LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Izreke svetih otaca

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 11:14 am

Ко хоће да хвата младу пчелу, нека има при себи љубичицу, ако жели да има Духа Светога, нека му је срце чисто.

Преподобни Симеон Дајбабски

Ако ти је соба топла, не отварај је често, а ако имаш у себи Духа Светога не говори много.

Преподобни Симеон Дајбабски

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 29/12/2009, 11:17 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 11:17 am

Из ризнице старчевих поука


Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.


Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.


Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.


Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба
како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упзнати Божју милост и
силу.

Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.


Бог укорава људе да их добру научи.


Бог чека грешника н апокајање све до смрти.


Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.


Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.


На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.

Преподобни Симеон Дајбабски

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 12:15 pm

ИЗРЕКЕ СВЕТИХ ОТАЦА


ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.

2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.

3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).

4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива
клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.

6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.

7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.

8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 1:33 pm

ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ

1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са
другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних
разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу
довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са
радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан,
заборав се, као вода огњу, противи пажњи.
2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни
разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра.
Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који
се узда у себе пасти страсним падом.
3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра
и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на
врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).
4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају
одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се
злопате.
5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да
знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не
само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.
6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.

7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок.

8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 1:35 pm

Различите кратке изреке

1. Ава Доротеј је рекао да је ономе који има сопствени разум и
сопствене помисли немогуће да се потчини или да последује за добрим
делом ближњега.


...


3. Рекао је опет да онај ко не презире све предмете, славу и
телесни покој, и уз то оправдања (тј. оно што сматра праведним), не
може да одсече своје жеље, да се избави од гнева и туге, нити да
успокоји ближњега.


...


5. Рекао је опет: Не тражи љубави од ближњег, будући да ће се онај
који је очекује смутити ако је не сртене. Пре ти покажи љубав према
ближњем и успокојићеш се, а тиме и ближњег привести ка љубави.


...


17. Рекао је опет да је немогуће да се неко разгневи на ближњега,
ако се пре тога срцем није узвисио над њим, ако га није понизио и ако
се не сматра вишим од њега.


...


Хиландарски преводи, књига бр. 2, "Поуке аве Доротеја", Манастир Хиландар, Света Гора Атонска, 1996.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 1:36 pm

Поука


«Сладак је и овај садашњи живот, али је онај бесмртни слађи од
сваке сладости, и он сам зна да човјека привуче и присвоји неким чудним
начином и да га одашаље оном будућем вијеку. Зато, ако ми у овом
садашњем животу сачувамо љепоту боголикости наше душе, онда ћемо за
овај тјелесни живот добити већу и бољу награду – вјечномлади бесмртни
живот. Али, једино када бисмо имали небески језик, онда бисмо тек могли
достојно описати са сваком сладошћу она будућа добра, јер су она
неупоредиво боља и славнија од свих житејских ствари и добара. Но пошто
се ја такога нечега још не удостојих, зато и говорим само оно што
тјелесно чувство може схватити и разумјети. Јер је заиста немогуће
пропадљивим чулима говорити о стварима непропадљивим и неисказаним,
које се само вјером примају и схватају.»



Блажени патријарх Трновски Јевтимије (1375 - 1417

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 2:06 pm

Како се борити


Преп. Варсонуфије Оптински


Нека ваш први покрет, чим се пробудите, буде знак крста, а прве
ваше речи — речи Исусове молитве. Када можете, говорите Исусову молитву
уз бројанице, а када сте заузети послом, без њих. Када вас спопадну
какаве маштарије, не противите им се сами већ се на њих баците каменом.
А камен је Име Христово, молитва Исусова... Одагнати помисли није у
вашој моћи, али не примити их — јесте: одгони их Име Исусово. Ако је
молитва понекад непажљива, расејана, не треба клонути духом. У време
молитве наше се усне освећују Именом Господа Исуса Христа. Постојано се
држите Исусове молитве: " Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме
грешног?". Исусово Име руши све демонске насртаје. Они не могу да
победе силу имена Христова. Зашто је и како се то збива ми не знамо.
Знамо само да је у стварности управо тако.

"Ако се неко не сједини са Господом Исусом овде, никада се са Њим неће сјединити", каже преп. Симеон Нови Богослов.


Има смртних греха, а и оних не на смрт. Смртни грех је онај за који
се човек не каје. Смртним се зове зато што душа по телесној смрти иде у
ад.

Сваки човек мора претрпети време искушења и борби — тешко и веома
болно стање. За те невоље у псалму се каже: "Спопадоше ме болови, као
ону која се порађа". Сваки човек рађајући се духовно у нови живот, трпи
болове, док још не изиђе на ширину. Ти "болови" састоје се у борби са
страстима. Устаће страсти на вас. Непријатељ вас неће оставити. Овде је
потребно трпљење. Треба трпети самога себе и не полагати оружје,
знајући да је то неизбежно.

Непрестане невоље, које Промисао Божији шаље човеку, знак су
посебног Божијег промишљања о нама. Циљ тих невоља је различит. Оне
бивају или ради пресецања зла, или ради уразумљења, или ради веће славе
у будућем животу, или, пак, као казна за раније учињене грехе. Сви
имају свој крст.

Сваком добром делу, или претходи или последује искушење. У навали
искушења треба себи рећи: "Зацело, све те невоље заслужујем. Значи да
су све оне потребне да ме очисте од страсти, а најпре од гордости".

Мало је само потрпети искушења, потребно је и побринути се о томе
да се не озлоједимо на онога који нас жалости. Невоља ће увек бити, али
ће унутарње стање човеково бити другачије. Иако ће бити жалости, онај
ко је стекао унутарњу молитву, лако ће их поднети јер ће са њима бити
Христос. Он ће срце подвижниково испунити неизреченом радошћу. И ту
радост у Господу неће моћи надмоћати никаква жалост. Када вас
узнемиравају помисли страха од предстојећих искушења, не треба ступати
у разговор са њима, но једноставно рећи: "Нека буде воља Божија!" То ће
вас веома умирити.

са руског:

Монахиње ман. Св. Луке Жупе

Никшићке — Весна Никчевић

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 2:57 pm

POUKE OCA TADEJA



Misli,raspoloženje,želje rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo,takav nam je život.

Ako su nam misli mirne,pune
ljubavi,dobrote,plemenitosti,čistote-onda je u nama mir,jer sve mirne
misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas,jer su naše misli
mirne,tihe,pune ljubavi i dobrote. Ako u sebi nosimo negativne,paklene
misli,onda je i naš unutrašnji mir razoren. Treba da se trudimo,da se u
nama učvrsti mir,radost,ljubav Božanska.


Ako je domaćin u kući mnogo opterećen brigama i mislima o nekoj
teškoći,on tim mislima stvara nemir,ne samo sebi,nego i celoj svojoj
porodici. Svi su u kući utučeni,nemaju mira niti utehe. Domaćin treba
da zrači dobrotom,pa da se iz njega emituje dobrota na sve ostale u
kući.


Čovek ne sme vređati svoje roditelje,ni telesne ni duhovne. Mi ih ne smemo vređati ni svojim mislima.



Mi sada u našoj zemlji,pa i u svetu beremo plodove naših misli i
želja. Nisu nam dobre želje,nisu nam dobre misli,ne može ni dobar plod
da bude. Potrebno je da se duša oslobodi depresije u koju je upala.
Pokajanje je izmena života,okretanje prema apsolutnom dobru,ostavljanje
negativne strane. Kad bi se naš narod pokajao,ne bi doživljavao ovo
stradanje,jer mi sami svojim željama i mislima komplikujemo sebi život.
Misleni haos u našoj zemlji dolazi od naših misli. Mi ne umemo da
živimo kako treba i stvaramo pakao u sebi i oko sebe.



Treba da se potrudimo da budemo dobri,uvek mirni,tihi.“Čoveče,nemoj
da daš svoj unutrašnji mir ni zašta na ovom svetu. Pomiri se sam sa
sobom,pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja.“
Kad smo neraspoloženi u nama je pakao,nemamo mira ni spokoja. Kad
je u našem srcu radost,onda se osećamo kao u raju. Zato se neprestano
moramo truditi u molitvi. Mir i radost su najvažnija bogatstva ovog i
onog sveta.Za tim svi čeznemo!
Naše misli utiču ne samo na nas,nego i na sve ono što nas
okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Treba da volimo svoje
neprijatelje,ne samo zbog njih,nego zbog nas samih. Treba da oprostimo
od srca,jer je tada sve oprošteno. Nemoguće je da steknemo mir,ako smo
puni zavisti i zlobe.
Post je potreban za smirenje tela i duše. Onaj koji nije
poslušan,uzalud posti i moli se Bogu. Ko ne smiri srce i ne očisti ga
od zlih misli,uzalud posti.


..............................


Istina i dobro


Istina ne može postojati ,

bez dobra,niti dobro bez istine.

Ovo je božanski pečat, kojim je

zapečaćena svaka tvar i svako biće u svojim svetovima.

Dok se taj pečat ne otvori,nemoguće je poznati ma koju tvar i ma koje biće,od najmanjeg do najvećeg.

Svojim trudom ljudi mogu podići samo jednu trećinu tajanstvenog pečata.

Neguj neprestano čistotu srca,da bi ti se otvorio pečat ma i jedne
jedine tajne na svetu , jer je istina kao nezamagljeno ogledalo, u
kojem čovek može da vidi svu svoju krasotu.


Ljubav i mržnja


Ljubav je Božji dar svim ljudima.Ona je oslobođena od svih zakona , ljudskih i prirodnih i uzvišenija od svih dužnosti.

Ne znajući propise zakona niti imena dužnosti, ljubav ih ispunjava
i prevazilazi kao što sunčev sjaj prevazilazi refleksirani sjaj kamenja
i zvezda.
Analiza ubija ljubav.Zato je nauka tako hladna.Zato se ne govori o lepoti znanja, no samo o koristi od znanja.

Zaljubljen čovek ne pita ni za rod, ni za godine, ni za bogatstvo svoje ljubljene.

Ljubav otpušta intelekt kao nepotrebnog špijuna-ali zato sjedinjuje tri luča u jedno:um, srce i dušu-i pali ih u jedan plamen.

Nasuprot ljubavi je mržnja.

Ko mrzi ceo svet, taj ne može voleti ni sebe.

Ko mrzi ceo svet, taj prezire samog sebe, i baca samom sebi dnevna uživanja kao što se baca komad psu.

Ko mrzi ceo svet, taj oglašava rat celom svetu.

Zato ,...volite se ljudi...,jer je ti i Božja volja.








PRIRODA JE PRIJATELJ


Priroda je čovekov prijatelj a ne neprijatelj.Ona je stvorena da bude drug i pomoćnik čoveku, a ne rob i krvnik.

Ljudi, koju prirodu čine robom,čine je neprijateljem i krvnikom.

Kod nas na Balkanu još je preostalo nešto od starog poštovanja prirode i milosti prema njoj.

Negde je običaj –da se , kad seljak hoće da seče drvo, ili kosi travu , ili kolje stoku,prvo pomoli Bogu.

Narodi koji su oglasili rat prirodi na život ili smrt, i koji su
izmislili i primenjivali devizu “eksploatacije prirode” ,navukli su i
navlače na sebe bezbroj zla.
Dok čovek nije počeo da bezdušno uništava prirodu dotle je
priroda bila naklonjena čoveku,ali kad je on počeo da je uništava i ona
je pokazala svoje zube ..
Otuda mnogo katastrofalnih zemljotresa, klizišta , poplava
,cunamija ..ozonskih rupa.....priroda se buni..ona više nije prijatelj
, već je čovekov neprijatelj –ne svojom voljom već voljom čoveka.


ŽIVOT JE NAJVEĆI UNIVERZITET


BOG je naredio svim stvorenjima , da uče i bude dušu čovekovu.

Nema ni jednog trenutka vremena niti ijednog koraka prostranstva,koje ne daje lekciju čoveku.

Čak i san...! Jer spavanje odmara samo telo, dok duša bdi i
uči.Mnoge zagonetke , koje ti java nije rešila, san će ti pomoći da
rešiš.
Svi smo mi u školi od rođenja do smrti.Ne postoji u svetu neškolovanih ljudi.

Nema divljaka na kugli zemaljskoj , koji nebi mogao , nekim svojim
specijalnim znanjem i umenjem, da zastidi najvećeg naučnika .
Samim rođenjem mi se svi upisujemo na univerzitet prirode, i učimo se na njemu dan i noć, do same smrti.

Glavna znanja , dobijaju se tu , lagano i neosetno, kao što se govor uči i kao što telo čovekovo raste lagano i neosetno.

Nema čoveka, koji ne bi znao mnogo, niti ima čoveka ,koji bi znao dovoljno.

Više zna jedan neuki seljak nego što učeni varošanin može predpostaviti.

BOG ga uči.! !


Uči što hoćeš, i znaj što možeš, ali jedno ne smeš neznati: da je uvek dragocenije dobro vladanje.nego previše znanja.

Kad se čuje o nekom učenom čoveku, da je učinio neko zlo delo, svi
se pitaju:-kako je taj mogao znati bezbroj stvari, a dve glavne nije
mogao naučiti:-bojati se BOGA i poštovati ljude.
Ne upotrebljavaj svoje znanje za zlo, jer je bolje neznati nego znati pa znanje zloupotrebiti.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 3:09 pm

Игњатије Брјанчанинов

Не клонимо духом,
немојмо стремити неразумно ка блиставим подвизима који премашују наше
моћи. Примимо с побожношћу смирени подвиг који у свему одговара немоћи
нашој као да је видљиво предан руком Божијом.



Јован Кронштатски

Господ
има пуно поштовање према природи коју је створио и њеним законима, као
творевини Своје бесконачне најсавршеније премудрости, зато и вољу Своју
обично остварује кроз посредовање природе и њених закона, нпр. Када
кажњава или благосиља људе. Чуда зато не захтевај од Њега без крајње
нужде.



_________________
Svetlost dobre duse jedina je svetlost sto se rasipanjem umnozava.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 3:10 pm

Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем - Св. Ефрем Синајски

Онај ко не изабере да страда за Истину, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао - Св. Марко Отшелник

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења - Св. Марко Подвижник

Лакше је умовати, него молити се и пазити на себе - епископ Теофан

Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави - Св. Максим Исповедник

Као
што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника,
тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу - Св. Василије Велики

Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање - Св. Григорије Синаит

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа - Св. Јован Златоусти

Грех потиче одатле што људи хоће да буду мудрији од закона Божијих - Св.Јован Златоусти

Лепота душе има ту особину, да је и у старости многи воле, јер никада не вене и стално цвета - Свети Јован Златоусти

Као
припрема за молитву служе: стомак који није засићен, одсецање брига
мачем вере, искрено и од срца праштање свих увреда, благодарење Богу за
све невоље у животу, удаљавање расејаности и маштања од себе, побожни
страх који је тако својствен створењу када му по неизрецивој благости
Творца према творевини буде допуштено да беседи са својим Творцем - Св. Игњатије Брјанчанинов

Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се не би спасао - Св. Антоније Велики

Ко тврди да је све случајно, тај се одриче постојања Бога - Св. Јефрем Сирин

Све пролази, све ишчезава, и ништа нам у онај час неће донети користи, осим добрих дела, која имамо овде - Св. Јефрем Сирин

Молитва
је дисање духа, духовна храна и пиће, духовна светлост и ватра. Веруј
чврсто да својом вером преко молитве добијаш све дарове Духа, као што
просто узимаш у себе ваздух и храну. - Св. Јован Кронштатски

Својим
богослужењем Православна Црква нас васпитава за житеље небеске, учећи
нас свакој врлини показаној животом Богомајке и свих светих,
очишћујући, освећујући и обожујући нас у Светим Тајнама, дарујући снаге
за живот и побожност (2. Петр. 1, 3). Зато треба без одлагања, разумно,
побожно и радо посећивати Богослужење, нарочито у празничне дане,
учествовати у Светим Тајнама покајања и причешћа. А они који се
удаљавају од цркве и Богослужења постају жртве својих страсти и
пропадају - Св. Јован Кронштатски

На
све у свету гледај као на пролазну сенку и ни за шта се срцем не
прилепљуј, ништа не сматрај великим, ни у шта се не уздај. Прилепљуј се
само за нетрулежног, невидљивог, премудрог Бога. Нама, који не гледамо
на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види
привремено, а оно што се не види, вјечно. (2. Кор. 4, 18) - Св. Јован Кронштатски

Буди смирен у свему – у држању, у приступу, у одећи, у седењу, у стајању и у свему другом - Св. Григорије Богослов

Тамо где тела гоје, душе мршаве - Св. Николај Србски

Боље последњи међу добрим, но први међу злим - Св. Николај Србски

Ко није страдао од пожара у себи, тај ће зајаукати кад му људи прст спрже - Св. Николај Србски

Кад
би ти понудили златан пехар са најбољим вином у свету и рекли: Пиј, но
знај, да је на дну скорпија - да ли би пио? У сваком пехару сласти
земаљске налази се на дну скорпија. И уз то, нажалост, пехари су ови
тако плитки, да је скорпија увек близу усана - Св. Николај Србски

Нема теже ствари но објашњавати духовне ствари људима који телесно мисле и раде - Св. Николај Србски

Највеће истине лакше ћеш доказати људима животом но речима - Св. Николај Србски

Истина је често увредљива но никад није штетна - Св. Николај Србски

Ако нема страдања, нема ни спасења - Св.Серафим Саровски

Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од осуде и лажи - Св. Симеон дајбабски

Почетак спасења је самоукоревање - Ава Евагрије

Као што скриваш од људи своје грехе, тако од њих сакривај и своје напоре - Св. Макарије Велики

Онај
ко хоће да буде мудар јер је прошао све науке и упућен је у спољашњу
мудрост, никада се неће удостојити да проникне у тајне Божије и да их
спозна, ако се претходно не смири...одбацујући заједно са умишљеношћу и
тако добијену ученост - Св. Симеон Нови Богослов

Ако
те притиска клевета на брата твога, сети се како се огорчиш када сам
чујеш (клевету) – тада ћеш се уздржати од тога да иступуш против брата
и умирићеш се - Ава Амон

Молим
вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим је могуће
угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са људима,
тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање сиромашнима,
одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим
мислима, принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и
др. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну
помоћ Божију, а са њом ћете пребродити све тешкоће, које су пре тога
изгледале несавладиве нашим снагама - поуке Оптинских Стараца

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. - Ава Мојсеј

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово - Св. Антоније Велики

Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато - Св. Јефрем Сирин

Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то - Св. Петар Дамаскин

Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте - Св. Јован Лествичник

Благи
Господ и у томе показује своју велику бригу за нас што бесрамност
женског пола обуздава стидом, као неком уздом. Јер, када би жене саме
ишле мушкарцима, ниједан се човек не би спасао - Св. Јован Лествичник

Не
тражи љубави од ближњег, будући да ће се онај који је очекује смутити
ако је не сретне. Пре ти покажи љубав према ближњем и успокојићеш се, а
тиме и ближњег привести ка љубави - Ава Доротеј

У болести се, пре лекара и лекарства, користи молитвом - Св. Нил Синајски

Тешко
користољубивоме! Богатство ће се удаљити од њега и примиће га огањ.
Тешко умишљеноме! Када легне у гроб, сазнаће ко је. Тешко љубитељу
блуда, који је упрљао брачну ризу! У срамоти ће бити избачен из царске
брачне одаје. Тешко свађалици и пијанцу са њим! Биће оптужени са
убицама и кажњени са прељубницима. Тешко ономе ко се предаје уживањима
током овог кратког времена! Он себе тови као теле одређено за клање - Св.Нил Синајски

После разговора често сам се кајао, а после ћутања никада - Ава Арсеније

Као што се злато очишћује у огњу, тако и велике жалости, очишћују, оживотворавају, утврђују и оздрављују душу - Св. Јосиф Петроградски

Зашто
се људи уче кроз бол и страдање, а не кроз угодност и срећу? Врло
једноставно, зато што се кроз угодност и срећу човек навикава да се
задовољава стварима овога света, док бол и страдање нагоне човека да
трага за дубљом срећом, која надилази овај свет - Преподобни Серафим Роуз

Поимање Истине бива по мери живљења - Св. Исак Сирин

Вечне
муке које очекују грешнике у паклу, тако су страшне, да човек живећи на
земљи, не може да има о њима јасну слику без нарочитог откривања
Божијег. Све наше тешке болести и несреће, сва најстрашнија земна
страдања и патње ништавне су у поређењу са адским мукама - Св. Игњатије Брјанчанинов

Молитва је учешће у животу. Њено остављање души доноси невидљиву смрт - Св. Игњатије Брјанчанинов

Све
што видимо, свједочи о невидљивом (Рим. 1, 20). Небо, земља, море,
једном речју сав овај свет јесте велика и преславна књига Божја у којој
се самим ћутањем открива проповедани Бог - Св. Григорије Богослов

Црква Христова је једина радост у свету. Истина се другачије назива Православљем - Св. Николај Србски

Лако је научити животињу, лако је научити простака, али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима - Св. Николај Србски

Боље је жртвом задобити Царство Небеско него лукавством царство земаљско - Св. Николај Србски

Нема
лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску
Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који
мисле да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини
дан Своје Победе - Св. Николај Србски

Које су две зле ствари, о којима људи најрадије разговарају? Туђи грех и своја победа - Св. Николај Србски

Без Бога се може имати и наука и култура и уметност и новац, но мир душевни никад - Св. Николај Србски

Љубећи
једино самога себе, човек не љуби ни Бога ни човека. Он чак не љуби ни
човека у самом себи, он љуби само своје мишљење о себи, своју
самообману - Св. Николај Србски

Срећом
ће наградити Бог верне своје (то јест сличне Себи) и то не срећом
животиње, но срећом Бога. Неће Бог одоцнити са наградом, али неће ни
похитати. У овај живот си послат не да имаш срећу, него да је заслужиш
- Св. Николај Србски

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег - Св. Јован Златоусти

Немогуће је, апсолутно је немогуће без милостиње стићи макар и до врата Царства Небеског - Свети Јован Златоусти

Будимо задовољни малим, и бићемо увек богати - Св. Јован Златоусти

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује - Св. Климент Александријски

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ - Св. Теофан Затворник

Ако
желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Оног Који рече
"ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА" (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш
наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт
7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу
многима - Св. Максим Исповедник

Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив - Св. Јован Лествичник

Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата - Св. Јован Лествичник

Ко се умиљава лаву, често успева да га укроти; а ко угађа телу, само појачава његову свирепост - Св. Јован Лествичник

У пијанству нема места за Господа, пијанство одгони Духа Светога. Дим одгони пчеле, а неумерено пијење одгони духовне дарове - Свети Василије Велики

Грех је сладак кратко време, а горак веома дуго - Св. Димитрије Ростовски

Је
ли користољубив човек слободан? Није ли окован у златне окове? Је ли
слободан онај који угађа телу? Није ли спутан, ако не тврдим оковима,
онда финим мрежама? Је ли слободан горд и славољубив? Није ли прикован,
не рукама и ногама, него главом и срцем, за себе као идола? - Св. Филарет Московски

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 3:11 pm

Стотина Св. Јована Кронштатског



1. Наша несрећа је у томе што се у нашу веру меша кратковидо расуђивање.

2. Задатак нашег живота је сјединити се с Богом.

3. Добар човек је и сам спокојан, и Богу је пријатан, и људима драг.

4. Ко мрзи друге, тај мучи и тиранише сам себе.

5. А без Христа сујетно је све образовање.

6. Љуби без лукавства: љубав је једноставна.

7. А злом зло нећеш победити, као што огањ огњем нећеш уништити, већ водом.

8. Моли се за људе, моли се за њих као за себе.

9. Сваки грех је рат против Бога.

10. Живот срца је љубав, његова смрт је злоба и непријатељство према брату.

11. Једноставно и без великог труда долази ти новац; једноставно и без много размишљања дели и ти новац другима.

12. Шкртост је од ђавола, а дарежљивост од Бога; он је Отац свих дарова.

13. Љубав тежи да пружи задовољство љубљеном и све чини за њега.

14. Све је Божије, ништа није наше.

15. Ми смо једно тело љубави (Божије).

16. Зло је праћено жалошћу н тугом у срцу, а добро - миром, радошћу и ширином срца.

17. Сви волимо живот, бринемо се о срећном животу, а живот нам труне у страстима.

18. Често се гневимо на људе простодушне и искрене због тога што они отворено изобличавају наше неправде.

19. Што се више са обичним људима молиш, то је лакше.

20. Свака страст је сопствени мучитељ и истовремено џелат сваког човека који је опседнут њом.

21. Без приморавања самог себе на добро нећеш се спасти.

22. Жива непоколебива вера одједном може учинити велика чудеса.

23. Веруј чврсто у остварљивост сваке речи, нарочито оне изговорене за време молитве.

24. Мир је целовитост и здравље душе; губитак мира је губитак здравља душевног.

25. Наш живот је дечја игра, само не невнна, већ греховна.

26. Ко је нестрпљив и раздражљив, није спознао себе и људску природу и недостојан је да се назива Хришћанином.

27. Наше самољубље и гордост испољавају се нарочито у нестрпљивости и раздражљивости.

28. Реч је израз истине, сама истина, биће, дело.

29. Самољубље треба чупати с кореном: сваки грех је од самољубља.

30. Моли се срцем и уснућеш спокојним здравим и смиреним сном, (о вечерњој молитви).

31. Боље рећи пет речи од срца, неголи гомилу речи језиком.

32. Не заноси се гледајући лепоту људског лица, већ гледај његову душу.

33. И на молитви човек углавном није син слободе, већ роб нужности и дужности.

34. Неверовање је исто што и лаж.

35. Грех је страшно зло које убија душу сада и у будућем веку.

36. Нека се на истину, као на потку, наниже сав твој живот, сва твоја дела, све мисли и све жеље твоје.

37. Разликуј у себи духа који оживљује и духа који умртвљује и убија душу.

38. Свети су у духовном свету оно као што су сунчани зраци у вештаственом свету.

39. Срце је око човековог бића; што је оно чистије, то брже, даље и јасније види.

40. Што је за биљку земља, то је за душу Бог.

41. Молитва нас и штити и избавља од греха.

42. Хир је клица искварености срца, рђа срца, семе злобе, гнусоба нред Господом.

43. Треба се молити пламено, са енергијом из срца.

44. Љуби непријатеља и бићеш премудар.

45. Тело је непоуздан и пролазан пријатељ.

46. Неопходно је подстицати срце на молитву, иначе ће оно сасвим усахнути.

47. Светост је сила Хришћанина, без ње Хришћанин није Хришћанин.

48. Молитва је вода жива којом душа утољује своју жеђ.

49. Памти да је реч почетак живота.

50. Како смо брзи на зло, а спори на добро.

51. Срце је главно у човеку, његов живот, чак н више - наше срце је сам човек.

52. Ко мрзи, тај мучи и тиранише самога себе, тај је глупљи од свих глупака.

53. Љуби сваког човека као самога себе, зато што је он други ти.

54. Грех је силан, али Господ је силнији, грех је брз да доспе у замку и пропаст, али Господ је бржи на спасење наше.

55. У молитви не треба тежити сладости, већ уклањању свега што нам смета да будемо са Богом.

56. Бити смирен значи сматрати себе достојним због грехова сваког понижења, увреде, гоњења и удараца.

57. У сваком погледу је добро давати сиромашнима.

58. Срце је фино, лако, духовно, небеско по природи својој - чувај га.

59. Онај који је дрзак према човеку, дрзак је и према Богу, а такви су многи од нас.

60. Наша душа је једноставна као мисао, и брза као мисао, и као муња.

61. Кад си гладан не наваљуј претерано на храну - оптеретићеш и срце и тело.

62. Господ је спокој срца.

63. У молитви, у сваком делу свог живота, избегавај подозривост и сумњу и ђаволско сањарење.

64. Покајање само на речима, без намере да се човек исправи и без осећања скрушености, назива се лицемерним.

65. Као што грешимо свим моћима душе, тако и покајање треба да буде од свег срца.

66. Исповест мора бити срдачна, дубока и потпуна.

67. Ако нећеш невољу, не чини је ни другоме.

68. Тело, као привремена одећа душе, распадљиво је и не представља прави човеков живот; истински његов живот је духовни живот.

69. Шта је то светост? Слобода од сваког греха и пунота сваке врлине.

70. Овај свет је распео и све до сада распиње Сина Божијег.

71. Умножавањем ласкавих речи уредници и издавачи новина и часописа лове и заводе словесно стадо Христово.

72. Нема човека у којем не би било барем неког добра.

73. Не мешај човека - тај образ Божији - са злом које је у њему...

74. Истина је тако једноставна, лака и угодна и животворна за човека, као мисао, као дисање.

75. Невоље су велики учитељи.

76. Молитва је дисање душе, молитва је духовна храна и пиће.

77. Непрестано нам ласка наше срце, тајно нас уздижући и ближње понижавајући.

78. Свет је огледало доброте, разума, премудрости и силе Божије.

79. Треба бити веома кротак, незлобив, милосрдан, трпељив, и као човек који не примећује злобу у другима...

80. Милостиња је доброчинство пре свега ономе ко је даје.

81. Треба љубити и непријатеље: јер њих ђаво поучава и подбада да мрзе.

82. Љубити Бога значи љубити свом душом истину и мрзети безакоње.

83. Свети Божији људи су красни цветови, непропадиви и мирисни.

84. Смелост је велики дар Божији и велико богатство душе.

85. Где нема борбе, тамо нема ни врлине.

86. Наука над наукама је побеђивати грех који живи у нама, или страсти које дејствују у нама.

87. Нема ничег важнијег на свету од спасења људских душа.

88. Вера успокојава и радује, а неверовање узнемирава и рањава.

89. Љубав не трпи самооправдање, не преузноси се, не горди се.

90.
Буди кротак и снисходљив према другима када приметиш њихове недостатке,
памтећи да си и сам с недостацима, и то с великим недостацима.

91. Наша несрећа је често у томе, што ми своја зла приписујемо другоме.

92. Човек гледа на лице, а Бог на срце.

93. Познајте да се Дух Свети налази према вашој души у оном односу према којем се налази ваздух према телу.

94. У молитви је нада, а молитва без наде је греховна молитва.

95. Увек памти да је плот лажљива.

96. Као што реке теку у море, тако људске душе теку према Богу.

97. Једноставност је човеково највеће добро и врлина.

98. Реч у устима једних је дух н живот, а у устима других мртво слово.

99. Иконе су одговор Цркве на вапијућу потребу наше природе.

100. Колико год пута сам се молио с вером, Бог ме је увек слушао и испуњавао моје молитве.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 3:12 pm

Стотина Св. Јована Златоустог



1. Властодржац није онај ко се тако назива, већ ко је такав у ствари.

2. Властодршци су они који управљају сами собом.

3. Знање о добру и злу је стављено у савест свих људи.

4. Не, доиста нема ничега јачег од молитве, па чак и ничег равног њој.

5. Тамо, где су развратне песме, скупљају се демони, а где су духовне песме, тамо нисходи благодат.

6. Где су злоба и гнев, тамо не долеће Дух кроткости.

7. Нема никакве потребе за заклетвама.

8. Да ли си гневљив? Буди такав према својим гресима.

9. Мајка свих добара и усавршитељица сваке врлине је љубав.

10. Доиста, ништа нам не доноси толико страдања као страсти које су ојачале у души.

11. Псалам је велики саговорник.

12. Ко излаже лажно учење, не слушај га, макар био и анђео.

13. Испитиваћемо своја дела и ни о коме се нећемо изјашњавати ружно.

14. Сиромаштво нас учи и мудрости, и трпљењу, и сваком мудрољубљу.

15. Полна жеља нам је дата ради брака и рађања деце, а не ради блуда и разврата.

16. Нема ниједног сопственог греха који би потицао из нужности, већ сви они зависе од злоупотребе воље.

17. Сиромаштво, према уобичајеном поретку ствари, мора да производи не леност, већ марљивост.

18. Крађа потиче од лености.

19. Врлина је саобразна с природом, а порок јој супротан, као што је болест супротна здрављу.

20. Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас.

21. Ако неизоставно желиш славу, боље тражи славу од Бога.

22. Ко сам себе узноси, тога не узносе други.

23. Непоштење с говорничком вештином производи далеко више зла, него необразованост.

24. Од мноштва задовољстава код нас бива много и грехова, у шта се може убедити сваки.

25. Обично не причињавају толико штете наметне звери, колико порочни људи.

26. Крст је глава нашег спасења; крст је узрок безбројних добара.

27. Крст је наша похвала, почетак свих добара и подухвата и сав наш украс.

28. Ко је рекао помилуј, тај је учинио исповест.

29. Зар мислиш да човеку треба мало снаге да се, када прима увреде, не гневи.

30. Човек расипник није великодушан.

31. Ко употребљава новац на оно што треба, тај је великодушан.

32. Доиста је велика она душа која не робује страсти и сматра новац ни за шта.

33. Свезнајући нема потребе за сведоцима и доказима.

34. Уздржавање од позоришних представа може бити названо почетком целомудрености.

35. Страст не познаје границе, али престаје само онда, када убије онога који је њоме опседнут.

36. Ништа тако не пружа души спокојство и мир, као кроткост и смиреноумље.

37. Мрзети је тешко и повезано је с немиром, а волети је лако и угодно.

38. Гнев је звер, звер дивља и свирепа.

39. Гнев је исто оно махнитање, само привремено.

40. Великој души је својствено да не мисли о сопственом задовољству, већ да се брине о другима.

41. Страсти су тирани.

42. Недостатке ближњих треба прећуткивати и прикривати.

43. Нико те неће осудити, ако будеш сам себе осуђивао.

44. Не чинити, већ трпети зло - то је истинска надмоћ.

45. Не тражи славу од безумних, већ прихвати као довољно да имаш славу разумних људи.

46. Нико тако није леп душом као једноставан човек.

47. То је духовно пристаниште душе (о Цркви).

48. Нема ничега пријатнијег од човека који не уме да се гневи.

49. Што је ко већим богатством окружен, то веће богатство жели.

50. Почетак гордости је незнање Господа.

51. Гордост је крајња глупост.

52. Човек се често баца у бездан да би му се други дивили.

53. Ако ко није у стању да управља својом душом, како ћe управљати државом?

54. Гнев нема снагу, ако је не добије од тебе.

55. Гнев није ништа друго до безумна распаљеност.

56. Ништа човека не чини толико бестидним, као искварена савест.

57. Среброљубље је узбунило васељену.

58. Радост чини душу лакомисленом, надменом и непостојаном.

59. Љубав (кроз Бога) једних према другима чини нас непорочнима.

60. Молити се за несрећу непријатељима безакоње је.

61. Нема ничег светијег од оног језика који у несрећама благодари Бога.

62. Нећемо оплакивати умируће, већ оне који завршавају живот у пороцима.

63. Целомудреност је уздржавање и побеђивање похота борбом (а не бекством).

64. Задовољства порока су краткотрајна, а жалост је непрестана.

65. Нема ничег ништавнијег од славе људске.

66. Морамо да чувамо имовину тако као да нам је она туђа.

67. Презираћемо новац, да не бисмо изгубили из вида своју душу.

68. Љубав (Божија) је боља од власти и сваког богатства.

69. Ако си учинио добро, дан ти је леп, а ако си сагрешио, он је ружан и мучан.

70. Ако ти је чиста савест, онда имаш прави празник.

71. Добра жена је за мужа је пристаниште и најважнији лек од душевног растројства.

72. Ако морамо носити бреме једни другима, онда тим више треба носити недостатке жене.

73. Жена има велику снагу како за врлину, тако и за порок.

74. Када не подозреваш ништа зло, тада не можеш ни смерати зло.

75. Невоље стварају милосрђе и човекољубље.

76. Птице имају крила да би избегавале мреже; тако и људи имају разум да би избегавали грехове.

77. Често се од смеха рађају прљаве речи, а од прљавих речи још прљавија дела.

78. Присуствовање позоришним представама ствара прељубу, неуздржаност и сваку бестидност.

79. Свако добро дело је плод љубави.

80. Боље је прљати себе одвратним блатом, него гресима.

81. Сиромашан је онај ко не може да подноси сиромаштво.

82. Али ако се уништи милосрђе, све he погинути и истребиће се.

83. Ако је он частан и богат, то је праведно.

84. Телесне болести исцељује вештина лекара, а болесну душу брзо исцељују речи Христове.

85. Оно што је телесна храна за одржавање наших снага, то је и читање Писма за душу.

86. Ако се богатство даје глупаку, чини га још глупљим, а развратника још развратнијим.

87. Пред врлином сва богатства света су гора од блата, мања од трунчице.

88. Ништа тако не чини људе глупима као злоба.

89. Прва врлина, па чак и све врлине састоје се у томе да се буде путник и странац у овом свету.

90. Не дај нам, Боже, да трпимо све што се може трпети.

91. Имаш језик не ради тога да би се ругао другоме, већ да би благодарио Бога.

92. Љубав (Божија) је корен, извор и мати свега доброга.

93. Без љубави су сви дарови ништа.

94. Не говори ми о ниској љубави која је пре болест.

95. Дакле, престанимо најпре да пљачкамо, па тек онда почнимо да дајемо милостињу.

96. Велико је добро бити свестан својих грехова, непрестано мислити о њима.

97. Седина је онда поштована, када онај који је њоме украшен поступа онако како доликује седини.

98. Старац је цар ако хоће то да буде.

99. Када ме мрзе, а сам не мрзим. тада други мене има за непријатеља, а не ја њега.

100. 100. Ова тајна ти већ овде земљу претвара у небо (о причешћу Светим Тајнама).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   29/12/2009, 3:14 pm

Стотина разних Светих Отаца и подвижника светости
1. Блуд је отров који умртвљује душу (св. Тихон Задонски). 2. Стомакоугађање уништава у човеку све оно што је добро (преп.Нил Синајски). 3. Не куди и не хвали никога (преп. Исаија Отшелник). 4. Познај самога себе и избегавај оно што је за тебе погубно (ава Исаија). 5. Не говори ништа више од онога што је нужно (преп. Исаија Отшелник). 6. Лаж отуђује од Бога (ава Доротеј). 7. Лаж је рушење љубави (св. Јован Златоуст). 8. Исквареност душе је узрок телесних болести (св. Јован Златоуст). 9. Као што рђа разједа гвожђе, тако завист разједа душу у којој живи (св. Василије Велики). 10. Праведност је свагдашње оптуживање самога себе (aвa Пимен). 11. Оговарање је смрт душе (aвa Ор). 12. Казна гордима је њихов пад (aвa Данило). 13. Не вичи, не говори гласно и брзоплето (cв. Антоније Велики). 14. Сваки дан умири да би живео вечно (cв. Антоније Велики). 15. Ниједан тренутак не приноси на жртву лености (cв. Антоније Велики). 16. Тешко је стање када је на уснама светост, а у срцу безакоње н злоба. 17. Многословље бива узрок унинија и раздражљивости (aвa Нсаија Отшелник). 18. Кротост је у трпљењу (aвa Исаија Отшелник). i 9. Љубав сведочи неосуђивањем ближњих (aвa Исаија Отшелник). 20. Оно што је заволео човек у свету то и оптерећује његов ум (cв. Макарије Ве.шки). 21. Много пута се ceћaj током дана да овај дан може бити и последњи (cв. Антоније Велики). 22. Безмолвије је одсецање зла (преп. Марко Нодвнжник). 23. Боље је увек себе признавати као кривца, него себе оправдавати (cв. Тихон Задонски). 24. Не откривај савест савест ономе коме није наклоњено твоје срце (преп. Пимен Велики). 25. Покајање је немогуће без искорењивања самољубља (cв. Тцхон Задонски). 26. Блажен је човек који није везан ни за какву ствар пролазну или иривремеиу (преп. Јован Касијан). 27. Треба избсгавати бескорисне разговоре (преп.Јефрем Сирин). 28. Чиста савест ће и твој живот учинити беспрекорним (старац Никодим Светогорац). 29. А
своју завист ћеш моћи да зауставиш, ако почнеш да се радујеш због
радости онога којем завидиш, а заједно с њим да тугујеш због оног због
чега он тугује (преп. Максим Исповедник). 30. Страст среброљубља се открива код оних који увек примају са радошћу, а дају са жалошћу (cв. Максим Исповедник). 31. Нека твоје читање не буде незасито: јер је у свему најбоља мера (cв. Максим Исповедник). 32. Треба се више вежбати у молитви, а не богословствовати (бл. Диадох). 33. Почетак раћања плода је цвет, а почетак делатног живота је уздржаност (преп.Нил Синајски). 34. О добром делу које имаш намеру да учиниш, не говори никоме унапред, већ га чини (cв. Антоније Велики). 35. Као што скриваш од људи грехе своје, тако скривај од њих и своје напоре (преп. Нил Синајски). 36. Гордост је водени мехур који је у себи надувала умишљеност (преп.Нил Синајски). 37. Уништи искушења и помисли, н више неће бити ниједног светог (aвa Зосима). 38. Трпи невоље зато што у њима, као руже у трњу, настају и сазревају врлине (aвa Зосима). 39. Доброћудно подношење страшних клевета рађа незлобивост; трпљење пак до краја искорењује из душе све оно рђаво (преп. aвa Таласије). 40. Све док чини зло човек не може да чини добро, већ може да чини само зло под маском добра (преп. Исаија Отшелник). 41. Оскудно храњено тело је добро обуздани коњ који никада неће збацити јахача (преп. Нил Синајски). 42. Почетак свих страсти је самољубље, а крај гордост (преп. Максим Исповедник). 43. Самољубље је неразумна љубав према телу (преп. Максим Исповеднчк). 44. Три су узрока љубави према богатству: сластољубље, таштина и неверовање, а најјаче од њих је неверовање (преп. Максим Исповедник). 45. Ако у свом дворишту не дозвољаваш да се скупља смеће, не дозволи ни да у теби јачају телесне жеље (преп. Јефрем Сирин). 46. Постоји очајање од мноштва грехова и бремена савести, и постоји очајање од гордости и узношења (преп. Јован Лествичник). 47. Када душа почне да се осећа здравом, тада почиње и снове да има чисте и спокојне (преп. Максим Исповедник). 48. Не треба се бојати спољног непријатеља, непријатељ је у нама самима (преп. Јован Касијан). 49. Тела је много, а не људи (cв. Јован Златоуст). 50. Чшш тако да што мање будеш познат људима (cв. Јефрем Сирин). 51. Учи се да радиш, да се не би учио да просиш милостињу (cв. Јефрем Сирин). 52. Прекрасна је скрушеност срца, она лечи људске душе (св. Јефрем Сирин). 53. Слушати са задовољством оговарање такође је оговарање и заслужује једнаку осуду (св. Варсонофије Велики и Јован). 54. Приликом сваке рђаве помисли упитај себе чему воде рђаве мисли, и оне he престати (преп.Исак Сирчн). 55. Не разнежавај се, угађајући свом телу, јер ће те оно упропастити (преп.Исак Сирин). 56. Труди се да према својој снази не оптерећујеш себе са сувише много послова, већ се задовољи само оним најпотребнијим (преп. Исак Сирин). 57. Све док не потчинимо телесно духовном, не могу у нама ослабити страсти (преп. Исак Cupuu). 58. Гони сам себе, и твој непријатељ ћe бити прогнан твојим приближавањем (преп. Исак Сирин). 59. Много истинских врлина садржи у себи дубоко сећање на смрт (преп. Филотеј Синајски). 60. Молитва је узлажење ума к Богу (преп. Нил Синајски). 61. Нема ничег равног молитви, нема ничег јачег од вере (cв. Јован Златоуст). 62. Сав живот нека буде време молитве (cв. Василије Велики). 63. Истина мора бити гоњена (преп. Макарије Велики). 64. Имај истинско благочашће, и тада ћеш имати истинску срећу (cв. Тихон Задонски). 65. Волећи оно што не треба, нећеш волети оно што треба (aвa Евагрије). 66. Смехотворство и слобода у опхођењу дело су блудног демона (aвa Исаија Сирин). 67. Једно је чистота ума, а друго чистота срца (aвa Исаија). 68. Ко говори о себи: ја сам чист, тај себе чини достојним осуде (cв. Јефрем Сирин). 69. Ако се гнев усели у твоју душу, онда је њиме већ уништен један дан твог живота (cв. Јефрем Сирин). 70. Многи читају до исцрпљености, међутим у поступцима својим се показују малоумнима (cв. Јефрем Сирин). 71. Онај који има љубав, има у себи Бога (cв. Василије Велики). 72. Мир душе је од послушности њених моћи уму (преп. aвa Исаија). 73. Ђаво је птичар: буди изнад његових замки (cв. Јован Злашоуст). 74. Никога не осуђуј, не изобличавај, не вређај, чак u оне чији је живот најгори (преп. Исак Сирин). 75. Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, а презир доноси спокој и тишину (преп. aвa Иссшја). 76. Ако унизиш себе, имаћеш спокој (aвa Пимен). 77. Пост има похвалу сам по себи, а не по Богу: његов циљ је да доводи оне који то желе у целомудреност (cв. Дијадох). 78. Ако примораваш слабо тело преко његове снаге, двоструку пометеност наносиш души (преп. Исак Cupim). 79. Узрастање молитве нема краја (cв. Теофан Затворник). 80. Пост и уопште поснички живот најбоље је средство за очување здравља и његов напредак (cв. Теофан Затворник). 81. Смирење се стиче делима смирења, љубав делима љубави (cв. Теофан Затворник). 82. Што је од Бога, само од себе долази, док ти и време не знаш (преп. Исак Cupim). 83. С непријатељима се бори смирењем (Старац Силуан). 84. Ко хоће да позна Бога својим умом од науке, тај је у преласти, јер се Бог познаје само Духом Светим (старац Силуан). 85. У преласт човек упада или због неискуства или због гордости (старац Силуан). 86. Треба сматрати себе горим од свих и осудити себе на пакао (Старац Силуан). 87. Сан је слика смрти, а буђење слика васкрсења (еп. Јован Шаховској). 88. Бога не воле из једног јединог разлога: не познају Га (еп. Јован Шаховској). 89. Еванђеље је тешко "цитирати", јер у њему апсолутно нема ничег што се не може цитирати (еп. Јован Шаховској). 90. Еванђеље почива на неизмерном добру (еп. Јован Шаховској). 91. Гордост је доказ беде ума (cв. Јован Златоуст). 92. Тако удешавај свој живот, да он може да поучава без речи, више од речи (cв. Филарет, митрополит Московски). 93. Лукаве помисли одбацуј супротним помислима (преп. Нил Синајски). 94. Један од отаца каже: "Пао си? Устани. Пао си опет? Опет устани, итд." (aвa Доротеј). 95. Узвратити злом за зло могуће је не само делом, него и речју и ставом (aвa Доротеј). 96. Бог је огањ који загрева срца и утробе (св. Јован Кронштатски). 97. Покајање је трепет душе пред вратима раја (преп.Исак Сирнн). 98. Неверовање потиче од порочног живота и таштине (св. Јован Златоуст). 99. Монах је онај ко се не меша са светом и само с Богом непрестано разговара (св. Симеон Hoвu Богослов). 100. Где нема мира, тамо нема Бога (ава Исаија).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   18/1/2010, 12:52 am

Сећања - Свети Никодим Агиорит

Скоро
ни једна душевна ни телесна страст не може доћи до ума другим путем
него путем сећања на чулне ствари, зато се труди да чуваш свој ум од
тога.

А то можеш постићи једино држањем ума у срцу, у
унутрашњем човеку и навиком да он стално пребива унутра и моли:
“Господе, Исусе, Христе, Сине, Божији, помилуј ме”, или да тамо
размишља о себи и о Богу и да у Њему налази мир.

Када осетиш
да се ум заморио и није у могућности више да пребива у умносрдачној
молитви, тада употребљавај други начин. Дозволи му да размишља о
Божанским и духовним стварима, како оним из Св. Писма, тако и оним које
пружа Божија твар.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   18/1/2010, 12:55 am

Путеви задобијања Духа Светога

Свети Максим Исповедник, Василије Велики, Јефрем Сирин, Јован Златоусти,

Симеон Нови Богослов, Блажени Јероним, Макарије Велики, Димитрије Ростовски



Дух
Свети је у свима, као Онај Који све обузима и о свима промишља, и у
свима у покрет доводи природна семена (добра). Али у онима који су под
законом , Он присуствује као Онај који указује на преступе заповести и
као Просветитељ предсказаног обитавања у Христу.

У свима онима који су у Христу, као Онај Који усиновљује.

А
као Дародавац мудрости, ни у једном од поменутих лица Он не присуствује
просто или безуслвно, већ само у онима, који су себе свесно учинили
достојним Његовог Божанског усељења, својим богоподобним животом. Јер
сваки, који не твори вољу Божију, па нека је и верујући, има неразумно
срце, као онај ко чини зло у мислима и тело криво, увек пуно нечистих
страсних похота.



(68,260)



Свети Максим Исповедник



*****



Ко
жели да приђе Господу, да заслужи вечни живот, да буде дом Божији и да
се удостоји Духа Светог, тај, да би био у беспрекорном стању и да
доноси плодове по заповестима Господњима, мора поставити овакав
почетак: прво, он мора тврдо поверовати у Господа, свецело себе
посветити себе речима заповести Његових, у свему се одрећи од света, да
ум савршено не би био заузет ничим видљивим; друго, увек мора да
пребива у молитви и не очајавати, непрестано очекујући посету и помоћ
од Господа и у свако време имати то као циљ свог ума; треће, треба увек
принуђавати себе на свако добро, ка чувању свих заповести Господњих,
иако и срце не би желело због греха, који у нама пребива – на пример,
принудити себе смиреномудрости, кротости, милосрђу.



(113,404)



Свети Макарије Велики



*****



„Духа
Истине, Кога свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви
Га познајете, јер у вама стоји и у вама ће бити“ (Јован 14:17). Телесни
човек, чији се ум није извежбао у сазерцању, сав је као у мочвару,
потопљен у телесно мудровање, не може гледати на духовну светлост
истине.

Стога свет, то јест, живот, поробљен телесним страстима, не прима благодати Духа, као болесне очи – светлости сунчаних зракова.

А
Својим ученицима, о којима је Господ посведочио, да они, следујући
учењу Његовом, имају чисти живот, Он даје и силу да буду тајновидци и
сазерцатељи Духа. Јер говори: „Ви сте већ очишћени речју коју вам
говорих“ (Јован 15:3). Зато „свет не може примити, јер Га не види нити
Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји“.

То исто говори
и Исаија: „Који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање
народу што је на њој и дух онима што ходе по њој“ (Исаија 42:5), о
онима који газе земно и онима који су стали више њега, сведочи пророк,
да су они достојни дарова Духа Светога. Зато је нужно признати Оног, Ко
је несместив за свет и видљив једино Светима, због чистоте њиховог срца.

И које су почасти достојне Њега?



(116,522)



Господ
наш Исус Христос нас је научио, рекавши: „Ако имате љубав к Мени,
заповести Моје држите. И Ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља
да буде са вама вавек, Духа Истине, Кога свет не може примити“ (Јован
14:15-17).

Зато, док не сачувамо све заповести Господње и док не
будемо такви, да би Господ засведочио о нама: „нисте од света“ (Јован
15:19), до тада не очекујмо да се удостојимо Духа Светога.



(113,404)



Дух Божији обилно пребива у разумној души, ако она не зажели да по лењости не одступи од саме себе.



(6,193)



Дух
Свети, иако нема општење са недостојнима, опет, очигледно пребива на
неки начин са онима, који су запечаћени једном (у Миропомазању),
очекујући њихово спасење после обраћења...



(6, 249)



Свети Василије Велики



*****



Свако, који љуби сопствено спасење, чини се обиталиштем Светог Духа.



(25,200)



Свети Јефрем Сирин



*****



Пре очишћења душе, немогуће је примање дарова Светог Духа.



(40,241)



Није само вера неопходна, већ и духовни живот, да би могли задржати у себи Духа, Који нам је једанпут дан.



(43,826)



Свети Јован Златоусти



*****



У
души вернога обитава Дух Свети и по мери, у којој човек чува чистоћу
дома свог срца, он се просвећује, и посредством суза, радости,
усхићења, утехе и весеља осећа огањ Божији, који живи у њему; посебно
за време празника, свештених сабрања и у дане просвећења силази Дух
Свети и благодат Његова, која живи у човеку, ликује и сам човек се
уверава, да је он заиста Хришћанин и да је примио Свето Крштење.

Зато
многи и у свету осећају деловање благодати Духа Светога, као они који
предстоје олтару и који приступају Причешћу Христових Тајни, јер се они
тренутно испуњавају сузама, у радости и весељу.



(113,423)



Блажени Јероним



*****



Ако
желиш да задобијеш Божански Дух, потпуно веруј у Бога, такође се одреци
самог себе, без колебања узми крст на плећа и умри добровољно, да би се
учинио причасником бесмртног живота. Да те не преваре обмањивачи својим
лажљивим речима о томе, да душа не сада, већ тек након смрти, добија
живот, да не би поверовавши, постао лењ и лишио себе вечног живота.



(59,31)



Свети Симеон Нови Богослов



*****



У
Житију Светог Епифанија, епископа Кипарског, напсано је следеће. Тај
велики архијереј је од Господа имао ту благодат, да се удостојавао да у
време приношења Бескрвне Жртве види наилазак Духа Светога на предложене
Свете Дарове и никада није завршавао молитву узношења, да не види
силазак Божанственог Духа.

Када је јендом служио и по обичају
говорио молитву узношења, није видео знак силаска Духа Светога. Тада је
он, не завршивши молитву, опет почео да је чита испочетка, али ни тада
Дух Свети није пришао.

Учинивши то и трећи пут и дивећи се
томе, што не види Духа Светога, почео је да плаче и умом да се моли
Богу, да би му Он рекао, због чега се дарови лишавају Духа Светога.
Погледавши на ђакона, који је стајао на левој страни и који је држао
рипиде, видео је да је његово лице црно, страшно и да има губу на челу.

Тада
је он узео од њега рипиде и са кротошћу му рекао: „Немој данас примати
Причешће Божанственим Даровима, већ иди кући.“ Када је ђакон одступио
од божанског олтара, истог часа је Епифаније видео благодат Духа
Светога Који је сишао на предложене дарове.

По завршетку
Божанске Литургије, позвавши ђакона, питао га је: „Који је то грех био,
који је ометао долазак Духа Светог на часне дарове?“ Тада му је он
чистосрдачно признао, да је претходне ноћи био са својом другарицом у
загрљају супруга.

Тада је Свети Епифаније, позвавши све
свештенике, ђаконе, и сав клир свој, рекао: „Ако неко од вас, чеда
моја, удостојио олтарног служења, збаците са себе плотске стеге,
бесловесне страсти, не прилазите божанском олтару, свезани
сладострасним похотама, већ следите оно што говори Свети Апостол: „и
они који имају жене морају бити као они који немају“ (1.Кор.7:29).



(103,164)



Свети Димитрије Ростовски



*****



Говоре
о Авви Антонију, да је рекао: „Видео сам Духа Божијег да силази на
тројицу људи: на Авву Атанасија и дано му је патријаршество; на Авву
Пахомија и дано му је руковођење над општежићима; на Авву Макарија и
дана му је благодат исцељења.“



(82,40)



Отачник

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   20/1/2010, 6:02 pm

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА
Изреке

1. Ава Исаија је рекао: "Понекад
себи личим на коња који лута без господара и на кога седа свако ко га
сусретне. Када га пусти један, лови га други и седа на њега".

2.
Рекао је опет: "Ја личим на онога кога су ухватили непријатељи, свезали
га и бацили у блатњав ров. И ако он завапи Господу своме, они га
пресецају ударцима да би заћутао".

3. Опет је рекао: "Ја личим
на птицу коју је мали дечко везао за ногу. Када дечко отпусти (нит),
птица одмах полети, мислећи да се одвезала. Међутим, када повуче нит,
дечко је опет повлачи доле. Таквим видим и себе. Ево шта хоћу да кажем:
нико не треба да се предаје немару до последњег издисаја".

4.
Казао је опет: "Бићеш подражавалац Исусове природе ако некоме даш нешто
на зајам, па му опростиш. Ако, пак, затражиш, бићеш подражавалац
Адамове природе. А уколико узмеш и камату, нећеш бити подражавалац чак
ни Адамове природе".

5. Уколико прећутиш када те неко оптужи
због неке ствари коју си учинио или коју ниси учинио, поступићеш по
Исусовој природи. Ако будеш одговорио: "Шта сам учинио?", [твој
поступак] неће бити по Његовој природи. А ако будеш противречио,
[учинићеш дело] које је против Његове природе.

6. Службе које
вршиш са смирењем и као недостојан угодне су Богу. Твој труд је,
међутим, бесплодан ако при томе у твоје срце уђе помисао да други у
исто време спава или је немаран.

7. Опет је рекао о смиреноумљу:
"Оно нема језика да о било коме каже да је немаран, или да презире
друге; оно нема очи да види недостатке других; нема уши да чује
[ствари] које су некорисне за душу; оно се не занима ни за шта осим за
своје грехе; према свим људима је мирно, и то по заповести Божијој, а
не због пријатељства. Ко иде мимо овог пута, биће му узалуд чак ако
буде постио и по шест дана у недељи и предузимао и друге велике напоре".

8.
Опет је рекао: "Човек је узалуд стекао неку ствар ако је не налази када
му је потребна, премда је баш због тога набавио. Такав је и онај који
говори: "Бојим се Бога", а страх Божији не налази онда када је
постављен у околности у којима му је потребан: када је неоходно да
поговори са неким и када осећа или напад гнева и дрске неуздржљивости,
или позив да поучава ономе што сам није остварио, или покрет
човекоугађања, или жељу да постане познат међу људима, или пројаву
осталих страсти. Пошто у то време не налази у себи страх Божији, сви
његови напори су узалудни".

9. Да Господ наш Исус Христос није
најпре исцелио све болести човекове, ради кога је и дошао на земљу,
можда не би ни дошао до Крста. Пре доласка Господњег у телу, човек је
био и слеп, и нем, и раслабљен, и глув, и прокажен, и хром, и умртвљен
свим противприродностима. Када је учинио милост и дошао код нас, Он је
васкрсао мртвог, учинио да хроми хода, да слепи види, да неми говори,
да глуви чује. Он је подигао новог човека, слободног од сваке немоћи. И
тада је већ узишао на Крст. Са Њим су разапели и два разбојника, од
којих га је онај са десне стране прослављао и молио говорећи: Сети ме
се, Господе, кад дођеш у Царство своје (Лк.23,42), док га је онај са
леве стране прекоревао. Ево шта то значи. Пре него што се подигне из
нерада, ум је једно са непријатељским силама. Када га, пак, Господ наш
Исус Христос подигне из немара и да му да прогледа и све јасно
препозна, непријатељска сила почиње да га прекорева тешким речима у
очекивању да се ће раслабити, одступити од напора и вратити се ранијем
немару. Такво је значење двојице разбојника, које је Господ наш Исус
Христос раздвојио и од којих је један прекоревао [Господа], у очекивању
да га можда одвоји од Његове наде, а други није престајао да га моли
све док није чуо: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају
(Лк.23,43). Он је постао отимач раја и сада куша од дрвета живота.

10.
O Светом Причешћу је рекао: "Њега називају сједињењем са Богом.
Међутим, ми смо далеко од Бога ако нас савлађују страсти гнева,
зависти, човекоугађања, таштине или мржње. Где је онда наше сједињење
са Богом?"

11. "Ако се после ваших служби у срцу вашем подиже нека од (поменутих страсти), читав ваш труд је узалудан: Бог га није примио".

12.
Неко од стараца му је рекао: "Због чега они не куцају, оче?" Старац је
рекао: "Посејана земља даје плод када на њу падне киша. А ако није
посејана, како ће дати плода? Противприродности (тј. страсти) се више
не крећу у ономе ко се потруди да их избаци из свог срца. Бог хоће да
му човек у свему буде подобан. Он је дошао на земљу и пострадао да би
изменио нашу окамењену природу, да би одсекао наше жеље, и лажно знање
које је овладало нашом душом. Бесловесне животиње су сачувале своју
природу, а човек је своју изменио. Сада, пак, сваки човек треба да се
потчињава своме ближњему Бога ради, као што се животиње потчињавају
човеку: због тога је Господ и дошао. Погледај колико те животиња
превазилази, иако се ослањаш на своје наводно знање. Због тога, ако
хоћу да дођем у своје природно стање, ја, као и животиња, не треба да
имам ни своје воље, ни знања. Тако сам дужан да чиним не само у односу
према ономе који је са мном, већ и према ономе који иде против мене:
таква је воља Божија".

"Онај ко хоће да ступи у келијно
спокојство и да не буде плен непријатеља, треба да се одстрани од људи
у свему: нити кога да пориче, нити да хвали, нити да оправдава, нити да
ублажава, нити да истиче туђу исправност, нити да другога жалости, нити
да гледа туђе недостатке, нити да у срцу свом оставља непријатељску
жаоку, тј. помисао против другога, нити да губи своје знање због онога
који не разуме, нити своју вољу због неразумнога. Тада ћеш познати
самог себе и схватити шта је штетно за тебе. Онај који се нада у своју
праведност и који се држи своје воље, не може да избегне непријатељске
(замке), нити да нађе покој, нити да види шта му недостаје. Кад изађе
из тела тешко да ће наћи милост. Сврха свега јесте - бити поред Бога
свим срцем и свом силом; имати милосрђе према свима; плакати и молити
Бога за помоћ и милост".

13. Опет је рекао о поучавању ближњега
заповестима Божијим: "Како ја могу знати да ли ме је Бог прихватио, и
на [основу тога] рећи другоме: "Учини то или то", када се и сам налазим
у покајању због грехова својих? Јер, у покајању се налази човек који је
било кад сагрешио. И ти не можеш да имаш чврсто уверење (о свом уделу)
све док не познаш да су ти греси опроштени. Знак тога, пак, јесте
непокретност у срцу твом свега онога у чему си некада грешио. Очигледно
је да је према теби учињена милост ако ти уопште не препознајеш о чему
се ради кад ти неко говори о томе. А ако то још живи у теби, плачи и
дави га у себи. Јер, страх је и трепет и смртна мука да си немаран о
томе све док не предстанеш престолу Божијем. Ако си, предавши душу
своју на смрт, некоме ко те је замолио да га поучиш рекао како да се
ослободи (од страсти), те он опет дође код тебе говорећи да уопште није
успео у ономе о чему си му говорио, очигледно је да он то није испунио
на делу. Због тога се одвоји од њега јер ти умртвљује душу. Велико је
(дело) ако човек остави своју правду, иако мисли да је она по Богу, и
ако држи реч онога који га учи по Богу? Ето, и човек Божији, ава
Нистерој, који је видео славу Божију, уопште ништа не наређиваше
синовима своје сестре који су живели са њим, већ им остављаше њихову
вољу, не бринући да ли су добри или рђави. И о Каину и Авељу су
говрили: "Ко их је научио да раде овако или онако, кад није још било ни
Закона, ни Писма?" (Наравно - Бог). Јер, човек се узалуд труди ако га
Бог не научи".



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   20/1/2010, 6:02 pm

14. Рекао је опет: "Немој слушати кад неко почне
да ти говори некорисне ствари, да не би погубио душу твоју. Немој се
стидети његовог лица и немој, бојећи се да га не ожалостиш, трпети да
ти се то говори. Немој мислити: "Ја срцем то не примам". Не, немој тако
говорити. Ти ниси бољи од првосазданога кога је Бог створио Својом
руком, и коме је била штетна зла беседа. Бежи и не слушај. Пази,
међутим, да бежећи телом не пожелиш да сазнаш о чему се ради. Јер, чак
и да си чуо само неку ситницу, демони неће оставити оно што је речено и
што си чуо, него ће (тиме) убити душу твоју. Бежећи, бежи до краја".

15. Опет је рекао: "Из онога што видим [јасно је] да користољубље, частољубље и [телесни] покој, човека нападају до смрти".

16.
Опет је рекао: "Учити ближњега значи испасти (из свог поретка). Желети
подићи (ближњега) у добро стање представља велико растројство душе.
Стога, сваку пут кад учиш ближњега свог: "Учини ово или оно", помишљај
о себи и схвати да си узео маљ и да рушиш свој дом, желећи да подигнеш
туђи".

17. Опет је рекао: "Тешко души која је сагрешила после
светог крштења! Такав човек не може бити безбрижан у свом покајању,
било да је пао телом, или да је украо, или да се спотакао у неки од
других грехова, или да је оком погледао страсно, или да је нешто појео
тајно, окрећући се како га неко не би видео, или да је радознало желео
да сазна шта се налази у монашкој одећи коју је неко одложио. Јер, онај
који тако поступа, вређа Исуса".

18. Тада га је неко запитао:
"Зар је то тако важна ствар, оче?" Он је рекао: "Као што је непријатељ
преварио онога који је прокопао зид и узео новац, тако је преварио и
овога. Јер, ко је победио једнога, победио је и другога. Кога побеђују
у малим стварима, победиће га и у великим".

19. Човек који је
пао у грех не може бити равнодушан, чак ако је [претходно] чинио и
велика чуда и исцељења, ако је поседовао све знање и мртве васкрсавао,
будући да се и он налази у покајању. Такође, ако угледа неког ко греши
или пребива у немару и понизи га, све његово покајање је узалуд, па
макар носио и велике (покајне) напоре. Јер, осудивши га, он је одбацио
уд Христов, не оставивши суд Судији Богу.

20. Опет је рекао:
"Сви ми као да се налазимо у болници. Један је болестан од очију,
другог боли рука, трећи има повреду или неку другу немоћ. Дешава се да
неке ране зарасту, али се опет позлеђују ако се поједе нешто штетно.
Исто се дешава и са онима који се кају: онај који осуђује или понижава
другога, разара своје покајање. Када један од болесника који леже у
болници почне да кука, други му неће рећи: "3ашто кукаш?". Не мисли ли
свако од њих само на своју болест? Исто тако, кад би бол мојих грехова
био пред мојим очима, ја не бих гледао на другог грешника. Свако се од
оних који леже у болници код лекара чува да не поједе нешто што може да
повреди његову рану".

21. "Тешко души која хоће да избегне сваки
грех! Поднеће многе невоље од оних који јој завиде и који јој се
противе. Због тога јој је потребно велико трпљење и благодарност за
све. Када је народ (Израиљски) био у Египту, сви су јели и пили до
сита, иако су служили фараону као робови. Међутим, када им је Господ
послао помоћ, тј. Мојсија, да би се ослободили од фараона, одмах су
подвргнути тешким напорима и осетним злопаћењима. И поред свих рана
које је Бог навео на фараона, Мојсије се још није са пуном увереношћу
усуђивао да говори о њиховом избављењу од мука. Тек кад је дошло време
и кад је Бог рекао: Још једну рану ћу навести на фараона и ти му кажи:
"0тпусти народ, иначе ћу поразити твог првенца", Мојсије је најзад
стекао смелост. И рече му Бог: Говори тајно у уши људима и нека сваки
човек иште од суседа и свака жена од сусетке сребрне и златне сасуде и
одећу. И положите их на вратове чеда ваших и огулите Египћане
(Изл.11,2). Неке од ових ствари су касније употребљене за прављење
скиније".

22. (После тога, ава) је рекао: "Сребрни и златни
сасуди и одећа су чула која служе непријатељу. Речено означава да
покров покоја Божијег неће сићи на човека све док их не одвоји од
непријатеља и док не почну да приносе плод Богу. Ни облак није осенио
скинију све док јој је нешто недостајало. Тек кад је у потпуности била
завршена, облак ју је осенио. Исто је било и са храмом који је касније
саграђен: облак га није осенио све док није био сасвим завршен, док у
њега нису били унесени крв и сало свепаљеница и док Бог није осетио
њихов мирис. Тада је облак осенио тај дом. Покров Божији неће доћи на
човека све док он не заволи Бога свом силом својом, и свим умом својим,
и док се не прилепи уз Њега свим срцем својим".

23. Опет је
рекао: "На ум који хоће да узиђе на крст пре него што чула одустану од
своје немоћи (тј. од служења страстима), долази гнев Божији, будући да
започиње дело које је изнад његове мере и будући да није исцелио своја
чула.

24. Ти се налазиш испод Адамове природе ако смрад
(страсти) делује у теби и ако имаш саосећања за њега, или ако сарађујеш
са оним што га рађа, те не болујеш срцем и не жалостиш се због тога.

25.
Ако је твоје срце победило грех и ако се одвојило од онога што га рађа;
ако си адску муку ставио пред себе; ако свагда желиш да имаш пред собом
свог Помоћника, ако га никад не жалостиш и ако, плачући пред Њим,
говориш: "Дело Твоје милости је да ме спасеш, Господе. Сам сам и без
Твоје помоћи сам немоћан да побегнем из руку непријатеља"; ако пазиш на
своје срце и ако [пазиш] да не ожалостиш онога који те поучава по Богу
- Исус ће те сачувати од сваког зла, као што [приличи] Његовој природи.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro125.htm

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   30/3/2010, 3:53 pm

Tražio sam Snagu... I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam mudrost... I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam bogatstvo... I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam hrabrost .... I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam ljubav..... I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam usluge .... I Bog mi je dao prilike.
“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio....
Ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   30/3/2010, 11:11 pm

Ovo su delovi iz knjige sv.Vladike Nikolaja ,pročitajte i razmislite o
tome.
"Ne sveti se,ne vraćaj zlo za zlo.Dosta je zla od suseda tvoga;ako mu ti
vratiš zlo za zlo,udvostručićeš zlo u svetu;ako li mu ne vratiš,on još
može pokajanjem sagoreti svoje zlo;i tako ćeš ti trpljenjem i praštanjem
smanjiti zlo u svetu ..."
Pitaš se : šta sam učinio time, što nisam vratio zlo za zlo?Učinio si
najmudrije delo što si mogao učiniti u danom slučaju,na ime :ustupio si
svoju borbu Jačem od sebe, i Jači će se pobedonosno boriti za tebe. Ako
stupiš u borbu sa zlotvorom,možeš biti pobeđen.No bog ne može biti
pobeđen...
Veće je junaštvo otrpeti nego osvetiti se...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   31/3/2010, 9:46 am

U naše vreme je i jedan dan podvig ukoliko spoznamo svoje grehe i nemoć, kajemo se za njih i trpimo bez roptanja, sve što Gospod dopusti. Ali i to možemo da uradimo samo ukoliko neprekidno tražimo pomoć od Gospoda. Iguman Nikon (Vorobjev) (1).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   31/3/2010, 10:14 am

Što duže čovek sedi besposlen, tim se više raslabljuje, a što više radi to postaje jači. Pored toga radom odgoni od sebe tugu, i pomaže sebi duhovno.

Starac Pajsije Svetogorac

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   12/4/2010, 4:53 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   12/4/2010, 4:57 pm

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti;
od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Patrijarh Pavle +

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   2/5/2010, 1:25 pm

1. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.
2. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.
3. Орахово лишће мирише иако није ружа и побожан постаје постаје
мудар иако није високоучен.
4. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави
свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више
мана нађе се нека врлина.
5. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што
може.
6. Сунсокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.
7. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на
јавност износе.
8. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља.
Ножице се од гвожђа праве, а добра воља се од Бога добија.
9. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у
случају недаће.
10. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.
11. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.
12. Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да
није честит.
13. Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо
нека с вјером има и смирења.
14. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.
15. У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним
врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.
16. Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш
близу си спасења.
17. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана
прегледа своју савјест.
18. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у
вече своје смрти.
19. Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко
хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и
не занесе светска слава и сујета не читајући.
20. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно
живјети.
21. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро
дјело.
22. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.
23. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће
наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.
24. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба
је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.
25. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро
спасава себе и другог.
26. мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од
напасти.
27. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.
28. У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост
Божја човјека.
29. Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини
добро, не хвали се.
30. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и
побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.
31. Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан
да проведе безбрижно, све до смрти.
32. Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца
људског.
33. Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не
објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а
своја дјела смирењем.
34. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да
човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.
35. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника
од строге осуде.
36. За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба
уље, а за спасење треба милостиња.
37. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног
човјека.
38. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.
39. При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана
вазда ставља искушења.
40. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и
мудри, зато су потребни опрезност и смирење.
41. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти
строги постови.
42. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и
сустезати, па да је свето.
43. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и
чистити, па да се спаси.
44. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри
хришћани стегу на уста због грехова.
45. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело,
узрок је самољубље.
46. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.
47. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце
ће покварити.
48. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене
као и со од воде, како неко мудри рече.
49. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе
сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.
50. Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења
побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси
врлинама.
51. У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.
52. Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у
истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш
једног дана бити богатији и новцем и душом.
53. Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне
напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у
животу.
54. Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер
претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка
искушења.
55. Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.
56. Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и
праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.
57. Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с
коња и с језика.
58. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку
гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.
59. Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у
невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право
збори.
60. У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу
једном ријечју велико племе завадити.
61. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.
62. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор
користи души.
63. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор
и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.
64. Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони
гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.
65. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти
вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.
66. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на
богатство.
67. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто
грешно, стога је опрезност потребна.
68. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима
немилостиво страда.
69. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају
пороци.
70. У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали
љубопитством.
71. Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву
је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.
72. Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у
свако доба.
73. Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно
стално кајање.
74. Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у
глави грехове.
75. Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.
76. Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.
77. И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица.
Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.
78. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.
79. Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне
савести.
80. Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној
души.
81. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око
праведног и светог.
82. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи
него извањи.
83. Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.
84. мико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у
зло гурнути тако као његова својта.
85. Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми
стомак изгубити углед и душу.
86. Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а
земаљска срећа пуна је разочарења.
87. Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.
88. Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и
смирења.
89. снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.
90. Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је
мудро и корисно.
91. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар
биле речи красне као што је мед сладак.
92. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.
93. Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса
говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.
94. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека
тајне ласкавим говором.
95. Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког
хвали.
96. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај
смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.
97. Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти
није дато, да ти не буду криве бразде у животу.
98. Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за
сваког.
99. Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.
100. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.
Sveti Simeon Dajbabski

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   18/5/2010, 7:16 pm

"Molitva se ne meri po vremenu, već po iskrenosti srca."

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
drdoktor

avatar

Broj poruka : 38
Datum upisa : 14.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   18/5/2010, 8:53 pm

Svaka stvar me plašila dok bejah dete, svaku stvar sažaljevam od kad
odrastoh.
Svaka stvar činila mi se snažnija od mene dok bejah dete. Sad se
osećam snažniji od svega, i sažaljevam sve.
Jer naučih se stajati uza Te, Gospode moj, koji si okružen besmrtnim
vojskama kao borovom planinom. I rastem iz Tebe kao drvo iz planine.
Uzeh svaku stvar za učitelja, dok bejah dete, i idoh donekle sa
svakom. I naučih se nemoći i smrti i vapaju k Tebi.
Tražih najjaču stvar, da se uhvatim za nju, da bih se spasao od
promene i kolebanja. I oči moje ne videše je, niti je uši moje čuše,
niti je noge moje nagaziše. Svu decu svoju vreme podiže, da se hrve s
njima, i da ih iz šale savija, lomi i čupa iz korena, smejući se strahu i
užasu samrtnika.
Uhvatih se za cveće i rekoh: ono je lepotom moćnije od mene. No kad
dođe jesen, cveće umiraše na moje oči, i ja mu ne mogoh pomoći, no sa
suzama okretoh se, i uhvatih se za visoko drveće.
No kad dođe rok, izvali se drveće iz korena, i poleže po zemlji kao
pobeđena vojska, i ja se okretoh sa suzama, i uhvatih se za kamen. On je
jači od mene, rekoh, uz njega sam siguran.
No kad dođe rok, kamen se istroši u pepeo na moje oči, i vetar ga
odnese, i ja se okretoh sa suzama, i uhvatih se za zvezde. Zvezde su
jače od svega, rekoh, njih ću se držati, neću pasti.
No kad zagrlih zvezde i uđoh u tajni šapat sa njima, čuh jecanja
umirućih, i okretoh se sa suzama, i uhvatih se za ljude. Ljudi uspravno i
slobodno koračaju, rekoh, u njih je snaga, njih ću se držati, da ne
padnem.
No kad dođe rok, videh i najsnažnije među ljudima gde se bespomoćno
klizaju niz led vremena u bezglasni ponor, i ostavljaju me sama.
Obazreh se u znoj po celoj vasioni i rekoh: ti si jača od svega, tebe
ću se držati, sačuvaj me od klizanja u bezglasni ponor. I dobih
odgovor: doveče i ja tonem u bezglasni ponor, i sutra će biti druga
vasiona mesto mene. Uzalud se vežeš za mene, nemoćnog saputnika svoga.
Opet se okretoh ljudima, najmudrijim među sinovima ljudskim, i upitah
za savet. No oni se zavadiše dajući mi odgovore, dok smrt ne mahnu
rukom i ne unese tišinu među prepirače.
Opet se okretoh ljudima, najveselijim među sinovima ljudskim, i
upitah za mišljenje. Kao da mi mogu dati neko mišljenje oni, koji mesom
misle! Oni me uzeše za šalu i za veselje svoje, dok smrt ne diže svoj
štap i ne prevuče buđom jezik njihov.
Opet se okretoh ljudima, onima koji me rodiše i doneše među stvari, i
upitah njih. Njihova smežurana lica pozeleneše; oči im zavodniše; i oni
promucaše: u neznanju se rodismo i mi, u neznanju rodismo tebe, i
neznanje svoje podelismo s tobom.
Opet se okretoh ljudima, prijateljima svojim i rekoh: prijatelji
moji, šta mislite vi? A oni oćutaše dugo, dok stidljivo ne podigoše oči i
prozboriše: mi se odavno spremamo da pitamo tebe: šta misliš ti?
O kad zakucah i na poslednja vrata, da pitam, vrata se otvoriše i
videh mrtvaca gde iznose.
Kad ne bejaše više vrata da kucam, nestade i suza, i suhi strah
zabode svoje kandže u kosti moje.
Još jedna suza nađe se i skotrlja se u dno duše moje. I gle, neka
nepoznata vrata, u koje udari poslednja suza, otvoriše se, i Ti se
pojavi, Care moj i Oče moj, sav okružen besmrtnim vojskama kao borovom
planinom u neopalnom plamenu.
I svetlost zaigra kao mnogoglasna harfa, i ja čuh gde govori: Ja sam
onaj koga tražiš. Drži se Mene. Ime mi je: Jesam.
Sveti vladika Nikoja, Molitve na jezeru
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   23/5/2010, 8:14 pm

Šta je sve vreme ljudsko do jedan talas što okvasi vreo pesak na obali,
pa se pokaja što ostavi jezero, jer presahnu?

Vladika Nikolaj

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   12/6/2010, 2:02 pm

Грех је поверовати неком другом, а не Исусу Христу и поћи за неким другим, а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање - то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера у Христа и владање по Христу представља здравље синова Божијих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечијег - болест од пакленог огња и дима. - Николај Велимировић -

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   14/7/2010, 4:49 pm

Ljudi koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.
(SV,Nikolaj Srbski)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58698
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   14/8/2010, 8:33 pm

У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш Tи нама
грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ја претрпео за вас... Шта
сте ви претрпели за мене? - Шта ћу на ово рећи ја неокајани, лукави,
грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на
одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће
указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље,
на сузе и на трпљење своје до краја. А ја, лењиви, грешни, безакони, на
што ћу ја указати?... Поштеди Господе! Поштеди, Милостиви! Поштеди
Човекољубче!

Свети Јефрем Сирин



Спољашња видљива побожност без унутрашње јесте лицемерство и обмана.

Св. Тихон Задонски



Упознај дух времена, изучи га, да би по могућности избегао његов утицај.


Светитељ Игњатије Брјанчанинов



Ћутање је крст на који човек мора да разапне своје телесно ја.

Св. Серафим Саровски



Свест да је Бог ту и да све види - равна је молитви.

Схиигуман Јован Валаамски



Ако умреш пре но што умреш, нећеш умрети кад умреш.

Старац Порфирије



Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.

Преподобни Јефрем Сирин



Онај који себе сматра бољим од других – самозадовољна је незналица у
духовном животу.

Атонски старац Арсеније



Онај који се само устима моли, ваздуху се моли, а не Богу. Бог обраћа
пажњу на ум, а не на речи, као што раде људи.

Св. Петар Дамаскин



Кад не би било искушења, нико се не би спасао.

Авва Евагрије

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   21/9/2010, 10:06 pm

Човек је тај који себи не опрашта, а не Бог, и то опет због гордости.
(Отац Тадеј)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   21/9/2010, 10:32 pm

Ми се гневимо или због тога што нам се не испуњавају жеље или што себе издижемо над оним на кога се гневимо.
(Отац Тадеј)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   27/9/2010, 7:55 pm

Čovjek se sastoji iz duše i tijela. Stoga i odnosi naši prema Bogu, kao biću potpuno savršenom, uzroku našega bića, spasenja i blaženstva, treba da se ispoljuju ne samo dušom nego i tijelom; drugim riječima: naše Bogopoštovanje treba da bude ne samo unutrašnje nego i spoljašnje.MELENTIJE HILANDARAC

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   10/10/2010, 10:57 am

Многи са подсмехом говоре о нашем Спаситељу као да Он није никакав допринос људском прогресу донео,није изумео ништа велико – ни мобилне телефоне ни авионе и ракете, ни дигиталне ни нано – технологије?


Свети Владика Николај је на таква питања одговарао, признајући да заиста, ниједну од тих и таквих справа Спаситељ света није открио свету. Да је Господ у тим справама видео спасење људи, без сумње би их им сам открио, и то не само набројене, него и стотине других. Но, он је другачије размишљао и у нечем другом гледао спасење људи. Господ Исус Христос им је открио један сасвим нови и бескрајно велики свет – Царство Небеско и показао пут свима нама у овом мајушном свету, како се он достиже. Такво питање није нимало ново. Такво питање поставили су незнабошци у Александрији једном хришћанину, кога су ружили, исмевали и на муке ударали. Упитали су га најзад: “ Шта је тај ваш Христос учинио особено, када га толико славите?”Одговорио им је на то дивни Христов следбеник:” То што се ја не налазим увређен од свих ваших поруга и увреда!”Visa mer
Velike reci SV.Nikolaja Velimirovica.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   10/10/2010, 11:30 pm

ВЕРА И ПОВЕРЕЊЕ


Док је јака вера у Христа, јако је и поверење према човеку. Када ...ослаби та вера-слаби и поверење. Док се веровало и говорило: „Христос је посреди нас!“.- дотле је реч била Бог и поверење је било савршено. Док се веровало да је Небесни Сведок при свим нашим пословима (транскацијама), дотле није требало ништа „написано“. Када је та вера ослабила сумњом, тада се морало писати и могло-фалсификовати. Како ћемо се од тога зла излечити, ако не појачањем вере у Христа и поверења човека према човеку?
Velike reci SV.Nikolaja Velimirovica.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   13/10/2010, 7:32 am

Otac Pajsije Svetogorac.
‎"Није искрен ни исправан онај који у лице говори истину, ни онај ко је објављуј...е, већ онај који има истинито живљење, па говори са расуђивањем када и шта је потребно, и то у одговарајуће време.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   13/10/2010, 5:22 pm

Старац Порфирије Кавсокаливит

Nećete postati sveti progoneći zlo.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   16/10/2010, 7:18 pm

Ucini dobro delo i sakri ga pod kamen,a ono ce od kamena napraviti jezik i objaviti se svima.
(SV. Vladika Nikolaj )

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   18/10/2010, 10:34 pm

Свети Николај (Велимировић) Охридски и Жички Жалосно је не смети погледати у огледало. А опасно је не скидати поглед са огледала.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   28/10/2010, 8:46 pm

Ко псује оца свога и матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
(Приче Соломонове 20:20)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   3/1/2011, 8:17 am

SV Serafim Sarovski.
O TUGI
Kada zli duh tuge ovlada dušom, on joj, napunivši je gorčinom i neprij...atnošću,
ne dozvoljava da molitvu vrši sa priličnom usrdnošću, ometa je da se
čitanjem Pisma bavi sa doličnom pažnjom, lišava je krotkosti i
blagodušnosti u općenju sa bratijom i u njoj rađa odvratnost prema bilo
kakvom razgovoru. Duša ispunjena tugom kao da postaje bezumna i
vansebna, te ne može spokojno da prima dobri savjet, niti da krotko
odgovara na postavljena pitanja. Ona bježi od ljudi kao od vinovnika
svog smućenja, ne shvaćajući da je uzrok bolesti u njoj. Tuga je crv
srca koji grize majku koja ga rađa.. Tužni ne uzdiže um svoj do
sagledavanja niti ikada može da se čisto pomoli. Ko je pobijedio
strasti, pobijedio je i tugu. Kao što se bolesnik prepoznaje po boji
lica, tako i strasnog izobličava tuga. Ko voli svet ne može da se ne
žalosti. A onaj ko je prezreo svet, uvek je veseo. Kao što oganj čisti
zlato, tako i tuga po Bogu čisti grešno srce (Ant.Sl.25).

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   6/1/2011, 7:05 pm

ЈА - СВЕТЛОСТ, а ви не видите мене
ЈА - ПУТ , а ви не следите мене
ЈА - ИСТИНА , а ви не верујете мени
ЈА - ЖИВОТ , а ви не тражите мене
ЈА - УЧИТЕЉ , а ви не слушате мене
ЈА - ГОСПОД , а ви се не покоравате мени
ЈА - ВАШ БОГ , а ви се не молите мени
ЈА - ВАШ НАЈБОЉИ ДРУГ, а ви не љубите мене.

АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ, ОНДА НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   13/1/2011, 8:57 pm

Umetnost je znati zanimljivo pricati,ali je jos veca umetnos znati pazljivo slusati.
(SV.Vladika Nikolaj)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   31/1/2011, 3:12 pm

Старај се да познаш себе и нећеш имати воље да осуђујеш друге.“
Св. Серафим Саровски

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   20/2/2011, 12:58 pm

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''.
(Ава Антоније Египатски)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   7/3/2011, 10:58 pm

Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.

Преподобни Симеон Дајбабски

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   12/3/2011, 4:37 pm

" U coveka od vere duboka je tisina u dusi,
dublja od tisine na dnu morskome.
Jer Mudrost Bozija radja i obitava u dubokoj tisini.

U delatelja dela Bozijeg, duboka je tisina na jeziku,
dublja od tisine gvozdja u srcu planine.

Jer ko dela tudje delo,taj osluskuje naredbe i
izvrsuje ih,i opet osluskuje,i nema kad da govori. "

V.Nikolaj

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   22/3/2011, 8:09 am

Otac Pajsije Svetogorac.
Неко је упитао стаца како да се моли за упокојене, а старац је рекао:
'' Добро, ...а како се ти молиш? ''
'' Ето, кажем: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија! ''
'' Да, право говориш. Можеш још да додаш: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија и сваког Димитрија.
Нека аутобус иде куда треба, само да није празан. ''

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   5/4/2011, 7:25 am

Погрешно говориш, пријатељу, нема Бога. А правилно ћеш рећи ако кажеш:немам Бога....
Јер ти сам видиш, да остали људи око тебе осећају Бога, због чега и
говоре: има Бога. Дакле, није да нема Бога него ти Га немаш. Погрешно
говориш, као болесник који би рекао: нема здравља у свету. Он може само
рећи не лажући: немам ја здравља, а лажући: нема здравља у свету уопште.
Погрешно говориш, као и слепац који би рекао: нема светлости у свету.
Има светлости, сав је свет испуњен светлошћу, али он, бедни слепац, нема
светлости. Кад би хтео правилно говорити, он би само могао рећи: ја
немам светлости. Погрешно говориш, као просјак који би изустио: нема
злата у свету. Има злата; има га на земљи и под земљом. Ко каже да нема
злата уопште, неистину казује. Истину би казао кад би рекао: немам злата
ја. Погрешно говориш, као кад би злотвор рекао: нема доброте у свету. У
њему самом нема доброте, а не у свету. Зато не би погрешио само кад би
рекао: ја немам доброте. Исто тако и ти, комшијо мој, погрешно говориш
кад велиш: нема Бога! Јер оно што ти немаш, не значи да нико нема, нити
да нема уопште.

(SV .Vladika Nikolaj)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 19198
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   12/4/2011, 8:20 am

''Многоговорљивост
је престо таштине, на коме се она радо појављује у свом блеску своме.
Многоговорљивост је знак незнања, капија оговарања, руководитељ шаљења,
слуга лажи, разрешење смирења, дозивач унинија, претеча сна, расејање
мисли, губитак опрезности, хлађење топлине,замрачење молитве,..''
(Св. Јован Лествичник)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Izreke svetih otaca   

Nazad na vrh Ići dole
 
Izreke svetih otaca
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Izreke svetih otaca
» Izreke o prijateljstvu
» Jovan Dučić misli, izreke, poslovice, mudrosti:
» Izreke i citati poznatih
» Starecnik-izreke svetogorskih staraca

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Između svetlosti i tame- piše se u temama ispod naslovne :: Filozofija religije - kapije svetlosti-
Skoči na: