LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Exercise Your Brain

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Exercise Your Brain   23/5/2008, 4:44 pm

Jeste i nije igra, stvar je u sledećem, hajde da mozgamo o književnosti.
Elem, na početku se da pojam u obliku imena pisca, pesnika, dela ( lirika, epika, znaci dolazi sve u obzir ), pojma ( gramatički ), lik iz knjizevnog dela, o kome moramo napisati par reči, zadnje slovo pojma postaje prvo slovo sledećeg pojma.
Takodje moguće je ( uvek ) da sami odredite slovo pogotovo u slućaju ako se reč završava na ć, č, đ, dž i š ili ako vam se ne dopada zadnje. Ovo uvodim da bi iskoristili sva slova.

Znaći:

Erih Marija RemarK - Nemački pisac, dela su Tri ratna druga, Trijumfalna kapija i td.

Sledeći pojam je KongruencijA - slaganje rečeničnih članova po značenju.

Vaš zadatak počinje slovom A, pa izvolite.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !


Poslednji izmenio Masada dana 28/5/2008, 1:06 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   27/5/2008, 11:35 pm

Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke) (16. decembar 1917, Majnhed, Somerset, Engleska — 19. mart 2008, Kolombo, Šri Lanka[1]) je britanski pisac i pronalazač. Smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike. Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama

dakle sledeće slovo je K
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   28/5/2008, 1:13 am

Franc Kafka - njegova mladalačka dela uglavnom su izgubljena, dok su ona najbolja koja su mu donela svetsku slavu (Proces, Zamak, Amerika) ugledala svetlo dana tek posle piščeve smrti

Slovo A

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   28/5/2008, 4:46 pm

Антигона је према грчкој митологија била кћерка тебанског краља Едипа коју је он добио са својом мајком Јокастом.

Мит који је Софокле (496. п. н. е.—406. п. н. е.) драматизовао у „Антигони“ припада кругу тебанских легенди. Издавањем заповести да Полиник, Антигонин брат, остане несахрањен, Креонт, нови владар Тебе, следи атински закон који не дозвољава покоп непријатеља државе. Породица преминулог има, међутим, обавезу према њему: мртви морају да буду сахрањени, макар симболично, како то Антигона и чини, покривањем тела танким слојем земље. Извршавајући обавезу према боговима којима припада душа погинулог, она крши Креонтову заповест.

Slovo A
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   28/5/2008, 6:22 pm

Afrodita - mitologija

Uranova kći Afrodita rođena je iz snježnobijele pjene morskih talasa kraj ostrva Kifere.Blagi vjetar donio ju je na ostrvo Kipar. Tamo su je ore okružile, obukle u haljine protkane zlatom i povele je na Olimp. Bogovi su sa radošću prihvatili mladu boginju ljubavi.
U srcima bogova i smrtnika ona budi ljubav. Zahvaljujući tome ona vlada cijelim svijetom. Niko ne može da se odupre čarima ljubavi . Samo ratnica Atena, Artemida i Hestija nisu podčinjene njenoj moći. Visoka, stasita, nježnih crta lica sa talasastom zlatnom kosom- Afrodita je ovaploćenje božanske ljepote i mladosti koja ne vene.
Ova prelijepa boginja bila je žena hromog boga Hefesta. No strastvena boginja je zavoljela vatrenog boga rata, Areja, i otada živi sa njim kao njegova žena. Ponekad, ona pomaže svom ljubavniku u bitkama, ali često i biva poražena od strane moćne Atene Palade- za nježnu boginju ljubavi nisu krvave bitke.
Afrodita je blaga boginja, prepuna darova za one koji je poštuju. Tako je nagradila i velikog kiparskog umjetnika, Pigmaliona. Pigmalion je živio usamljeno, prezirući žene i brak. Jednom je napravio od slonovače kip djevojke neobične ljepote- činilo se kao da diše. Umjetnik se satima divio svome djelu- djevojci i najzad je zavolio. Poklanjao joj je haljine i cvijeće, žaleći što ona ne može da mu odgovori. Uskoro su nastupili praznici u čast boginje Afrodite, i Pigmalion joj prinese na žrtvu bijelo tele sa pozlaćenim rogovima, moleći je da mu da ženu lijepu kao ona što ju je izvajao. Boginja je uslišila njegovu molitvu. Kada je došao kući, prišao je kipu i , gle čuda!, kip je oživio. Srce mu kuca, u očima mu blista život i radost. Tako je boginja ljubavi dala kiparu ženu ljepoticu.

Slovo A
____________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   29/5/2008, 12:18 am

Антоан де Сент Егзипери (фр. Antoine de Saint-Exupéry), француски писац рођен 29. јуна 1900. године у Лиону као треће по реду од петоро деце. Већ од детињства је показивао склоности ка писању а желео је да буде и пилот. Године 1921. постао је пилот у Стразбуру. 1923.године имао је авионску несрећу у Буржеу. 1925. године упознао се са познатим писцима међу којима је био и Андре Жид, који су подржали његове литерарне способности. 1926. године објавио је своје прво дело Авијатичар. 1929. године лети на разним правцима у Америци где истражује Патагонију и Кордиљере. 1930. године је добио орден легије части за заслуге у цивилној аронаутици. 1931. године се оженио. 1932. године редовно лети из Марсеја за Алжир. 1934. године летео је по Далеком Истоку одакле се је вратио уморан и болестан. Учествовао је као пилот на страни ослободилачких снага против Хитлерове Немачке. 31. јула 1944. године није се вратио са задатка.

Писац је многих чланака. прича и романа међу којима су најпознатији Правац југ (1928.), Ноћни лет (1931.), Земља људи (1939.), Ратни пилот (1942.), Смисао живота (1956.), Цитадела (1948.), и најпознатији Мали принц, кога је написао 1943. године.


Slovo I

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   29/5/2008, 8:59 pm

Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Dolcu pored Travnika u tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Matične knjige kažu da mu je otac bio Antun Andrić, školski poslužitelj, a mati Katarina Andrić (rođena Pejić) i da je kršten po rimokatoličkom obredu (Andrić se, ipak, najveći deo svog života izjašnjavao kao Srbin). Detinjstvo je proveo u Višegradu gde je završio osnovnu školu. Andrić 1903. godine upisuje sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu, a slovensku književnost i istoriju studira na filozofskim fakultetima u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu. Doktorsku disertaciju „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Andrić je odbranio na Univerzitetu u Gracu 1924. godine.

U gimnazijskim danima Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadao je naprednom nacionalističkom pokretu Mlada Bosna i bio je strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.

Svoju prvu pesmu „U sumrak“ objavio je 1911. godine u „Bosanskoj vili“. Naredne godine započeo je studije na Mudroslovnom (filozofskom) fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Školovanje je nastavio u Beču, a potom u Krakovu gde ga zatiče Prvi svetski rat.

Po izbijanju rata vraća se u zemlju. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima mariborske tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi.

Po izlasku sa robije, ondašnje vlasti određuju Andriću kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem ostaje sve do leta 1917. godine.

Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. postavljen je za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu. U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“ itd.

U junu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marseju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. U to vreme objavio je prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“.

U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata nalazio se na funkciji opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade u Berlinu (1939.). Po izbijanju II svetskog rata, zbog neslaganja sa vlastima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora i vraća se u Beograd. Za vreme II svetskog rata živi povučeno u svom stanu u Beogradu (na Zelenom vencu, za koga je rekao da je najružnije mesto na svetu) ne dozvoljavajući bilo kakvo štampanje i objavljivanje svojih dela. U isto vreme piše svoja najbolja dela koja će kasnije doživeti svetsku slavu. Godine 1954. postao je član Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Saveza književnika Jugoslavije. Prvi je potpisao Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godine štampao je u Matici srpskoj roman „Prokleta avlija“.

Ivo Andrić je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu.


Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u Bosanskoj vili 1911. godine. Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“). Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine. Sve Andrićeve lirske pesme koje za njegovog života nisu bile sabrane u knjigu objavljene su posthumno, 1976. godine u Beogradu, pod nazivom „Šta sanjam i šta mi se događa“.

Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina.

U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Еx Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delomično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunac Andrićevog stvaralaštva, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan, Andrićev zemljak iz srednje Bosne, smatra da se radi o nevažnim plačljivim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti.

Druga faza, koja traje do Drugog svetskoga rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu (što je u dosta radova stvorilo čudnu mešavinu u kojoj narator koristi srpski ekavski, a likovi - često fratri - govore nekim od jekavskih ili ikavskih dijalekata). Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa je ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča.

Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama, ponajviše na erotskom planu. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Bošnjaci, Jevreji, Hrvati, Srbi - uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20.

Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini Ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i najznačajnijim ostvarenjem toga razdoblja, pripovetkom Prokleta avlija. Uz izuzetak Gospođice, realističkog psihološkog romana smeštenog u srpsku palanačku sredinu, radnja ostalih dela uglavnom je smeštena u Bosnu, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti.

Ocena Andrića kao romanopisca daleko je od jednoznačne: po nekima je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“; po drugima, Andrić je autentični autor kraćega daha, poput Čehova, pa je najbolji u novelama i pripovetkama, dok mu odriču vrednost postignuća u većim kompozicijama. Bilo kako bilo, Andrić je u svetu uglavnom poznat po svoja dva romana, Na Drini ćuprija i Travnička hronika (prvi je pisan tokom Drugog svetskog rata u Beogradu).

Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja, no ne i psihološkim poniranjem - većina je Andrićevih likova (osim franjevaca) gonjena biološkim imperativima i determinizmom u ponašanju koji podseća na naturalističku školu 19. veka. Osim tih dela, autor je objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze, te verovatno najbolje delo kasne faze, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdane), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela.

Posle Andrićeve smrti, prvo stidljivo, a onda i otvoreno (posebno u doba posle raspada Jugoslavije), počela su se pojavljivati i kritička osporavanja piščevog opusa - što nije bilo moguće tokom Andrićevog života, kada je uživao status nedodirljivog državnog pisca. Ti se prigovori mogu svesti na dve zamerke: nacionalno-političke i estetsko-književne. Po prvoj, gledano iz hrvatske vizure, Andrić je ocenjen kao nacionalni renegat i protagonista velikosrpske ideologije u unitarističkom jugoslavenskom ruhu, tj. kao neka vrsta nacionalnog otpadnika. Iako je uvrštavan u razne antologije hrvatske književnosti, trenutni status u Hrvatskoj nije mu baš zavidan. Slične ocene dolaze i od bošnjačke strane (Muhsin Rizvić i drugi), uz dodatak da Andrić u svojim delima prikazuje Bošnjake muslimane kao „Turke“ - poluazijatske nasilnike, podsvesno mučene kompleksom „izdaje“ zbog prelaska na islamsku veru. To je mišljenje potkrepljivano ne samo odlomcima iz piščevih dela, nego i njegovim esejističkim i publicističkim radovima u kojima slavi Njegoša i „istragu poturica“.

Drugi je prigovor ozbiljniji i dugoročno važniji i cilja na precenjenost Andrića kao pisca, te na njegovu zastarelost i plošnost njegovih karaktera. Iz vizure hrvatske književnosti, Andrić se ne može porediti s modernističkim pripovedačima (od Polića Kamova preko Krleže i Marinkovića do Slobodana Novaka), pa čak ni sa stilski bliskim, politički kontroverznim Pavelićevim „doglavnikom“ Milom Budakom, s kojim kao pisac tradicionalistički oblikovanih regionalnih epopeja i biološki determinisanih snažnih erotskih strasti ima dosta sličnosti (koliko god se idološki razlikovali).

U srpskoj književnosti Andrić je (gledano iz ideološke vizure) stalno i napadno apostrofiran kao „Srbin-katolik“, ali je, s druge strane, srpska kritika neodlučna koliko dobro se Andrićev tematski prosede uklapa u maticu srpske književnosti (često se Miloš Crnjanski ističe kao najznačajniji srpski pisac 20. veka, a postmodernistički trendovi, od Kiša do Pavića takođe nisu išli na ruku Andrićevoj reputaciji). I, naposletku, bošnjačka kritika smatra da je Andrić pisac slabijeg zamaha i dosega od Meše Selimovića i još nekih savremenih pisaca eksperimentalnog izraza.

Može se reći da Ivo Andrić ostaje sporni klasik oko kojega se lome politička koplja. Ovaj autor sve više postaje predmet političkih sporova a sve manje služi kao izvor inspiracije modernim piscima. Posle raspada Jugoslavije, Andrić se u Srbiji vodi isključivo kao srpski književnik[4] [5] [6]. Najznačajniji deo svog stvaralačkog života, Andrić je bio srpski pisac. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za razliku od toga u Hrvatskoj ga smatraju srpskim i hrvatskim književnikom.[7].

