Antoni Gaudi (katal. Antoni Gaudí i Cornet, * 25. jun 1852., Reus – † 10. jun 1926. Barcelona ) bio je katalonski arhitekta poznat po svom jedinstvenom stilu i izuzetno individualističkom dizajnu. Na engleskom i španskom, a često i na srpskom, njegovo ime navode kao Antonio Gaudi.

Život

Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, (Španija). Oko njegovog mesta rođenja danas se nadmeću gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran.
Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture (šp. La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner namještaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga primaju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.
Diplomirao je u 26 godini, i na početku u profesiji radio kao dizajner interijera i dekorator. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornellà) u Barseloni, bila je izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj. U kasnijim godinama se posvetio isključivo izgradnji svog remek-dela — katedrale Sagrada Familija (Sveta porodica).
Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog zapuštenog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao poznatog barselonskog arhitektu, dok ga prijatelji nisu pronašli sledećeg dana u bolnici za siromašne. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.

Značaj

Gaudijev stvaralački čin zadivljuje. U istoriskom svrstavanju njegovog dela u vreme eklektičke arhitekture i istorizma nastaje i narasta njegova težnja za originalnošću, njegov do sada čini se nedocenjan odnos ka naučnom istraživanju, ka psihologiji, skulpturi i slikarstvu. Privlači i svojim traganjem smisla stila, dakle ka osnovnom principu arhitektonskog rada. Gaudi će pripomenuti graditelje velikih stilova, koji su tragali za lepotama u nepoznato.

Najznačajniji radovi

Kasa Visens (1878. —1880.)
Palata Guelj (1885. —1889.)
Terezijanski koledž (1888. —1890.)
Kasa Kalvet (1899. —1904.)
Kasa Batljo (1905. —1907.)
Kasa Mila (Pedrera) (1905. —1907.)
Park Guelj (1900. —1914.)
Sagrada Familija (1884. —1926.)
Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam dela UNESKO je proglasio za svetsku baštinu.

Парк Гуељ

Парк Гуељ (оригинално Park Güell) је парк са архитектонским елементима
који се налази на брду Ел Кармел У Барселони. Пројектовао га је
каталонски архитекта Антони Гауди од 1900 до 1914. Под заштитом је
УНЕСКА као Светска баштина.

Парк је првобитно био део комерцијално неуспешне стамбене зоне – идеја
грофа Еусебија де Гуеља. Инспирисан је британским парковима и због тога
је добио енглеско име парк. Касније је претворен у градски врт. До њега
се долази из подножја, иако су станице на извесној удаљености, редовним
аутобусима или туристичким аутобусима. Док је улаз у парк слободан, улаз
у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, се
плаћа.

Пројекат парка израдио је архитекта Гауди у свом препознатљивоом стилу.

Таласасти облици, слични лави, на местима сличним дрвећу или у облику
дорских стубова или сталактита, понекад су издашно украшени мозаицима од
поломљених керамичких плочица, посебна техника коришћена превасходно у
каталонском модернизму,тренкадис. Предео парка је у сагласју са
природним тереном; стрме падине и гребени су остали, с кривудаим
путељцима, усецима и пећинама које су додате природном амбијенту.

Иако звучи необично, парк је вешто пројектован да би омогућио мир и
спокој који се од парка очекује. Зграде, иако врло оригиналне и
упечатљиве, релативно су неупадљиве, када се узму у обзир друге
грађевине које је Гауди пројектовао. Имају кровове фантастичних облика с
необичним врховима. Кључно место у парку је главна тераса, окружена
дугом клупом у облику морске змије. Гауди је употребио нагог човека,
који седи у глини, да би пројектовао клупу. Кривине стварају већи број
енклава, које стварају атмосферу дружења.

Велики пролаз на највишој тачки парка нуди најбољи поглед на Барселону. С
њега се пружа панорама града, са Саграда фамилијом и брдом Монжуик у
даљини.

Фонтана у облику змаја на улазу у парк Гуељ - Барселона



Детаљ фонтане

Каса Батљо

Каса Батљо (Casa Batlló) је кућа коју је пројектовао Антони Гауди и која
је направљена 1905–1907. Налази се у улици Passeig de Gràcia 43 у
Барселони.

Становништво Барселоне је назива Casa dels ossos (кућа од костију). Била
је пројектована као породична кућа средњег сталежа.

Кућа је типичан пример Гаудијеве архитектуре. Неправилни облици
доминирају архитектуром овог здања. Велики део фасаде је прекривен
мозаицима направљеним од поломљених керамичких плочица, који се зове
тренкадис, техника такође веома типична за скоро сва Гаудијева дела.
Кров је лучан и подсећа на леђа змаја (змај је један од типичних симбола
Гаудијеве архитектуре).

Каса Батљо - Барселона



Кров Касе Батљо, као леђа змаја

Sagrada Familija

Sagrada Familija (katalonski - La Sagrada Família) ili ( španski - La
Sagrada Familia) ili Sveta porodica je crkva u izgradnji koje se nalazi u
Barseloni, Katalonija, Španija, remek delo Antoni Gaudija.

To je katolička bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je počeo da
gradi arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (Francesc de Paula del
Villar), da bi 1884. godine projekat preuzeo i u potpunosti promenio
Gaudi. U to vreme lokacija na kojoj je počela izgradnja je bila 1,5 km
udaljena od Barselone.

Gaudi je na projektu radio 40 godina, od toga poslednjih 15 je radio
isključivo na tom projektu.

Gaudi je umro 1926. godine, a na crkvi je nastavljen rad do današnjih
dana. Po sadašnjim predviđanjima trebala bi da bude završena do 2020.
godine. Većina Gaudijevih skica i projekata crkve je uništena za vreme
Španskog građanskog rata.

Sagrada Familija je uvršćena na listu UNESKO-ve Svetske baštine.

Prema španskim novinama, Sagrada Familija je sa 2,26 miliona posetilaca u
2004. godini najposećenija turistička atrakcija u Španiji ispred
madridskog muzeja Prada i grada Alhambre, prestonice mavarske (arapske)
države.




izgled bazilike



detalj fasade



detalj ukrasne plastike

Kuća El Kapričo

Na španskom "el kapričo" znači kapric ili ćef. Možda su i naziv i izgled
ove kuće nastali iz kaprica, ćefa, dobrog ili lošeg raspoloženja.
Projektovana je za bogatog neženju, pa je stoga i relativno mala. U
središtu kuće, kao kakva zimska bašta, smešten je ogromni salon, veoma
visokog plafona. Cela kuća je preplavljena svetlošću koja dopire kroz
mnogobrojne velike prozore.



Kuća El Kapričo izgleda neobično i prekrasno, kao da je stigla iz nekog
drugog sveta ili kakve bajke, okružena gustim zelenilom.

Gaudi je rad na ovoj kući započeo 1883, a završio 1885 godine

Takodje El Capicho