Ja sam povremeno sklona tome ali pravdam to mojom bujnom mastom sto znaci,biti mastovit nije uvek vrlina.Desava mi se nekada da citam i procitam nesto izmedju redova...i da to ustvari stvori kod mene crv sumnje.

Ja imam jako razvijenu intuiciju, da predosetim stvari koje ce doci i to uvek bude tako, ali to ipak nije dobro jer sa druge strane uvodi me u preteranu sumnjicavost, mada dosta puta i tu budem u pravu ... mozda bi ipak bilo bolje da nema toga...

Nisam sumnjicava osoba, uglavnom vidim samo ono sto postoji, ali da se razumemo nisam ni lakoveran. Naravno mislim da mi je intuicija jaca strana, nekako osetim kada treba da sumnjam u nesto ili nekoga.

Kada dodjem u situaciju da posumnjam,ja moram odmah stvari da dovedem na cisto...do kraja.Ne mogu i ne volim da zivim sa crvom sumnje.Volim otvorenih karata da igram...sumnja zna da jede dusu...da te proganja ...da te muci.S time netreba ziveti.

Nisam sumnjičava nikada . Samo kad nešto stvarno vidim onda to i rješavam, a sumnjičavost koju ljudi pokazuju prema drugima, govori o njihovim sopstvenim slabostima i nesigurnosti.

Mislim da sumnja poprilicno razara mozak i zdrav razum. Ona tera ljude da se ponasaju nenormalno i da poremete ustaljeni zivot na koji su navikli. Kada im se poremeti ustaljeni zivot na koji su navikli, nisu vise sposobni da rezonuju prikladno svojoj situaciji i padaju u paranoju, sto dovodi do teskih tipova licnosti. Na svaku naznaku sumnje bi trebalo sistematicki i konkretno delovati, pokusavajuci da je otklonimo. Ukoliko se ne uspe, treba pobeci od date situacije i precrtati je u svom zivotu, da ne bi opet stvarala nedoumice i vracala coveka na staru, neresenu zagonetku.

Nisam po prirodi sumnjicava,jer sam vidovita tako da mogu da vidim i ono u sta sumnjam.

Imam moci za takvim stvarima.Ugrozene su jedino paranojom da ce se i obiistiniti

Obicno me osecaj ne vara.Koliko god druga strana mislila mozda da sam blesava po prirodi.

Da bi neko bio sumnjičav, nije dovoljno samo biti sumnjičav, po prirodi. Život kakav živimo značajno tome doprinosi. Živimo u nesigurnom svetu, punom nerazumevanja, sebičnosti, podvala, prevara, a sve je manje dobronamernih ljudi. "Zahvaljujući" takvom okruženju, razvio sam odbrambeni mehanizam, postao sam malo sumnjičaviji no obično. Valjda poučen nekim ranijim, lošim iskustvom. To ne znači da sam rezervisan prema svakome ali je sada nekom potrebno malo više truda da bi tu moju sumnjičavost sveo na neku razumnu meru. Kažem, na razumnu meru zato što je ona potrebna, zbog neke dodatne opreznosti, koja ne sme otići u ekstrem. Moguće je da sumnjičavost, u nekoj situaciji zamagli nečiju dobru nameru ali to ne povlači neke ozbiljne posledice.

Sumnjičavost je sasvim normalna pojava,naročito kod ljudi
koji su imali neprijatna iskustva.Donekle,ona može ispuniti
svoju "odbrmabenu" funkciju,ali u suštini(a tu pre svega mislim
na ljubav i prijateljstvo)ona nas ne može zaštititi.

Ne sumnjam bez razloga, kod mene se ti signali uklljuce kad osetim nesto.