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   29/5/2008, 9:24 pm

Ćopić Branko rođen je početkom Prvog svetskog rata 1915. godine u selu Hašanima pod planinom Grmečom. U isto vreme, njegov otac, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a njegov stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv austrougarskih zavojevača. Tako su se dva brata, nalazeći se u dve zaraćene vojske, borili ustvari jedan protiv drugoga. Kad mu je bilo četiri godine, umro mu je otac. Ćopić je, zajedno sa mlađim bratom i sestrom, ostao da živi pored majke, dede Radeta i strica Nidže.

Prva pročitana knjiga bila mu je „Migel Servantes“ koju je, negde u trećem razredu, kupio od učiteljice. U toj knjizi bio je opisan život slavnog španskog pisca Servantesa, skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana „Don Kihot“. Sledeće pročitane knjige bile su „Doživljaji jednog vuka“, pa „Doživljaji jedne kornjače“[traži se izvor]. Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine. Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu „Milan Rakić“. Uoči Drugog svetskog rata nalazio se u đačkom bataljonu u Mariboru. U danima aprilske katastrofe on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić Grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a kad je planula prva oslobodilačka puška, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cele narodnooslobodilačke borbe. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, takođe poznatim književnikom, Skenderom Kulenovićem.

Posle rata neko vreme je bio urednik dečijih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečijih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima. Okončao je život samoubistvom, skočivši s mosta u reku Savu 1984. godine u Beogradu, sa Brankovog mosta.

Dela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANUBiH.

Celi radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama.

Za književni rad dobio je, među ostalim, Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu (obe 1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   30/5/2008, 7:46 pm

A slovo...koje...pošto sam ja zabrljala ovu temu želim se iskupiti...
i pokušati ponovo...
Ići ću na slovo I...valjda opet neću pogriješiti

Ivan Cankar rođen je 10. maja 1876. godine na klancu na Vrhniki, Slovenija, kao osmo dijete obrtničke porodice. Njegov otac je prehranjivao svoju porodicu radeći kao krojač. Nakon nekog vremena, nakon gubitka posla zbog nedostatka klijentelije, seli se u Bosnu gdje započinje raditi u svojoj struci.

Godine 1882. godine upisuje se u osnovnu školu na Vrhniškeom hribu. Sa odličnim uspjehom je 1888. završio školu i upisao ljubljansku realku. Živio je kod očevog bratića Šimuna, pa se kasnije odselio kada je našao svoj vlastiti stan.

Poslije mature godine 1896., otišao je u Beč studirati tehniku. Ubrzo se predomislio i prepisao na studij slavistike. Po odlasku iz Beča preselio se u Sarajevo, te se kasnije preselio u Ljubljanu.

Ivan Cankar je djelovao u razdoblju moderne i, po mišljenu mnogih, najbolji je slovenski pisac svih vremena. Umro je 11. decembra 1918. u Ljubljani, Slovenija.
Erotika (pjesničha zbirka) (1899)

Jakob Ruda (1901)

Knjiga za lahkomiselne ljude (novele) (1901)

Stranci (roman) (1901)

U zoru (novele) (1903)

Život i smrt Petra Novljana (povest) (1903)

Gospođa Judit (povest) (1904)

Kuća Marije pomoćnice (roman) (1904)

Krst u gori (roman) (1904)

Martin Kačur (roman) (1906)

Nina (roman) (1906)

Smrt i pogreb Jakoba Nesreče (1906)

Aleš iz Razora (1907)

Krpanova kobila (esej) (1907)

Novi život (roman) (1908)

Kurent (1909)

Komšija Luka (novele) (1909)

Bijela krizantema (esej) (1910)

Volja in moć (novela) (1911)

Lijepa Vida (drama) (1912)

Milan i Milena (roman) (1913)

Grješnik Lenart (1921)

Romantične duše (drama) (1922)
__________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   3/6/2008, 8:00 pm

Na Copic Branko ide:


Oskar Vajld je rođen 16. oktobar 1854. godine u Dablinu u Irskoj, dve godine nakon starijeg brata Vilijama. Pohađao je „Triniti koledž“ u Dablinu od 1871.- 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž“ u Oksfordu u koji je počeo pohađati 1875. godine. Najveći uticaj na Vajlda kao umetnika u to vreme imali su: Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao je problema sa profesorima. Tokom 1875-1876. Vajld objavljuje poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca i nastavlja sa objavljivanjem poezije a 1878. dobija Nagradu za englesku književnost. Uskoro napušta Oksford i odlazi u London gde polako stiče popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta 1882. godine odlazi da predaje u Ameriku. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. 1884. godine ženi se sa Konstans Lojd u Londonu i dobija dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina Vajld je radio kao novinar a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame. Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman Slika Dorijana Greja. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine upoznaje lorda Alfreda Daglasa s kojim započinje ljubavnu aferu i spoznaje svoju homoseksualnost. U to vreme postaje alkoholičar a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora seli se u Pariz gde je umro 30. novembra 1900. godine napušten od svih.

Priče
Srećni princ - 1888.
Sebični džin - 1888.
Odani prijatelj - 1888.
Neobična raketa - 1888.
Zločin lorda Artura Sevila - 1891.
Duh iz Kentervila - 1891.
Mladi Kralj - 1891.
Ribar i njegova duša - 1891.
Zvezdani dečak- 1891.

Poeme u prozi
Umetnik - 1894.
Sledbenik - 1894.
Gospodar - 1894.
Učitelj mudrosti - 1894.

Roman
Slika Dorijana Greja - 1891.

Drame
Vera ili Nihilisti - 1880.
Vojvotkinja od Padove - 1883.
Saloma - 1894.
Lepeza gospođe Vindermer - 1893.
Žena bez značaja - 1894.
Idealni muž - 1899.
Važno je zvati se Ernest - 1899.
Florentinska tragedija

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   4/6/2008, 11:55 pm

Dante Alighieri
Božanstvena komedija

Ponešto o piscu:
Dante Aliaghieri rođen je 1265. u Firenzi, a umro je između 13. i 14. rujna 1321. u Ravenni. Već kao mlad pjesnik istakao se u novom “slatkom
stilu” (dolce stil nouvo), ali vrhunac svog stvaralaštva je za sigurno postigao “Božanstvenom Komedijom”. Od drugih njegovih djela ističu se “Novi život” i “De vulgari eloquentia”.

Najosnovnije crte fabule:
Dante se na polovici života nađe u šumi. Dugo luta šumom i izađe iz nje, te dođe do nekog brijega. Krene prema vrhu, ali mu put zapriječe gepard, lav i vučica. On krene natrag, ali dođe Vergilije i povede ga za sobom. Vergilije mu objasni da ga je poslala Beatrice, lik iz Danteovog romana Vita nuova. Vergilije vodi Dantea kroz pakao i čistilište u raj. Pakao je Dante opisao kao devet krugova. U svakom krugu nalaze se duše griješnika, a raspoređeni su po težini grijeha - što su grijesi teži to su krugovi niži i uži.

Prvi Krug
U prvom krugu - Limbu nalaze se duše nekrštenih. Njihove duše se ne muče i jedina muka im je neispunjiva želja da vide Boga. Tu se nalaze djeca i antičke ličnosti koje su se rodile prije stvaranja kršćanstva; Homer, Ovidije, Vergilije...

Drugi krug
U drugom krugu nalaze se duše ljubavnika, kojima vitla paklena oluja. Čuva ga Minos, a on ujedno i razvrstava teže griješnike. U ovom krugu Dante razgovara s Franceskom i Paolom, ljubavnicima iz Ravenne.

Treći krug
U trećem krugu muče se duše proždrljivaca. Njihove muke su da ih, polijegale po blatu, šiba kiša i snijeg dok ih Kerber, mitski čuvar Hada, rasčetvoruje.

Četvrti krug
U Četvrtom krugu su duše raspinika i škrtaca. Oni prsima guraju teške terete, a čuva ih Pluton.

Peti krug
Peti krug je krug duša srditih i žestokih, koji su zagnjureni pri vrhu, a ljeni se dave pri dnu. Čuva ih Flegija.

Šesti krug
To je krug krivovjeraca koji su zakopani u vatrenim grobovima. Ovdje Dante priča s Farinatom i Cavalcantiem.

Sedmi krug
Sedmi krug je podjeljen na tri pojasa. U prvom pojasu se nalaze nasilnici na bližnjega, a čuvaju ih kentauri, koji ih dok su uronjeni u Flagetont, rijeku od vruće krvi, gađaju strelicama. U drugom pojasu nalaze se samoubojice, koji su pretvorene u otrovno granje, te rasipnike, koji gonjeni Harpijama trče kroz šume samoubojica. U trećem krugu se na užarenom pijesku nalaze nasilnici protiv Boga, leže nepokretni nauzak, protiv prirode, moraju trčati i protiv rada, moraju sjediti. Ovdje Dante sreće Brunetta Latinija, protivnika prirode, njegovog učitelja i uglednog književnika, te mu on proriče da će biti prognan iz Firence.

Osmi krug
Metabolge ili zle jaruge, kako se još zove osmi krug pakla, sadržavaju deset rovova. U prvom rovu su zavodnici žena (njih bičuju đavoli), u drugom laskavci (zaronjeni u ljudsku nečist. U trećem rovi su simonisti - ljudi koji su prodavali ili kupovali crkvene časti, naglavce zabodeni u šuplju stijenu. Tamo Dante sreće Papu Nikolu III. U četvrtom krugu se nalaze vračevi i lažni proroci, koji hodaju unatrag, glave okrenute naopaku. U petom krugu su podmitljivci i varalice, zagnjureni u vrelu smolu, a čuvaju ih vrazi. U šestom krugu su licemjeri, prisiljeni da hodaju pod debelim pozlaćenim kabanicama. U sedmom rovu su lupeži koji trče progonjeni od otrovnih zmija. U osmom krugu se himbeni savjetnici, a među njima Dante sreće Odiseja, koji mu opisuje svoje zadnje putovanje. U devetom rovu su sijači nesloge, koje vrag ranjava mačem, a u desetom rovu su krivotvoritelji, kažnjeni strašnim bolestima.

Deveti krug
U deveti krug Dantea i Vergilija prenese div Antej. Taj krug je podjeljen na četri zone; Kain - zona izdajica rođaka, Antenori - zona izdajica domovine ili stranke, Tolomeja - zona izdajica gostiju, Guidecca - zona izdajica svojih dobročinitelja.
U središtu Kocita, ujedno i središtu zemlje, nalazi se gorostasni Lucifer, koji je do pola zaronjen u led. Ima tri glave, a ispod svake po par ogromnih krila kojima stvara hladan vjetar. U ustima su mu Juda, Brut i Kasije.

Vergilije se s Danteom uspinje uz Luciferove noge do južnog pola i stiže do južnog pola, gdje se po Danteovoj viziji nalazi čistilište u obliku brda.

Tema djela:
Tema je Danteova vizija trodnevnog putovanja kroz zagrobni život, tj. kroz pakao, čistilište i raj.

Simbolike:
Dante - simbol grešnog čovjeka
Vergilije - simbol mudrosti i razuma
Beatrice - simbol božanske milosti i objave
mračna šuma - simbol grešnog života

Struktura:
Božanstvena komedija se sastoji od tri dijela koji simboliziraju sveto Trojstvo. Svako dio se sastoji od 33 pjevanja, a “Pakao” ima jedno uvodno poglavlje tako da je ukupno sto pjevanja.
Strofe su sastavljene od po tri jedanesterca, od kojih se prvi rimuje s trećim, a drugi s prvim iz sljedeće strofe.


Karakterizacija likova:
Francesca je griješnica iz poravednih razloga, a njena duša je bez ikakve sumnje čišća od mnogih koje stižu u raj. Njezina želja da moli s Paolom za Dantea samo dokazuje njenui dobrotu i nepripadnost paklu.
Farinata je u neku ruku proglašen krivovjercem iz zlobe. Njegovi protivnici su u stvari pravi krivci koji bi trebali trpjeti u paklu. Farinata je plemenit, i iako je protiv Dantea po političkom uvjerenju, on ga moli da razgovara s njim.
Pierre delle Vigne (trnovito stablo) je još jedan od ljudi koji nisu zaslužili pakao. Njegovo samoubojstvo nije u stvari njegova krivnja, već krivnja njegove okoline. U suštini je on dobar čovjek, koji se našao na krivom mjestu u krivo vrijeme.
Papa Nikola III je, za razliku od prošla tri griješnika, osoba koja je u potpunosti zaslužila pakao. Njegovi grijesi se ne mogu opravdati ničim osim pohlepom.
Odisej je još jedan griješnik, čija djela ovise o kutu gledanja. Općenito je on lukavštinom uništio Troju, ali ako se cijela stvar pogleda iz ugla Grka, napravio je veliko i hrabro junačko djelo.
Alberigo del Manfredi je okrutan čovjek, koji je bio u stanju ubiti rođaka, samo zbog osvete. Njegovo djelo nije bilo opravdano i zato je zaslužio da ode u pakao.


Mišljenje o djelu:
Djelo je tajanstveno i mistično. U njemu se vide tragovi prethodnika i ljudi ondašnjeg vremena. Vrlo je naporno za čitanje, jer zahtjeva iznimnu koncentraciju i visok nivo opće kulture. Usprkos svemu tome nisam siguran da bi ovo djelo mogao proglasiti interesantnim. Sama ideja prolaska kroz čovjeku nedostupna mjesta je vrlo uzbudljiva, ali kompliciran stil je ipak učinio svoje i učinio ovo djelo nedostupno većini čitatelja.
_______________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   6/6/2008, 7:21 pm

Императив је прост и личан глаголски облик којим се изражавају заповести и жеље да се обаве одређене радње. Императив има само 2. лице једнине и 1. и 2. лице множине.

Императив у српском језику гради се тако што се на презентску основу глагола (која се добија одбијањем наставка за 3. лице множине презента) додају двојаки наставци:

-и, -ј (за 2. лице једнине)
-имо, -јмо (за 1. лице множине)
-ите, -јте (за 2. лице множине)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   6/6/2008, 8:16 pm

Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare; kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616[1]) je bio engleski pesnik i dramski pisac, svetski priznat kao najveći pisac na engleskom jeziku i dramaturg svetskog glasa[2][3][4][5]. Opus njegovih dela koja su preživela do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme, i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi bili su prevedeni na sve važnije žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi pozorišni komad[6].
Šekspir je rođen i odrastao je u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, oženio se Anom Hatvej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzanu i blizance Hamneta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Povukao se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu i postojala su mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualne opredeljenosti, religioznih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju u stvari napisali drugi pisci[7][8][9].
Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali Hamlet, Kralj Lir ili Makbet, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog žiovota u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove.
Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola[10]. U 20. veku Šekspir se neprestalno iznova otkriva, a njegova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta.
Tragedije
Sva Šekspirova dela su prevedena na srpski.
1. Romeo i Julija (Romeo and Giuliett; 1593)
2. Tit Andronik (Titus Andronicus; 1594)
3. Julije Cezar (drama) (1599)
4. Troilo i Kresida (Troilus and Cressida; 1601. - 1602)
5. Hamlet (1602)
6. Otelo (1604)
7. Kralj Lir (King Lear; 1605)
8. Makbet (Magbeth; 1606)
9. Antonije i Kleopatra (Antony and Cleopatra; 1607)
10. Koriolan (Coriolanus; 1608)
11. Timon Atinjanin (1608)
Komedije
1. Uzaludni ljubavni trud (Love's Labour's Lost; 1590)
2. Dva plemića iz Verone (The Two Gentlmen of Verona; 1591)
3. Komedija nesporazuma (The Comedy of Errors; 1593. - 1594)
4. San letnje noći (A Midsummer Night's Dream; 1594)
5. Mletački trgovac (The Merchant of Venice; 1595)
6. Ukroćena goropad (The Taming of the Shrew; 1596)
7. Mnogo vike ni oko čega (Much Ado About Nothing; 1599)
8. Vesele žene vindsorske (The Merry Wives of Windsor; 1599)
9. Bogojavljenska noć (Twelfth Night; 1599—1600)
10. Kako vam drago (As You Like It; 1600)
11. Sve je dobro što se dobro svrši (All's Well That Ends Well; 1602. - 1604)
12. Ravnom merom (Measure for measure; 1604)
13. Perikle (1608)
14. Cimbelin (Cymbeline; 1610)
15. Zimska priča (1610)
16. Bura (The tempest; 1611)
Istorijske drame
1. Kralj Henri VI (1591)
2. Kralj Ričard III (1593)
3. Kralj Ričard II (1594)
4. Kralj Džon (1594)
5. Kralj Henri IV (1596—1597)
6. Kralj Henri V (1599)
7. Kralj Henri VIII (1612)
Pesme
1. Soneti - (pisani između 1595-1599, objavljeni 1609)
2. Venera i Adonis (Venus and Adonis; 1593)
3. Otmica Lukrecije (The Rape of Lucrece; 1594)
4. Strastveni hodočasnik (The Passionate Pilgrim)
____________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
[i]
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   6/6/2008, 11:32 pm

Radjard Kipling (Bombaj, 30. decembar 1865. - London, 18. januar 1936.), je bio engleski književnik

U detinjstvu je naučio hindu jezik, pohađao je vojnu školu u Devonširu, a 1933. vratio se u Indiju i radio kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku. S jednakim žarom delovao je u književnom i političkom životu Britanije. Godine 1907. dobio je Nobelovu nagradu. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i sveta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svet dece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao otelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran. Najčitanije su i najznačajnije njegove knjige o džungli, koje karakteriše izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta životinja.

Dela:

"Balade iz kasarne"
"Priproste priče s planine"
"Sablasna rikša i druge priče"
"Knjiga o džungli"
"Kim"
"Svetlost se ugasila"

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/6/2008, 4:32 pm

Glagoli su reči koje označavaju radnju (pevati, crtati, pisati), stanje u kome se neko ili nešto nalazi (spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati, grmeti, naoblačiti se). To su nesamostalne reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.


Glagoli se menjaju kroz:

Lica - 1., 2. i 3.
Brojeve - jednina i množina
Rodove - muški, ženski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi)
Glagolska vremena (sedam glagolskih vremena)
Načine (dva glagolska načina)

slovo I
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   8/6/2008, 10:39 pm

Infinitiv (od lat. infinitum — neograničen, neodređen) je osnovni oblik glagola u srpskom i još nekim jezicima. Ne postoji univerzalna definicija infinitiva, koja može opisati i obuvatiti osobine i upotrebe ovog glagolskog oblika u svim jezicima. Neke od karakteristika infinitiva, koje ne moraju uvek biti prisutne, su:

infinitiv je nelični glagolski oblik;
ne nosi ni informaciju o broju i glagolskom vremenu;
ima funkciju leme (osnovnog oblika i osnove) datog glagola, oblika navođenja u rečniku;
ne može biti jedini glagol u potvrdnoj rečenici;
ima funkcije drugih vrsta reči, često kao dopuna glagolima u ličnom obliku;
koristi se uz pomoćne glagole;
koristi se za građenje drugih glagolskih oblika.
U srpskom jeziku infinitiv se završava nastavcima -ti ili -ći. Primeri: pevati, slušati, čitati, pisati, peći, seći. Upotreba u govornom srpskom jeziku je sve ređa. Umesto infinitiva koristi se zamena u vidu sintagme „da + prezent" (što prevodi ovaj nelični glagolski oblik u lični):

pevati → da pevam, da pevaš, da peva...
čitati → da čitam, da čitaš...

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   9/6/2008, 5:03 pm

Viktor Igo (fr. Victor Hugo) (26. februar 1802.-22. maj 1885.) bio je ne samo veliki francuski pisac, već i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Viktor Igo je je bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Veoma je bio uključen u politički život Francuske. Tradicionalna ljubav Francuske prema slobodi, snaga nacionalnog duha i veličina njene humanosti najpotpunije su se izrazile u delu ovog velikana.

Igo je rano stekao književnu slavu, koja ga je pratila sve vreme njegovog dugog života. U petnaestoj godini njegove stihove zapažaju i pohvaljuju najviši članovi Francuske akademije, a već u osamnaestoj biva primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova slava stalno raste i on, od ugledanja na na velika imena francuskog klasicizma, prelazi na originalno književno stvaranje. Igo tada istupa kao otvoreni pristalica novih, romantičarskih strujanja u književnosti. Čuveni predgovor drami Kromvel smatra se manifestom romantizma. U njemu Igo zahteva da nova književnost bude osećajna, a ne racionalna, da deluje snagom reči i osećanja, a ne propisanom formom i ukočenom konstrukcijom. Pisci klasičari su reagovali vatreno i oholo, ali romantičarska književna reč već je bila prodrla u život i zatalasala mlade književne generacije.

Slavni pisac je ostao veran svojim idejama do kraja života. Takav je bio i posle povratka u Francusku, kada se pariski proleterijat 1871. godine obračunao sa buržoazijom i rojalistima. On se humano zalagao za pohvatane revolucionare nakon poraza Pariske komune. I u kasnim godinama života Igo je bio aktivan u književnom radu, stvarao nova dela i postao idol celog francuskog naorda. U takvoj slavi je i umro, u dubokoj starosti – 1885. godine.

Igo je jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije. On je uspeo da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.
Oko četvrtine dela Viktora Igoa nastalih posle 1849. su politički angažovana. Njegovi stavovi često izgledaju kontradiktorni: On ima razumevanja za bogaćenje, ali je protiv socijalnih nejednakosti. On je liberal, ali je protiv akumuliranja bogatstva. On prezire rat i borbu, ali poziva na oružje kada treba da se štiti demokratija. Više njegovih dela Vatikan je stavio u Indeks zabranjenih knjiga.

Romani
* Bug-Žargal, 1826
* Poslednji dan osuđenika na smrt (Le dernier jour d'un condamné), 1829
* Han Islanđanin (Han d'Islande), 1831
* Bogorodičina crkva u Parizu (Notre Dame de Paris), 1831
* Klod Ge (Claude Gueux), 1834
* Jadnici (Les Misérables), 1862
* Rabotnici na moru (Les travailleurs de la mer), 1866
* Čovek koji se smeje (L'homme qui rit), 1869
* Devedeset treća (Quatre-vingt-treize), 1874

Drame

* Kromvel (sa programskim predgovorom), 1827
* Marion Delorme, 1829 (osnova za operu Marion Delorme Amilkare Ponkjelija)
* Ernani, 1830 (osnova za operu Ernani Đuzepe Verdija, kod nas preveo Jovan Sterija Popović)
* Kralj se zabavlja, 1832 (osnova za operu Rigoleto Đuzepe Verdija)
* Lukrecija Bordžija, 1833
* Marija Tjudor, 1833
* Ruj Blaz, 1838

Polemike

* Napoleon Mali (O državi Napoleona III), 1851
_______________________________________
"Ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   10/6/2008, 11:50 pm

Ferit Orhan Pamuk je jedan od najpoznatijih turskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. i Nagrade za mir 2005. na frankfurtskom sajmu knjiga. Rodio se 7. juna 1952. u Istanbulu.


Bela tvrđava (Beyaz Kale), prevod: Ivan Panović, Geopoetika, Beograd 2002.
Novi život (Yeni Hayat), prevod: Ivan Panović, Geopoetika, Beograd 2004. Prevod nagrađen nagradom Udruženja književnih prevodilaca Srbije, "Miloš N. Đurić", 2004.
Zovem se Crveno (Benim Adım Kırmızı), prevod: Ivan Panović, Geopoetika, Beograd 2006.
Istanbul, prevela Mirjana Marinković, Geopoetika, Beograd 2006.
Dževdet-beg i njegovi sinovi (Cevdet bey ve ogullari), za srpsko izdanje preveo s turskog Enver Ibrahimkadić, Geopoetika, Beograd 2007.
Sneg (Kar), prevod: Ivan Panović, Geopoetika, Beograd 2007.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   12/6/2008, 8:29 pm

Gdje njega nađe...

Kafka rođen je u Pragu 1883. godine, u trgovačkoj jevrejskoj porodici, u kojoj je dominirao otac, čovek despotke prirode, koji je zatevao i ostvario potpunu poslušnost i potčinjavanje. Takva porodična situacija ostavila je tragove u ličnosti i stvaranju Franca Kafke. U njegovoj prirodi je dvojak odnos prema sredini. U odnosu na oca i porodicu, u Kafki je tinjalo osećanje manje vrednosti i nesgurnosti, kolebljivost, gospodarenje očevog autoriteta. U odnosu na okolinu Kafka je bio prijatan, komunikativan, dobar prijatelj. Ova dvostruka ličnost, i ovaj problem odnosa sa ocem, bitno će se odraziti na književno delo Franca Kafke. Na svet koji oblikuje i na prirodu junaka kojeg stvar njegova umetnička imaginacija. Mnogo je putovao, brzo sklapao poznanstva, imao je veliki broj prijatelja. Imao je nekoliko ljubavi ali se ni za jednu nije vezao. Svoju teskoću u odnosima sa ženama Kafka će umjetnički pretočiti u lik svog junaka Jozefa K. iz Procesa.

Prve pripovjetke objavljuje vec 1909. i od tada neprekidno piše i povremeno objavljuje pojedinačne prozne radove. Od 1902 godine pa do kraja života vodi prepisku sa mnogim prijateljima, ostavivši tako bogato svedočanstvo o sebi i svom vremenu. Kafka je za života malo objavio, najveći dio njegovog književnog opusa su djela: Razmatranja, Presuda, Preobražaj, Seoski lekar, Umjetnik u gladovanju, Proces, Zamak, Amerika. Umro je 1924. godine od tuberkoloze.
____________________________________
"ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   13/6/2008, 10:37 pm

Kafka je bio na prosloj strani, mada ne tako opsirno opisan.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   13/6/2008, 10:44 pm

:sunny: Opet podbacila žao mi je ...moj grijeh,moj preveliki grijeh...ispravi ću...obećavam... to govori u prilog mojoj ne savršenosti...pusa
______________________________
"ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba
"
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   14/6/2008, 1:46 am

Pa pre nepaznji i brzopletosti, ne zuri i bice sve ok.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   14/6/2008, 1:54 pm

i sada na koje slovo da pišem?
na A nemogu bre...namučila sam se i prvi put i tako...

aj na K valjda mi bude lakše...

Danilo Kiš (Subotica, 22. februar 1935 — Pariz, 15. oktobar 1989) je bio srpski književnik i dopisni član SANU-a.

Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. godine, od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, crnogorke. Do 1942. godine živi sa roditeljima u Novom Sadu, gde pohađa prvi razred osnovne škole, a zatim prelazi u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde završava osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic 1944. godine, sa ostatkom porodice je repatriran u Cetinje podsredstvom Crvenog Krsta. Tamo Kiš živi do kraja svog školovanja. Na Filozofski fakultet u Beogradu Kiš se upisuje 1954. godine, a u septembru 1958. godine kao prvi student diplomira na katedri za Opštu književnost. Kiš je bio venčan za Mirjanu Miočinović od 1962. do 1981; nakon razvoda braka živeo je sa Paskal Delpeš sve do svoje smrti. Umro je u Parizu, gde se jedno vreme i lečio, 15. oktobra 1989. Sahranjen je u Beogradu na Novom groblju.

dakle Š
Nazad na vrh Ići dole
branka-013

avatar

Ženski
Broj poruka : 140
Godina : 56
Location : između ponora i neba
Datum upisa : 10.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   14/6/2008, 7:20 pm

Марија Шимоковић је рођена је 21. априла 1947. године у Суботици. Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факулету у Београду. Писац, коме су песме главна преокупација.

Збирке песама:

Сам човек (1972), Освит, Суботица; Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица; Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица; Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица; Небески бицикл (1987), Нолит, Београд; Слагање времена (1992), Просвета, Београд; Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд; Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица; Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.

Мали роман:

Сценографија за ветар, (2002, 2003), Плави јахач, Београд

Више пута награђивана:
Југословенски фестивал поезије младих у Врбасу I награда 1974. године
Награда за Књигу године Друштва књижевника Војводине 1987. за „Небески бицикл“.
Награда „др Ференц Бодрогвари“ за стваралаштво 1988. за „Небески бицикл“
Награда „др Ференц Бодрогвари“ за „Слагање времена“ 1992.године
Награда "Бранко Миљковић" за најбољу књигу песама 2007.Киновар

Сад би могло слово М
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   14/6/2008, 7:35 pm

Marija Juric Zagorka

Биографија
Родила се у селу Неговец крај Врбовеца у имућној породици власника великог имања баруна Рауха. Иако доброг имовног стања, породица у којој је било четворо дјеце, живјела је, како то сама Загорка свједочи, прилично несрећно. Пучку школу је похађала у Вараждину и Загребу. Након шест година школовања у загребачком Самостану милосрдница, Загорка одлази из Загреба. Коначно ће се вратити тек након седам година, да би ту доживјела дубоку старост и умрла 30. новембра 1957.

Новинарска каријера Марије Јурић Загорке почиње са анонимним текстом „Један часак” у загребачком Обзору, након чега је на препоруку бискупа Јосипа Јурја Штросмајера, постала чланица уредништва тога цијењеног и утицајног листа. Од представника штампарије Загорка је пак чула врло неповољну реакцију: „Новинарско звање је искључиво мушко, а Ви баш ни по чему немате способности за то. Ко хоће писати у Обзору мора бити неко.” Загорка се цијелога живота жестоко борила да докаже како она јесте ,,неко". Извјештавала је о политичким збивањима, из Парламента, била дописница из Будимпеште и Беча. Активно је судјеловала у политичким борбама, била гласна и оштра противница мађаризације и германизације. За вријеме утамничења двојице уредника Обзора 1896. сама је уређивала лист. Покренула је и уређивала први лист у Хрватској намијењен искључиво женама, и тако назван - Женски лист од 1925. до 1938., затим Хрватицу. Упркос томе стално је била изложена подсмијеху и понижењу.

Код читалаца, Загорка је била веома популарна. Можда баш због тога нису јој биле склоне неке тадашње књижевне величине, нпр. Ђалски, који је њена књижевна остварења називао шундом за краварице. А замјерке је налазио и њену новинарском раду. Своје романе, у којима је показала посебну вјештину фабулисања, који су је учинили првом хрватском ауторком литературе за мноштво, почела је писати, баш као и новинарске текстове, на наговор бискупа Штросмајера.

Критика је није цијенила, а чак ни сама Загорка није баш похвално мислила о својој литератури. Тек у новије вријеме може се говорити о примјеренијој позорности која се даје њеном дјелу. Можда је свијест о Загоркиној вриједности понајбоље изразио књижевник Павао Павличић који у Писмима славним женама каже: „Ви сте уранили у свему, и можда би тек ово било право вријеме за Вас.”


Дјела
,,Кнегиња из Петрињске улице"
,,Гричка вјештица" - циклус од 7 романа (Тајна Крвавог моста, Контеса Нера, Маллеус Малефицарум, Супарница Марије Терезије I, Супарница Марије Терезије II, Дворска камарила, Бунтовник на пријестољу) (1912)
,,Кћи Лотршчака"
,,Пламени инквизитори"
,,Гордана"
,,Републиканци" (1924)
,,Витез славонске равни"
,,Јадранка"
,,Робље" (1899)
,,Камен на цести" (1937)

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   17/6/2008, 4:10 pm

opet A

ALBERT KAMI (1913-1960),BIOGRAFIJA

ALBERT KAMI JE JEDAN OD
NAJPRIZNANIJIH FRANCUSKIH KNJIŽEVNIKA.PISAO JE ESEJE,ROMANE I
DRAME.UČESTVOVAO JE U POKRETU OTPORA A SA EGZISTENCIJALISTIMA JE
UOCAVAO METAFIZIČKU APSURDNOST LJUDSKOG ZIVOTA,ALI9 SE OD NJIH ODVAJA
JAČIM NAGLAš AVANJEM DUHOVNIH ČOVEKOVIH VREDNOSTI.GLAVNA DJELA
SU:ROMANI "STRANAC" I "KUGA";DRAME "NESPORAZUM","KALIGULA" I "OPSADNO
STANJE".DOBIO JE NOBELOVU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOST 1957.GODINE

Kuga

Pitanje: kako da čovek postigne da ne gubi vreme? Odgovor: osetitiga u svoj njegovoj dužini. Sredstva: provoditi dan u čekaonici zubara,na neudobnoj stolici; slušati predavanja na jeziku koji ne razumemo;obdabirati železničke veze koje su što duže i što nezgodnije iputovati, naravno, stojeći; stajati u repu pred pozorišnim šalterima, ane uzeti karte itd, itd.
Kuga štedi ljude slabije konstitucije i razara najradije snažno ustrojstvo.
Uopšteno uzevši, on oseća sa nama svima koji još nismo umrli od kuge da njegovoj slobodi i njegovom životusvakog dana preti smrtna opasnost. No kako je i on sam živio u strahu,njemu se čini posve normalnim da ga sada i drugi ukuse. Tačnije rečeno,njemu se čini da lakše podnosi breme straha jer više nije sam.
Opšte se dobro sastoji od sreće pojedinaca.
Budući da je poredak u svetu regulisan smrću, biće možda za Boga bolje da u njega ne verujemo i da se borimo svim silama protiv smrti, ne dižući pogleda prema nebu gde on ćuti.
Dobra volja, ako nije prosvećena, može učiniti isto toliko zla, koliko i zloba.
Kuga je svima otela mogućnost ljubavi, pa i moć prijateljstva. Jerljubav zahteva nešto i od budućnosti, a nama su ostali samo trenuci.
A na kraju čovek otkriva da niko ne može istinski misliti ni nakoga, pa bilo u najgoroj nesreći. Jer istinski misliti na nekoga značimisliti na nj minutu po minutu, a da nas ništa ne rastrese, ni kućnebrige, ni muva koja leti, ni kakav svrbež. Ali uvek ima muva i uvek nešto čoveka svrbi.
Pad
Osećaj da si na pravoj strani, zadovoljstvo što imaš pravo, radostšto možeš sama sebe poštivati, dragi gospodine, to su moćni pokretačikoji nam pomažu da koračamo uspravno ili da idemo napred. Ako ljude toga lišite, pretvorićete ih u besne pse. Koliko je zločina počinjeno samo zato što počinitelji nisu mogli podnostiti što greše.
Dao bih deset razgovora sa Ajnštajnom za prvi sastanak s nekom zgodnom statistkinjom.
Čin ljubavi je u neku ruku priznanje. U njemu se, bez skrivanja,oglašava sebičnost, iskazuje se taština ili se pak otkriva istinska plemenitost.
Kad na stanovit način ostavljate dojam uspješna čoveka, to može razjariti i magarca.
Pomisao koja je čoveku najprirodnija, koja mu se javlja naivno, kaoiz dubine njegove prirode, jest pomisao o sopstvenoj nedužnosti.
Posebno ne verujte prijateljima kad traže da budete prema njima iskreni. Oni se samo nadaju da ćete ih podržati u dobrom mišljenju što ga imaju o sebi pružajući im dodatnu sigurnost što će je crpsti iz vašega obećanja da ćete biti iskreni. Ako se dakle nađete u takvom položaju, ne oklevajte: obećajte da ćete govoriti istinu i lažite kako najbolje umete. Odgovorićete njihovoj dubokoj želji i dvostruko ćete im dokazati svoju naklonost.
Prisila što sam je sebi nametao kako bih prikrio poročan deo svoga života, pridavala mi je, na primer, neko hladno držanje u kojem su ljudi videli izraz vrline, moja mi je ravnodušnost pribavljala naklonost, a moja je sebičnost dosizala vrhunac u mojim plemenitim delima.
Ponekad ćete jasnije prodrijeti u čoveka koji laže negoli u onoga koji kaže istinu. Istina, kao i svetlost, zaslepljuje. Laž je naprotiv, poput lepog sumraka u kojem se ističe svaki predmet.

Čovek


"Čovek je uvek slobodan na nečiji tuđi račun."
"U svetu bez iluzija čovek je stranac"
____________________________________
"ratnik svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   19/6/2008, 2:01 pm

Исак Њутн (енгл. ser Isaac Newton) био је енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643. у Енглеској, а преминуо 31. марта 1727. у Лондону.

Његова студија Математички принципи филозофије природе (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа и детерминистичка моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.

У механици, Њутн је такође указао на један нови, велики, значај принципа одржања импулса и момента импулса. У оптици, он је изумео рефлексиони (огледалски) телескоп и открио да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже у спектар свих боја (у складу са тврђењем Роџера Бејкона из 13. века). Њутн се снажно залагао у прилог честичне природе светлости. Он је такође формулисао емпиријски закон хлађења, проучавао брзину звука и предложио теорију о пореклу звезда. У математици, Њутн дели заслуге са Готфридом Лајбницом за откриће инфинитезималног рачуна. Он је такође изложио и уопштену биномску теорему , развијајући на тај начин тзв. „Њутнов метод“ за апроксимације нула функције и доприносећи проучавањима разлагања функција у редове.

Француски математичар Жозе-Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живео, додајући једном да је он, такође, и „најсрећнији, јер се систем света не може открити и установити више него једнога пута“. Енглески песник Александар Поуп (Alexander Pope), дирнут Њутновим постигнућима, написао је чувени епитаф:

Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност;
Бог рече “Нека буде Њутн” и све постаде светлост.
(Nature and nature's laws lay hid in night;
God said "Let Newton be" and all was light.)


Slovo N
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   19/6/2008, 10:16 pm

NABUKOV (rus. Владимир Владимирович Набоков, Petrograd, 22. travnja 1899. - Montreux, 2. srpnja 1977.), rusko-američki književnik

Vladimir Nabokov, romanopisac, pjesnik, prevoditelj književni publicist i lepidopterolog (stručnjak za leptire) bio je kozmopolitski ruski emigrant koji je izvrsnim poznavanjem nekoliko jezika, erudicijom i kontroverznom prozom postao jednim od najpoznatijih i najcjenjenijih književnika 20. stoljeća. Sam Nabokov za sebe je rekao: "Ja sam američki pisac rođen u Rusiji i školovan u Engleskoj, gdje sam studirao francusku književnost prije nego što sam petnaest godina proveo u Njemačkoj."

U njegov literarni rad ubrajaju se stotine poema, deseci novela, drama, prijevoda s ruskoga i s engleskog, književnih kritika i eseja. Pod utjecajem klasične ruske i moderne europske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sustav vrednota. Zbog bezobraznog seciranja spolnog života svojih junaka svrstan je i među pornografske pisce. Od dvadeset njegovih romana remek-djela su "Dar", napisan na ruskom i objavljen 1938., te "Lolita" 1955. i "Blijeda vatra" 1962. na engleskom. Objavio je i jednu od najboljih autobiografija na engleskom jeziku "Speak, Memory". Osim toga, napisao je mnogo stručnih članaka o leptirima.

No, svjetsku slavu stekao je tek 1955., objavivši roman "Lolita". Popularnosti romana s temom o opsjednutosti sredovječnog muškarca 12-godišnjom djevojčicom, pridonio je i film u režiji slavnog redatelja Stanleyja Kubricka, s Jamesom Masonom, Shelley Winters i Sue Lyon. Novu verziju, kao svojevrstan uvod u 100. godišnjicu autorova rođenja, ostvario je 1997. Adrian Lyne, s Jeremyjem Ironsom, Melanie Griffith i debitanticom Dominique Swain. Popularnost glavnog lika bila je takva da je pojam Lolite, djevojčice na pragu sazrijevanja u ženu, postao dio svakidašnjeg govora.

Djela

* "Lolita" (1955.),
* "Poziv na pogubljenje",
* "Blijedi oganj" (1962.),
* "Nebeski put",
* "Ada" (1969.).
_____________________________________
"ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   19/6/2008, 11:22 pm

Oprostite...dolaze li u obzir i znanstvenici?
________________________________
"ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   20/6/2008, 5:45 pm

Војислав Илић (Београд, 14. април 1862. — Београд, 21. јануар 1894), песник, Београђанин, син песника Јована Илића, Војислав је проживео кратак и тежак живот. Болешљив још од детињства, он је слабо марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери. Учествовао је као добровољац у бугарском рату 1885. године, 1887. ступа у службу као коректор Државне Штампарије, а 1892. намештен је за учитеља у српској школи у Турн Северину. Исте године постаје писар министарства унутрашњих дела, а 1893. вицеконзул у Приштини, по његовој жељи да иде на Косово. Међутим, његово слабо здравље га приморава да се врати у Београд где ускоро и умире.

1. Анђео мира
2. Јесен
3. У позну јесен
4. Зимско јутро
5. Зимска идила
6. Старац
7. Босански бегунци
8. На Вардару
9. На Дрини
10. Из бележника
11. Грм
12. Исповест
13. Разговор мале србадије са отаџбином
14. На гробу војводе Дојчина у Солуну
15. Домовина
16. Свети Сава
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   21/6/2008, 6:44 pm

Ćazim Musa Ćatić je rođen u Odžaku kod Modriče gdje je pohađao mekteb i osnovnu školu, a nakon očeve smrti i majčine preudaje seli se u Tešanj, uči brijački zanat, upisuje se u medresu i uči kod tešanjskog muftije Mesud efendije Smajlbegovića turski, arapski i persijski jezik. Godine 1898. odlazi u Carigrad, gdje se upoznaje sa Osmanom Đikićem, a već slijedeće godine vraća se kući i potom tri godine služi vojsku u Tuzli i Budimpešti. Otuda ponovo odlazi u Carigrad, gdje pohađa medresu Mektebi numuci terekki, a zatim prelazi u gimnaziju. Usljed imovinskih neprilika vraća se u Sarajevo i tu upisuje Šerijatsku sudačku školu. Već tada sarađuje u brojnim listovima, ponajviše u Beharu. Nakon što je zbog boemskog života isključen iz internata, preuzima uredništvo Behara, diplomira, odlazi u Zagreb, upisuje Pravni fakultet, druži se s Matošem i Tinom i 1910. godine vraća se u Bosnu, gdje u više mjesta (Bjeljina, Tešanj, Sarajevo) službuje da bi napokon preuzeo časopis Biser u Mostaru i sav se posvetio spisateljskom radu: piše pjesme, eseje, kritike, prevodi brojne studije i knjige, za Kalajdžićevu Muslimansku biblioteku. Ali, već 1914. ponovo biva mobilisan, prebačen u Tuzlu, pa u Orkeny u Mađarskoj. Tada se razbolio od tuberkuloze, pa je poslije kratkog liječenja vraćen u Tešanj gdje umire. Na njegoom mezaru u Tešnju stoji isklesano: "Ovdje leži pjesnik odličnoga dara, koji nije tražio časti ni šićara, već boemski živio i čuvenstveno pjevo, dok ga smrt ne doprati do ovog mezara." Mnoge škole u Bosni i Hercegovini nose njegovo ime među kojima je i tešanjska Gimnazija "Musa Ćazim Ćatić".
Sva njegova djela su naknadno sabrana u dvije knjige: Izvorna poezija i Izvorna i prevedena proza, pod nazivom Sabrana djela.
Sadržaj:

* 1 Ezoterik
* 2 Erotik
* 3 Mistik
* 4 Literatura srca
* 5 Razvoj
* 6 Književni motivi
* 7 Vanjski linkovi
Književni motivi

Ćazim Musa Ćatić je pjevao o sebi, ženi, prirodi, svijetu – jednom riječju, pjevao je život. A on je za njega značio ljubav, ljubav kao spiritualis, kao mistični put ekstaze i iznesenja, kao božansku ljubav i sl. Ona je u prvom planu, ona je praktično dominantan motiv. Sva druga, tako brojna i različita raspoloženja pjesnikova, samo su posljedice neostvarene ljubavi, u najširem smislu te riječi: bol, tuga, patnja, očaj, nesreća, krik. Ćatić je naspram plača i jecaja postavio "bolnost". Svaki neuspjeh u ljubavi, u potrazi za srećom, za ljepotom, za trenutačnim mirom, za materijalnom sigurnošću, strašno je zabolio M. Ć. Ćatića. Svi njegovi soneti ispjevani nesrećama i porazima, nedosezima ljubavi i nezagrljajem sreće, i svom čistotom doživljaja ispisane su tuge i jadi.
No, zanimljivo je osvrnuti se na pjesničko rodoljublje, najneostvarenije, kao i pjesnikovo nacionalno lutanje, traženje neke svoje moguće okvirne odredbe. Zavičajni okvir je bio njegov domet i granica i od njega je ostalo samo vrijedno intimno viđenje BiH, upravo njenog osebujnog senzibilnog, čežnjom prodahnutog tlocrta, prosjeklog vodenom vertikalom Bosna – Neretva, pošavši od Savske ravnine.
Ljubav prema ženi u Ćatićevom pjesništvu opjevana je u širokom dijapazonu, od platonskog drhata i naslućivanja do gotovo posve erotskih slika koje su po svom položaju u pjesmama u različitoj funkciji: simboličkoj, čak mističnoj, s jedne strane i gotovo socijalnoj, s druge.
Naporedo sa pjesma u kojima se čulna ljubav slavi bez zazora ili mističke dvosmislenosti, u Ćatićevoj poeziji se javio i čitav niz pjesama u kojima je lirski subjekt izražavao bolno osjećanje pokajanja i obraćanja, tražeći azil u okrilju religijskog autoriteta. U takvim bi se pjesmama opći ton religijske poruke i pouke pretvarao u duboko lični doživljaj nadmoćnosti duhovnog nad prolaznim strastima i zabludama svakodnevice. Pjesma Teubei nesuh po mišljenju A. Isakovića ova pjesma ne spada u krug religiozne poezije: "Ona je bolno iskrena i dirljiva čovjekova ispovjest - čovjeku, mada priziva Gospoda; a mogla bi tako pozivati i sotonu i ne biti bogohulna."
lik ovoga bosanskohercegovačkog književnika nalazi se na novčanici od 50km...pa ga možete i vidjeti


_____________________________________
"ratniku svjetlosti ljubav je nasušna potreba"
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   2/9/2008, 11:25 am

Ćirilo (Konstantin) i Metodije su dva brata porijeklom iz Grčke. Smatraju se prvim osobama koje su Južnim Slavenima, što uključuje i Bosanskohercegovačko područje, donijeli pismenost.

Porijeklo

Ćirilo i Metodije su dva grčka misionara iz okoline Soluna. U Moravsku ih je poslao bizantski car Mihajlo III a na poziv Moravskog kneza Rastislava. Cilj je bio širenje kršćanske vjere međumnogobožačkim narodom, Slavenima. S obzirom da su propovjedi trebale biti davane na jeziku ovog naroda, jer će oni tako lakše shvatiti i prihvatiti novu vjeru, Ćiril je bio zadužen za osnivanje novog pisma.

Prvo pismo i jezik

Prvo slavensko pismo nazvano je glagoljica i njime je napisana prva slavenska knjiga - prijevod dijelova Biblije. Ćirilo je za osnovu narodnog jezika odlučio uzeti narječje koji je naučio u okolini Soluna. Razlike među narječjima i slavenskim jezicima u to doba nisu bile velike, pa je ovaj jezik bio općeprihvaćan i danas ga se naziva staroslavenskim.

Smrti

Međutim, još za vrijeme svog života, Ćirilo i Metodije nisu bili proganjani, a nakon njihove smrti (Ćirilo je preminuo 869, a Metodije 885) njihovi učenici su istjerani iz Moravske. Tako su se prvi put susreli Južnim Slavenima i prenijeli im staroslavenski jezik i glagoljicu.

Ćirilica

Glavni članak: Ćirilica

Južnoslavenski svećenici porijeklom iz reda Ćirila i Metodija su u početku pisali glagoljicom. Međutim jedan od Ćirilovih učenika, vjerovatno Kliment Ohridski koji je bio i pisac životopisa o Ćirilu pod nazivom Žitije Sv. Ćirila, uveo je ćirilicu. Ćirilica je bila drugo slavensko pismo načinjeno prema grčkim slovima. Vrlo brzo je potisnula glagoljicu i zavladala najprije u Bugarskoj ali i u Srbiji, Rusiji i dijelom u Bosni. U Bosnu su je najvjerovatnije donijeli Makedonci.
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   3/9/2008, 10:04 am

Публије Овидије Назон Publius Ovidius Naso, рођен је 20. марта 43. године старе ере у Сулмони стотињак километара од Рима, умро је 17. године нове ере.

Међу тројицом најпознатијих песника Августовог доба, поред Хорација и Вергилија, налази се Овидије. Он је себе сматрао козмополитом, припадником римског царства.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   7/9/2008, 4:04 am

Oskar Davičo (18. januar 1909, Šabac - 30. septembar 1989, Beograd ), najmlađi je pesnik u krugu nadrealista. Nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja.


Rođen je u činovničkoj porodici jevrejskog porekla. Školovao se u Šapcu, Beogradu i Parizu (Sorbona). Diplomirao je francuski jezik i književnost. Radio je kao srednjoškolski nastavnik u Šibeniku, Beogradu i Bihaću. Kao član KPJ, aktivno se uključuje u međuratni politički život. Postaje sekretar MK KPJ u Bihaću. 1932 biva uhapšen i od Suda za zaštitu države osuđen na 5 godina zatvora. Kaznu je odslužio u KPD Sremska Mitrovica. Od 1938 do početka rata živi između Zagreba i Beograda. 1940 biva isključen iz KPJ zbog toga što je objavio neka dela u časopisu "Pečat" Miroslava Krleže. Kad je počeo Drugi svetski rat, Davičo je boravio u Splitu gde se bavio ilegalnim radom. Biva uhapšen i interniran na ostrvu Korčula, a potom i u zatvor u Italiji. Iz zatvora beži 1943 i vraća se u domovinu gde stupa kao u redove Prve proleterske divizije gde ostaje do oslobođenja. 1945 uključuje se kao novinar u rad novoformiranog TANJUG-a, a potom prelazi u "Borbu" i "Glas". Izveštava kao dopisnik sa suđenja u Nirnbergu i Grčke gde prati Markosove partizane (doživljaje iz Grčke opisaće 1947 u knjizi "Među Markosovim partizanima"). Posle toga napušta novinarstvo i bavi se isključivo književnošću. Bio je jedan od urednika časopisa "Nova misao"(1953-1954). 1955 postaje osnivač i urednik novina "Delo". '80-tih osniva i uređuje u Sarajevu časopis "Dalje".

Umro je u Beogradu 1989.

Književni počeci

Kao pesnik javio se rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac (1925). Među nadrealističkim izdanjima nalaze se dve njegove knjižice pesama i poetskih tekstova Tragovi (1928) i Četiri strane sveta i tako dalje (1930), pesma u prozi Anatomija (1930) i brošura Položaj nadrealizma u društvenom procesu (1939; koju je napisao zajedno s Dušanom Matićem i Đorđem Kostićem. U toj njegovoj najranijoj poeziji sve je podređeno eksperimentu, istraživanju mogućnosti pesničkog izraza, primeni načela automatskog pisanja.

Socijalna faza

Najpotpuniji izraz Davičo je dostigao u socijalnoj fazi, kada je nadrealistička pesnička iskustva stavio u službu revolucionarne angažovanosti. "Davičo je sišao sa Olimpa nadrealizma u socijalnu poeziju", napisao je jedan kritičar s levice povodom izlaska njegove knjige Pesme (1938). Bila je to, međutim, sasvim osobena socijalna poezija, puna maštovitih slika, verbalnog humora, igri rečima, erotike. Iako s neutralnim naslovom, ova zbirka je, kao i sve naredne, tematski kompaktna. U pet ciklusa, kao u pet pevanja, pesnik je dao svoju duhovnu autobiografiju, lirsku povest svojih traganja od snova detinjstva, preko nemira i poraza mladosti, do otkrivanja istinskih vrednosti, ljubavi i revolucije, kojima se pesnik bezuslovno predaje. Najsnažniji je prvi ciklus, "Detinjstvo", u stvari mali humorno - realistički ep sastavljen od šesnaest kratkih pesama ispevanih u humorno - ironičnom tonu i u slobodnom stihu s nečim od naivnosti i razigranosti dečje poezije. Dve naredne pesničke zbirke neposredno se nadovezuju na ovu, razvijajući svaka jednu od dve osnovne teme do kojih nas ona dovodi: Hana (1939) ljubavnu temu, a Višnja za zidom (1951) temu revolucije, tako da one s njome čine osobenu celinu, pesnički triptihon, lirsku trilogiju.

Ljubavna lirika

U Davičovoj ljubavnoj lirici nema ni traga od sentimentalnosti niti od metafizičkih implikacija svojstvenih našoj poeziji od romantizma do ekspresionizma. Pesnik je sav u vlasti čulnog i erotskog, fasciniran ženom i ženskošću kao svemoćnim načelom plođenja i rađanja, pred kojim padaju svi moralni i socijalni obziri. Hana je vrhunac te ponesene i raspevane poezije čula. Njena junakinja je devojka iz grada. Pesnik je susreće u bakalnici, ambijentu koji je po sebi nepoetičan, i poistovećuje je sa svetom rastinja što je okružuje. Drugi junak, zaljubljeni pesnik, građen je po modelima iz tadašnje socijalne literature. On potiče iz nižih, prezrenih slojeva, "od gorkih nigde nikovića". Novina knjige nije samo u ambijentu i ljubavnim protagonistima nego i u raskošnom bogatstvu slika, u smelosti asocijacija i u neobičnom zvukovnom rasprskavanju.

"Višnja za zidom"

Isti prkosni, buntovni duh pregovara i u Višnji za zidom. Nastala između 1937. i 1950, poezija te zbirke sva je prožeta svojim burnim vremenom: ona je revolucionarno-socijalna, rodoljubiva i slobodarska. To je u neku ruku pesnička istorija revolucionarnog pokreta u Srbiji, od Svetozara Markovića do narodne revolucije, epopeja buntovne Srbije, u kojoj se borbeni slobodarski patos, srodan jakšićevskom romantičarskom rodoljublju, spaja s komunističkom ideologijom i modernim pesničkim izrazom.

"Zrenjanin"

Na istim idejnim i stilskim pretpostavkama zasniva se revolucionarna poema Zrenjanin (1949), o životu i smrti narodnog heroja Žarka Zrenjanina, pisana u herojsko-patetičnom tonu i sa starim nadrealističkim slobodama u slici i izrazu. Vrhunac tog pravca pevanja donosi velika poema Čovekov čovek (1953), dramski uzavrela, "đavolja lirika nenapisanih drama", kako ju je pesnik nazvao. Ona je sva u grču obračuna i samoobračuna s revolucionarstvom kao verom, s dogmatskim stegama što ometaju spontano ispoljavanje ljudskosti. Bez lakoće i raspevanosti ranijih pesama, ona je data oratorijumski, sva u ponesenom ekstatičnom raspoloženju.

Deset knjiga poezije

Posle Čovekova čoveka Davičo je objavio preko deset knjiga poezije, među kojima možemo samo neke spomenuti: Nenastanjene oči (1954), Flora (1955), Kairos (1959), Tropi (1959), Trg M (1968), Telo telu (1975) i dr. U njima su vidljiva neka od svojstava njegove lirike iz socijalnog razdoblja, uzavrela osećajnost, barokno obilje slika, bizarne asocijacije, raskošno bogatstvo metaforike, ali tu nema onog što je raniju liriku činilo privlačnom, nema lakoće izraza, brzine stiha, naglašene auditivnosti. To je ponajpre poezija slika, poezija bezglasne vizuelnosti, teška, nejasna, nekomunikativna i zbog toga neprihvaćena kod čitalaca i nedovoljno shvaćena u kritici.

Prozni pisac

Davičo kao prozni pisac razvio se u ratu i nakon rata. Objavio je najpre ratni dnevnik Sa Markosovim partizanima (1947) a zatim više knjiga putopisne, esejističke i polemičke proze, deset romana i zbirku pripovetka Nežne priče (1984). U romanima, koji su, uz poeziju, najznačajniji deo njegovog opusa, prikazao je revolucionarni pokret između dva rata (romani o tamnovanju komunista: Ćutnje, 1963, Gladi, 1963; Tajne, 1964, i Bekstva, 1966), okupacijske prilike i NOB (Pesma, 1952; Gospodar zaborava, 1981) i posleratnu izgradnju (Beton i svici, 1956; Radni naslov beskraja, 1958). Svima je zajedničko to što govore o rađanju novog sveta i o novom čoveku, borcu i graditelju. Njegovi junaci su fanatični privrženici revolucije i ujedno snažne, impulsivne ličnosti, pune životne energije, veliki, nezasiti ljubavnici.

"Pesma"

U Pesmi, prvom i najboljem Davičovom romanu, ta dva momenta, stav i život, revolucija i ljubav, međusobno su sukobljena. Od svih romansijera 50-ih godina Davičo najviše eksperimentiše. U Pesmi ta težnja ograničava se uglavnom na središnji lik mladog komuniste Miće Ranovića, dok u kasnijim romanima ona zahvata sve likove i sve razine romaneskne strukture. Tehnika romana toka svesti dopunjuje se postupkom koji Davičo naziva "dramaturgijom unutrašnjeg života". Pisac uzima jedan trenutak svesti i od njega polazi u projekciji spoljnih zbivanja, pri čemu se iznosi ne samo ono što se odista odigralo ili se odigrava nego i ono što se moglo dogoditi da su stvari išle drugim tokom (npr. kad u Radnom naslovu beskraja na terevenkama bivših boraca učestvuju i njihovi mrtvi drugovi). Iako su Davičova istraživanja značajna i zanimljiva, istinska snaga njegovih romana nije ipak u nadstvarnom niti eksperimentalnom i hipotetičkom, nego pre svega u realizmu i poeziji.
:sunny:
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   13/9/2008, 7:50 pm

Omar Hajjam (perzijski: عمر خیام ’Omar-e Chayyām 18. maj 1048, Nišapuru, Iran - 4. decembar 1131), bio je perzijski pjesnik, matematičar i astronom. Puno ime mu je Ghiyath al-Din Abu'l-Fath Omar ibn Ibrahim Al-Nisaburi Khayyámi (غیاث الدین ابو الفتح عمر بن ابراهیم خیام نیشابوری). Hajjam ( je arapska posuđenica i znači "čadordžija, tkalac šatora." Najpoznatiji je po zbirci pjesama, rubaija.

Vjeruje se da je rođen u familiji nišapurskih zanatlija. Djetinjstvo je proveo u gradu Balhi, studirajući kod šeika Muhameda Mansurija, najpoznatijeg učenjaka tog doba u Perziji. Legenda kaže da su tri vanredna učenika studirala pod pomenutim šeikom. Jedan je bio Nizam-ul-Mulk, koji će kasnije postati vezir, drugi Hassan-i-Sabah koji je postao vođa Asasina, a treći je Hajjam.

Vjerovalo se da će svaki student Muhameda Manusrija doseći čast i sreću. Tri studenta, koji su postali prisni prijatelji, zakleli su se da će svoju sreću međusobno podijeliti. Kada je Nizam-ul-Mulk postao vezir, Hassan-i-Sabah Hajjam su došli na dvor i podsjetili ga na dato obećanje.

Hassan-i-Sabah je zahtjevao, i dobio, mjesto u vladi, ali je zbog svoje ambicioznosti kasnije uklonjen (učestvovao je u zavjeri protiv svog dobročinitelja). Mnogo godina kasnije postao je vođa zloglasnih Asasina.

Hajjam je bio mnogo skromniji i zamolio je za mjesto za stanovanje, istraživanje nauke i molitvu. Odobrena mu je godišnja penzija od 1200 zlatnika iz gradske blagajne. Od ove penzije će živjeti do kraja života. Ova priča, poznata kao "Tri prijatelja" je upitna zbog godina rođenja pomenutih koje se ne slažu.
Na Zapadu je Hajjam poznatiji po svojoj poeziji. Vjeruje se da je napisao preko hiljadu rubaija, pjesama od četiri stiha. Rubaije je na bosanski preveo Bašagić

* Na kraljevskom dvoru - sada bez krova -
* kome jedan narod v'jekove robova,
* na dvoru, koga pjesnici slaviše
* s hiljadu stihova - danas buhće sova!

°°°

* Kad jednom na Zemlji ne bude nas - svijet će biti svijet,
* kad nam se izgubi trag i glas - svijet će biti svijet;
* i prije nego smo bili mi - svijet je bio svijet,
* i nama kad kucne zadnji čas - svijet će biti svijet.

(Omer Čayam: Rubaije, prevod, 1928)
Nazad na vrh Ići dole
bealiever

avatar

Ženski
Broj poruka : 869
Godina : 40
Location : Tako blizu ali ipak daleko...
Humor : uvek :)
Datum upisa : 31.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   20/9/2008, 5:34 pm

Momo Kapor rodjen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo (1961) na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica.
Objavio je veliki broj naslova medju kojima i romane: Foliranti, Provincijalac, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga zalbi, Zelena coja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleske jedne Ane, Hej, nisam ti to pricala, zbirke prica: I druge price, Lanski snegovi, 101 prica, Smrt ne boli, hrestomatiju Sentimentalno vaspitanje, romansiranu autobiografiju Uspomene jednog crtaca, knjige za decu Sanja i Lero-kralj leptira... Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometraznih filmova. Romani Una i Knjiga zalbi doziveli su ekranizaciju... Prevodjen je na francuski, nemacki, poljski, slovački, ceski, bugarski, madjarski, slovenacki i svedski jezik... Zivi i radi u Beogradu.

Knjizevni fenomen Mome Kapora prisutan je u nasoj knjizevnosti vise od dve decenije. Jedan od najcitanijih nasih pisaca, neobicnom neposrednoscu i lakocom osvaja paznju citalacke publike, pisuci na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti nasih vremena i njihovih protagonista. Kaporovo umece fascinacije zasniva se na razlicitim znanjima i istancanim darovima opazanja i rasclanjavanja stvarnosti i oblika zivota, njegovih pojavnih formi i dubina. Svedoceci uvek iz vremena, Kapor nasem vremenu dodaje njegovu zaboravljenu korensku povezanost koja u formama svakodnevnih gestova, pamcenja i likova oblikuje njegove junake i obelezava njihovu sudbinu. Kaporova pristrasnost kao pisca, od one je pristrasnosti koja je na strani citaoca, na strani onih oblika oslobadjanja od predrasuda koje bi da nas odvezu od emocija i cistote neposrednosti i bliskosti malih stvari i topline mitologija prezivljavanja. Kaporov sentimentalizam i elegantna ironicnost su oblik odbrane od nerasudnih snaga sveta zla i zivota...





Objavljena dela:

* 111 prica
* Ada
* Beleske jedne Ane
* Blokada Beograda
* Cuvar adrese
* Dosije Slomovic
* Eldorado
* Foliranti
* Guide to the Serbian Mentality
* Halo, Beograd
* Hej, nisam ti to pricala
* Hronika izgubljenog grada
* Ivana
* Knjiga zalbi
* Konte
* Legenda o Taboru
* Lep dan za umiranje
* Lero - kralj leptira
* Ljubavne price
* Magija Beograda
* Od sedam do tri
* Ona i off price
* Poslednji let za Sarajevo
* Provincijalac
* Samac
* Sanja
* Sentimentalno vaspitanje
* Skitam i pricam
* Smrt ne boli
* Una
* Uspomene jednog crtaca
* Zelena coja Montenegra
* Zoe

____________________________________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Nazad na vrh Ići dole
http://www.bealiever.blog.rs
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/9/2008, 9:33 am

Rabindranat Tagore (7. maj 1861 - 7. avgust 1941) indijski književnik i filozof. Tokom dugog života napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama Gradinar i Gitandžali, a od romana Brodolom.
Rabindrant Tagore je rodjen u Kalkuti u Indiji.
Do 17. godine zivota se obrazovao kuci, a zatim je poslat u Englesku da bi
stekao formalno obrazovanje. Studije u Engleskoj nije dovrsio, vec se vratio
u Indiju.
Ubrzo je postao uspesan i poznat pisac u Bengalu. Posle prevodjenja nekih njegovih
pesama, postaje poznat i na Zapadu.
Osnovao je eksperimentalnu skolu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima
obrazovanja.
Povremeno je ucestvovao u Indijskom nacionalistickom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
1913. godine je dobio Nobelovu Nagradu za knjizevnost.
1915. godine je proglasen za viteza od strane britanske vlade. Par godina nakon toga
se odrekao titule u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.
Neke od njegovih najpoznatijih zbirki pesama su:
Idealna (1890);
Zlatni cun (1894);
Gradinar (1913);
Venac pesama (1914);
Tagore je takodje pisao i price, romane, pozorisne komade, eseje, mjuzikle, putpise i memoare.
Takodje, bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   4/10/2008, 9:01 am

Eugen Kumičić (Brseč, 11. siječnja 1850. - Zagreb, 13. svibnja 1904.), hrvatski književnik i političar
Pseudonim - Jenio Sisolski

Životopis:
Gimnaziju je završio u Rijeci. Počeo je studirati medicinu u Pragu, ali prelazi u Beč gdje studira povijest, zemljopis i filozofiju. Potom se u Zagrebu zaposlio kao srednjoškolski profesor. Oduševljavao se pravaštvom te s Laginjom i Barčičem pokreće u Kraljevici list Primorac, uređuje Hrvatsku vilu i Hrvatsku. Nakon rascjepa u pravaškoj stranci postaje potpredsjednik tzv. "čiste stranke prava". Od 1884. je kao pravaš više puta biran za zastupnika u Hrvatski sabor, gdje se istaknuo kao govornik i protivnik promađarske politike. Smatra se predvonikom naturalizma u hrvatskoj književnosti. Često se koristio elementima preuzetim iz francuske trivijalne književnosti te rekvizitima knjiške romantike. Veliku popularnost stekao je povijesnim romanima, a pisao je i drame te romane sa socijalnom tematikom.

Ocjenjujući Kumičića kao književnika, Antun Gustav Matoš je zapisao: "To je prvi naš naturalist i socijalni pripovjedač koji se poput Flauberta i Zole služio dokumentarno realističkom metodom." Nasuprot njemu , Antun Barac za Kumičića tvrdi da u težnji da stvori obrazac hrvatskog socijalnog romana, pisanog realističkom metodom, nije uspio kao njegovi francuski uzori. Unatoč svim zamjerkama, Kumičićevu književnu talentu ne može se poreći snaga kojom je slikao ljude i prirodu Istre u romanima "Jelkin bosiljak" i "Začuđeni svatovi", kao i zanimljiv kritički prikaz ekonomskog i moralnog rasula u gornjim slojevima građanskog društva u romanima "Olga i Lina", te "Gospođa Sabina" koji su objavljeni 1881., odnosno 1883. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   13/10/2008, 2:32 pm

Ćosić Bora

Apsolvirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i surađivao u brojnim listovima i književnim časopisima. Autor je knjiga eseja «Vidljivi i nevidljivi čovek», 1962, «Sodoma i Gomora», 1963, te kultnog romana novije srpske proze, «Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji», 1969, središtenom u ratnom i poratnom Beogradu; djelu u kojem ironijskim diskursom razara sve ideološke obrasce sankrosanktne u onodobnoj Jugoslaviji. Ćosić je istodobno nasljedni srednjoeuropske prozne tradicije intelektualiziranoga esejizma (stoga nije neobično njegovo poigravanje s formama: obavio je «Musilov notes», neke vrste hommage Musilu u knjizi preobrazbe u kojoj je auktor postao piscem iz naslova), kao i jedan od posljednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identificirao s jugoslavenskom himerom, s mješavinom elegičnosti i mučnoga propitivanja nakon njena raspada. Obje struje su se udružile u bujnim i krajnje nekonvencionalnim romanima o Krleži, «Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže», 1983, i «Doktor Krleža», 1988, u kojima Ćosić, u kvaziautobiografskom pristupu poigravanja s identitetom i virtualnim stvarnostima, na besprijekornome hrvatskom književnom jeziku i virtuozno imitirajući Krležin stil problematizira ideološke, estetske, etičke i svjetonazorske mijene hrvatskoga autora i protimbe srednje i jugoistočne Europe.

Raspad Jugoslavije odveo je pisca u progonstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj). Taj je dio njegova stvaralaštva obilježen uglavnom esejističkim uradcima, među kojima se ističu «Dnevnik apatrida», 1993. (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojega Ćosić izriče stavove o suvremenoj političkodruštvenoj zbilji), «Dobra vladavina i psihopatologija njenog svakodnjevlja», 1995, te «Carinska deklaracija», 2000, poluautobiografski tekst prezasićen promišljanjima o propalim jugobalkanskim pokusima i auktorovim pomiješanim osjećajima prema toj tvorevini.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   16/1/2009, 6:58 pm

Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika u Alžiru. Otac je, ubrzo po dečakovom rođenju, poginuo u čuvenoj bici na Marni u Prvom svetskom ratu. Kamijevo školovanje i kasnije studije na Filozofskom fakultetu u Alžiru protekli su u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kao student je morao sam da zarađuje hleb, udara pečate na vozačke dozvole u alžirskoj prefekturi, a u slobodnim časovima da prodaje automobilske delove i beleži barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Kami zatim radi u alžirskoj radio-stanici, interesuje se za pozorišnu umetnost, a jedno vreme radi i sa vlastitom pozorišnom trupom. Do sedamnaeste godine, kada mu je dijagnostifikovana tuberkuloza, aktivno se bavio fudbalom igrajući na poziciji golmana.

Uspešna publicistička aktivnost, međutim, postepeno ga odvodi književnom stvaranju. Kao esejist, kritičar i urednik lista „Borba“, koji je 1940. pokrenuo u Parizu, Kami postaje istaknuta ličnost u francuskom pokretu otpora protiv nacizma. Bogato životno iskustvo i već oformljena vizija sveta počeli su da dobijaju svoj umetnički oblik u nizu njegovih slavnih romana: Stranac, (1942), Kuga (1947) i Pad (1956); zatim u dramama Nesporazum (1944), Kaligula (1944) i Opsadno stanje (1948), kao i u ditativnom lirskom komentaru romana Stranac, objavljenom 1943. godine pod nazivom Mit o Sizifu. Poznati roman je i Pobunjeni čovek (1951). Kamijevom književnom delu odato je najveće priznanje dodeljivanjem Nobelove nagrade za književnost 1957. godine.

Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar (fr. Michel Gallimard), koji je takođe poginuo. Njegove dve ćerke bliznakinje, Katrin i Žoan, vlasnice su autorskih prava na njegova dela.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   19/3/2009, 12:11 am

Isidora Sekulić je rođena 18.februara 1877.u Mošorinu, u Bačkoj(u Prosvetinoj "Maloj enciklopediji" i u "Istoriji književnosti" Jovana Deretića kao godina rođena stoji 1887). Djetinjstvo je provela u Rumi i Zemunu.Školovala se u Somboru i u Pešti.Poput mnogih školovanih žena tada, radila je kao nastavnica prvo u Pančevu, a zatim u Šapcu i, od 1919, u Beogradu. Obje okupacije je provela u Srbiji.

1900. godine doživljava tešku tragediju: najprije joj je u aprilu umro otac, a u julu i brat Dimitrije, student prava u Gracu. Obojica su sahranjena na zemuskom pravoslavnom groblju.Nad njihovim grobom Isidora je provodila sate i dane, a i kasnije, ma gdje boravila i putovala, svaki Uskrs-dan kada joj je umro otac provodila je na groblju. Tu se upoznala i sprijateljila i sa starim grobarom Nikolom koji joj je pričao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i ličnosti koje su tu počivale. Isidora je sve to pomno bilježila u "crnu svesku", koju je uvijek sa sobom nosila na groblje i koju je na žalost, spalila pred smrt. Najzanimljivije priče starog grobara uobličila je i objavila u svom najboljem djelu "Kronika palanačkog groblja".

Isidora Sekulić živjela je povučeno, u svijetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva, od majke, koju nije zapamtila, naslijedila je, kako kaže, "potpunu tuberkulozu", sa očeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremećenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Njemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja".

To njeno siromaštvo zapravo je svjesno traženo. U jednom pismu ona kaže: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Nijedan veći honorara nisam do sada uzela."

Ostaće zapisano i to da je Isidora Sekulić prva žena koja je postala akademik, za dopisnog člana Akademije primljena je 1939. godine, a za redovnog 1950

"Analiticki trenuci"(Beletristika - Eseji)
Teme iz umetnosti

"Djakon bogorodicine crkve " (Beletristika - Pripovetka)

"Domaca knjizevnost I" (Jezik i knjizevnost - Knjizevna kritika)

"Domaca knjizevnost II "(Jezik i knjizevnost - Knjizevna kritika)

"Gospa Nola" (Beletristika - Pripovetka)

"Jezik i kultura" (Beletristika - Eseji)

"Hronika palanackog groblja" (Beletristika - Pripovetka)

"Njegosu knjiga duboke odanosti" (Jezik i knjizevnost - Knjizevna kritika)

"Pisma Isidore Sekulic" (Beletristika - Pisma)

"Pisma iz Norveske i drugi putopisi" (Beletristika - Pisma)

"Pripovetke II "(Beletristika - Pripovetka)

"Saputnici" / pripovetke I (Beletristika - Pripovetka)

"Svetska knjizevnost I" (Jezik i knjizevnost - Knjizevna kritika)

"Svetska knjizevnost II "(Jezik i knjizevnost - Knjizevna kritika)

"Zapisi o mome narodu "(Beletristika - Eseji)


Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/3/2009, 6:04 pm

CAMIL (SIJARIC)

(1913. - 1989.)

BIOGRAFIJA - DODATAK

Camil Sijaric rodjen je 18. decembra 1913. godine u selu Sipovice kod Bijeloga Polja. Osnovnu skolu zavrsio je u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom, od 1927. do 1935. pohadja Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je zbog politicke aktivnosti iskljucen. Skolovanje nastavlja u Vranju i na tamosnjoj gimnaziji maturira 1936. Od 1936. godine studira pravo na Beogradskom univerzitetu i diplomira 1940. godine.

Za vrijeme rata sluzbuje kao sudski cinovnik u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradiski i Banjaluci, suradjuje sa NOP, a pod kraj rata odlazi na slobodnu teritoriju i postaje dopisnik TANJUG-a. 1945. postavljen je za sekretara Suda narodne casti u Banjaluci, potom je novinar u listu Glas i dramaturg Narodnog pozorista u Banjaluci. 1947. prelazi u Sarajevo, radi u redakciji Zadrugara. 1951. prelazi u literarnu sekciju Radio Sarajeva i tu ostaje sve do odlaska mirovinu, 1983. godine.
Pojedina djela Camila Sijarica prevedena su na ruski, bugarski, engleski, turski, albanski, poljski, francuski, njemacki, estonski i madjarski jezik. Dobitnik vise knjizevnih nagrada i drustvenih priznanja, a bio je redovni clan ANUBiH i ANU Crne Gore.
Umro je 6. decembra 1989. godine.

Bibliografija:
1. Ram - Bulja. Svjetlost. Sarajevo, 1953.
2. Bihorci. Sarajevo, 1956.
3. Suze i zvijezde. Zagreb, 1956.
4. Zelen prsten na vodi. Sarajevo, 1957.
5. Kucu kucom cine lastavice. Sarajevo, 1962.
6. Nas a snaha i mi momci. Veselin Masles a. Sarajevo, 1962.
7. Mojkovacka bitka. Svjetlost. Sarajevo, 1968.
8. Sablja. Izbor pripovjedaka. Graficki zavod. Titograd, 1969.
9. Putnici na putu. Svjetlost. Sarajevo, 1969.
10. Zapisi o gradovima. Zavod za izdavanje udzbenika. Sarajevo, 1970.
11. Konak. Sarajevo, 1971; 1980; - Dvorec, prevedel Stanko Janez. Pres ernova zalozba, 1984; - Veselin Masles a. Sarajevo, 1989.
12. Kad djevojka spava, to je kao da miris u jabuke. Sarajevo, 1973.
13. Zapisi o gradovima (II). Sarajevo, 1976.
14. Carska vojska. Veselin Masles a. Sarajevo, 1976.
15. Ras ka zemlja Rascija. Sarajevo, 1979.
16. Francuski pamuk. Svjetlost. Sarajevo, 1980.
17. Izabrane pripovjetke. Univerzal. Tuzla, 1982.
18. Sabrana djela. Knj. I-X. sarajevo, 1981.
19. Price kod vode. Izbor pripovjedaka. Srpska knjizevna zadruga. Beograd, 1982.
20. Jasenovac. Zapisi o logoru. Sarajevo, 1983.
21. Pripovijetke. Svjetlost. Sarajevo, 1984/85.
22. Rimski prsten. Svjetlost. Sarajevo, 1985.
23. Pripovijetke. Svjetlost. Sarajevo, 1985; 1987.
24. Herceg-Bosno i tvoji gradovi. Svjetlost. Sarajevo, 1986.
25. Lirika. Beogradski graficki zavod. Beograd, 1988.
26. Miris lis ca orahova. Veselin Masles a. Sarajevo, 1989.
27. Koliba na nebu. Glas. Banja Luka, 1990.

ZADNJE SLOVO " L "
Nazad na vrh Ići dole
Masada
Administrator
avatar

Muški
Broj poruka : 11244
Godina : 55
Location : Zemun
Humor : Jok
Datum upisa : 05.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   25/3/2009, 7:37 pm

Luis Borhes rodjen je 1899 u Buenos Airesu. Osnovno obrazovanje je stekao najvecim delom u kuci, od roditelja i engleske bake. Porodica je tokom Prvog svetskog rata putovala po Evropi, i skrasila se u Svajcarskoj. U Argentinu se vratio 1921. godine, a 1923. zapoceo je spisateljsku karijeru. Preminuo je 1986 u Zenevi.

____________________________________________
Kuda tako žurno ti ratniče hodiš ?
Ka sudbini !
Nazad na vrh Ići dole
http://poezija.6forum.info
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   26/3/2009, 12:00 am

STENDAL
Francuski pisac. Najpoznatije djelo " Crveno i crno ".
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   30/3/2009, 10:24 pm

Lovrak Mato

Lovrak Mato (Veliki Grđevac pokraj Bjelovara, 8. ožujka 1899. - Zagreb, 14. ožujka 1974.), hrvatski dječji pisac

Završio je učiteljsku školu i službovao u mnogim mjestima. Pisao je i pripovjetke, ali je osobitu popularnost stekao romanima tematski vezanim uz djetinjstvo. Gradi zanimljivu fabulu s elementima pustolovnog, ali i s didaktikim naglascima. Izuzetno plodan, autor nekih tridesetak knjiga, Lovrak je nekoliko desetljeća zabavljao i odgajao mlade čitatelje izrazom koji svjedoči o vremenu, a odlikuje se maštovitošću i humorom. Djela su mu prevedena na mnoge jezike.

Djela

* "Družba Pere Kvržice"
* "Vlak u snijegu"
* "Neprijatelj br.1"
* "Zeleni otok"
* "Anka Brazilijanka"
* "Divlji dječak" (1947.)
* "Prijatelji"
* "Micek, Mucek i Dedek"
* "Tri dana života"
* "Dijamant u trbuhu"
* "Dječak konzul"
* "Slamnati krovovi"
* "Andrija Jug"
* "Doka Bedaković ili 100.000 na cesti"
* "Sretna Zemlja"
* "Naši dječaci" (1956.)
* "Prozor do vrta" (1955.)
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   1/4/2009, 11:12 pm

OSCAR WILDE


Napisao interesantan romana " Slika Dorijana Greja ".
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   2/4/2009, 6:36 pm

Edgar Alan Po (Boston, 19. januar 1809. - Baltimor , 7. oktobar 1849.), američki američki književnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma. Edgar Alan Po, za života gotovo nepoznat, postao jedan od najuticajnijih američkih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.

* 1 Biografija
* 2 Dela
o 2.1 Kratke priče
o 2.2 Romani
o 2.3 Pesme

Biografija

Njegov otac i majka, Dejvid Po ml. i Elizabeta Hopkins Po (oboje glumci) preminuli su u roku od dve godine (otac 1810, majka 1811.) nakon njegovog rođenja - nakon toga, Po je odveden u Ričmond, gdje je živeo kod Džona Alana, te onda poslan u Englesku gde je od 1815. do 1820. pohađao Manor School u Svindon Njuingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime Alan uzeo je kao srednje ime.

Godine 1826., Po odlazi na studije na virdžinijski univerzitet pod imenom, ali je izbačen zbog kockarskih dugova, što ga dovodi u svađu s Džonom Alanom koji ga se tada odrekao kao sina. Godine 1827. pridružio se vojsci, lagavši o svom imenu i starosti; 1830. stiže do Vest Pointa, ali je izbačen godinu kasnije zbog neizvršavanja dužnosti.

O sledećem periodu Poova života malo se zna, osim da je 1833. živeo s očevom sestrom u Baltimoru. Nakon što je s kratkom pričom Poruka u Boci osvojio 50 dolara, započinje karijeru pisca: u časopisima Sadern literari mesindžer (u Ričmondu, gde je stvarao od 1835. do 1837.), te filadelfijskim Bartonz džentlmenz magazin i Grejemz magazin (1839. - 1843.), izlaze neka od njegovih najpoznatijih dela.

Godine 1835, Po se ženi trinaestogodišnjom rođakinjom Virdžinijom Klem, koja će kasnije od posledica tuberkuloze postati invalid, te na kraju i preminuti, što se smatra uzrokom Poovog neobuzdanog alkoholizma. Slavna pesma Anabel Li (1849.) posvećena je Virdžiniji.

Njegova prva zbirka, Priče iz Groteske i Arabeske, pojavila se 1840. godine, a sadrži jedno od njegovih najpoznatijih dela, Pad kuće Ašerovih. U ranim četrdesetim godinama 19. veka, izlazi i Školjkareva prva knjiga, njegovo najprodavanije djelo.

Mračna poema o izgubljenoj ljubavi, Gavran donela je Pou svetsku slavu kad je izdana 1845, a Ubistva u Rue Morgue te Ukradeno pismo, takođe iz tog perioda, smatraju se Poovim najpoznatijim kriminalističkim romanima. Takođe, bio je aktivan književni novinar.

Godine 1848, depresivan i u očaju, Po pokušava samoubistvo. Nakon toga je nakon zabave na putu novoj zaručnici nestao na tri dana. Pojavio se u vrlo čudnom stanju u Baltimoru, gde je i na kraju preminuo 7. oktobra 1849.

Dela

Poov opus obiluje romanima, kratkim pričama te pesmama i smatra se ogromnim doprinosom svetskoj književnosti, pogotovo u žanru horora i kriminalistike.

Kratke priče

* Ubistvo
* Berenica
* Crni mačak
* Bačva amontillada
* A Descent into the Maelstrom
* The Devil in the Belfry
* Anđeo svega čudnog
* Posed Arnhajm
* Eleonora
* Činjenice o slučaju gospodina Valdemara
* Pad kuće Ušer
* Zlatni kukac
* Đavo perverznosti
* The Island of the Fay
* Landorov letnikovac
* Maska crvene smrti
* Mesmeričko otkrivenje
* Ubistvo u ulici Morgue
* Duguljasti sanduk
* Jama i klatno
* Prevremeni pokop
* Ukradeno pismo
* Tišina
* Izdajničko srce
* The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade
* Fon Kempelen i njegovo otkriće
* William Wilson
* Čovek svetine
* Rukopis pronađen u boci
* Ligeja

Romani

* Avanture Artura Gordona Pima
* Dnevnik Džulijusa Rodmana
* Sfinga
* The System of Dr. Tarr and Professor Fether
* A Tale of the Ragged Mountains
* The haunted Palace

Pesme

* Alone
* Anabel Li
* Eldorado
* Leonora
* Sonnet: To Science
* Zvona
* Gavran
* To Helen
* Ulalume
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   3/4/2009, 4:43 pm

OSKAR DAVICO

"Hana"

1.

Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca,
zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu,
kćer tužnoga trgovca, jevreja udovca,
kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu.

Probudila me ko šumu blistavi kreket raketa
i sad slep sam za vas, zrikavi šatrovci.
Ljubav je tako sama i tako puna sveta.
Ljubav je svetionik i spaseni pomorci.

Od nje mi gore oči - žarulje sred rulje,
od nje zru more i mreže, ribe i ribolovci,
konopcem vodopada pužu sa njom jegulje
i cvrkuću zlikovci ko vrapci i osnovci.

O, šta sve nisam snio i šta sve nisam bio
sa ćoravom Ćorom u društvu Bogoslovca.
I ono što nisam pio, što nisam razbio,
plaćo sam od svoga detinjastog novca.

No sad volim i kad volim, volim od neba do ruke
c kojom mi ljubav s dna mora izvlači brodolomca
i nadima strojeve, oživljuje sanduke
i kida rešetke da čelom rušim dvorce,

da tragam pokrovce, otkrivam letnjikovce
i nebo s kog sam prstom tanjir sunca skino,
kad sam sunce i kosti, grobara i rovca
poslo u krčmu da piju devojačko vino.
Nazad na vrh Ići dole
BOBI-BO

avatar

Ženski
Broj poruka : 3011
Godina : 42
Location : 46.01 19.57
Datum upisa : 09.10.2007

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   17/6/2009, 10:36 pm

Orhan Pamuk
je jedan od najpoznatijih turskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2006. i Nagrade za mir 2005. na frankfurtskom sajmu knjiga. Rodio se 7. juna 1952. u Istanbulu.

Pamuk je tesno povezan s postmodernom književnošću. Jedan je od najpoznatijih turskih pisaca, i dela su mu prevedena na već više od trideset jezika. 12. oktobra 2006. dobio je Nobelovu nagradu. On je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5475
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   17/6/2009, 11:04 pm

Knut Hamsun

Jedan od mojih omiljenih pisaca, pogotovo knjiga " Plodovi zemlje ", inace je dobitnik Nobelove nagrade, mislim 1922 g.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Exercise Your Brain   

Nazad na vrh Ići dole
 
Exercise Your Brain
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Exercise Your Brain
» Enigma

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Nešto kao zabava- piše se u temama ispod naslovne :: Igraonica-
Skoči na: