
Камен близанац, (2010)
Последња наруџбина, (2010)
Угарак, (2011)
Награде
Милош Црњански, 2011


Slovo G




____________________________________________
http://izpepela75.blogspot.com/

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9829182DD3887760&feature=plcp

Opijam se dragi ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
http://lenka98.blogspot.com/
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 23763
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   13/2/2013, 7:55 am

Gordana Ćirjanić


Gordana Ćirjanić je književnica iz Beograda rođena 1957. godine.

Prevodila sa španskog i engleskog dela Luisa Sernude, Huana Oktavija Prensa, Huana Rulfa i Oskara Vajlda.

Za roman Pretposlednje putovanje dobila je nagradu Žensko pero za 2000. godinu.

Za roman Poljubac dobila je nagradu Žensko pero za 2007. godinu.

Za roman „Ono što oduvek želiš“ dobila je NIN-ovu nagradu za 2010. godinu


Zbirke pesama

Mesečeva trava (1980)
Gospa od sedam grehova (1983)
Pred vratima vodenijem (1988)
Gorka voda (1994)

Knjige zapisa

Pisma iz Španije (1995)
Nova pisma iz Španije (2002)

Romani

Pretposlednje putovanje (2000)
Kuća u Puertu (2003)
Poljubac (2007)
Ono što oduvek želiš (2010)

Zbirke priča

Večnost je, kažu, dugačka (2005)
Velaskezovom ulicom do kraja (1996)
Kaprici i duže priče (2009)



Slovo Š

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Nella_broken_hart

avatar

Ženski
Broj poruka : 621
Godina : 24
Location : Beograd
Datum upisa : 05.07.2011

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   24/6/2013, 2:49 am

Vilijem Šekspir (William Shakespeare)


Bio engleski pesnik i dramski pisac rodjen 26. aprila 1564 godine a umro 23. aprila 1616 godine.
Vilijam je za zivota napisao preko 154 soneta, 38 pozoriskih komada i mnoge druge poeme.
Osim sto je pisao on je bio i glumac gde je u Londonu imao izvanrednu karijeru glumca i bio je suvlasnik glumacke druzine "Ljudi lorda Čamberlena", kasnije poznati kao " Kraljevi ljudi".
Njegova naj poznatije dela : tragedija "Hamlet", "Kralj Lir" ," Magbet" , "Romeo i Julija" , "Otelo" , " Mletacki trgovac" , "San letnje noci" ....


Uzgred Šekspir je, pored Hemingveja, moj omiljeni pisac...


Slovo R
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   

Nazad na vrh Ići dole
 
Exercise Your Brain
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2
 Similar topics
-
» Exercise Your Brain
» Enigma

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Nešto kao zabava- piše se u temama ispod naslovne :: Igraonica-
Skoči na: