LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Pero Zubac

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Pero Zubac   15/12/2009, 6:31 pm


Ponovo ti govorim ljubavi moja





Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle putovanja i svog života pusta,
ljubavnu pesmu ponovo ti pisem
posle pesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovde pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
počeo sam sjajno da ponižavam i grešim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na početku tu sam da se tešim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
posle sedam mora i vlastite zemlje
došao sam umret u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negde sam već bio, sad ostavljam sve to
da ti posle sreće, hrabrosti i znanja
da ti posle sveta vratim tvoje mesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
posle lošeg društva, vina, noćas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kažem
kao prvi puta opet: Ja te volim!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   15/12/2009, 9:14 pm




PERO ZUBAC


Pero Zubac je rođen u Nevesinju, Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovneskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Clan Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.

Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.

Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio - Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   15/12/2009, 9:15 pm

MOSTARSKE KIŠE


U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni,
jao kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi joj glava, ne bi joj glava,
jao kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
još nedozrele.

Govorio sam joj ti si derište, ti si balavica,
sve sam joj govorio.
I plakala je na moje ruke, na moje reči,
govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo,
telo ti zdravo što se praviš svetica,
a padale su svu noć neke modre kiše
nad Mostarom.

Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg nije bilo.
Pitala me je imam li brata, šta studiram,
jesam li Hrvat, volim li Rilkea,
sve me je pitala.
Pitala me je da li bih mogao sa svakom tako
sačuvaj Bože,
da li je volim, tiho je pitala,
a padale su nad Mostarom neke modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
njene oči ptica, njena bedra srna,
imala je mladež, mladež je imala,
ne smem da kazem,
imala je mladež, mali ljubičast,
ili mi se čini.
Pitala me je da li sam Hrvat, imam li devojku,
volim li Rilkea - sve me je pitala,
a na oknu su ko božićni zvončići moga detinjstva
zvonile kapi
i noćna pesma tekla tihano niz Donju Mahalu,
Ej, Sulejmana othranila majka.

Ona je prostrla svoje godine po parketu.
Njene su usne bile pune kao zrele breskve,
njene su dojke bile tople ko mali psići.
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi važna,
Svetlana, Svetlana, znaš li ti da je atomski vek,
De Gol, Gagarin i koještarije,
sve sam Joj govorio,
ona je plakala, ona je plakala.

Vodio sam je po Kujundžiluku, po aščinicama,
svuda sam je vodio,
u pećine je skrivao, na čardak je nosio,
pod mostovima se igrali žmurke, Neretva ždrebica,
pod starim mostom Crnjanskog joj govorio,
što je divan, šaputala je, što je divan.

Kolena joj crtao u vlažnom pesku,
smejala se tako vedro, tako nevino,
ko prvi ljiljani,
u džamije je vodio, Karađoz-beg mrtav, premrtav
pod teškim turbetom;
na grob Šantićev cveće je odnela,
malo plakala, kao i sve žene,
svuda sam je vodio.

Sada je ovo leto, sad sam sasvim drugi,
pišem neke pesme,
u jednom listu pola stupca za Peru Zupca
i ništa više,
a padale su svu noć nad Mostarom neke
modre kiše,
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al' nije htela to da čini,
nije htela, il' nije smela,
vrag bi joj znao.

Ni ono nebo, ni ono oblačje, ni one krovove,
bledunjavo sunce - izgladnelog dečaka nad Mostarom
ne umem zaboraviti,
ni njenu kosu, njen mali jezik kao jagodu,
njen smeh što je umeo zaboleti kao kletva;
onu molitvu u kapeli na Bijelom Bregu,
Bog je veliki, govorila je, nadživeće nas;
ni one teške, modre kiše,
o jesen besplodna, njena jesen...

Govorila je o filmovima, o Džemsu Dinu,
sve je govorila,
malo tužno, malo plačljivo o Karenjini;
govorila je Klajd Grifits ne bi umeo ni
mrava zgaziti,
smejao sam se - on je ubica, ti si dete;
ni one ulice, one prodavce poslednjeg izdanja
"Oslobođenja", ni ono grožđe polusvelo
u izlozima ne umem zaboraviti,
onu besplodnu gorku jesen nad
Mostarom,
one kiše,
ljubila me je po cele noći, grlila me
i ništa više, majke mi,
ništa drugo nismo.

Posle su opet bila leta, posle su opet bile kiše,
jedno jedino malo pismo iz Ljubljane,
otkuda tamo,
ni ono lišće po trotoarima, ni one dane,
ja više ne mogu, ja više ne umem
izbrisati.

Piše mi, pita me šta radim, kako živim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju, na onu jesen,
na one kiše,
ona je i sad, kaže, ista, kune se Bogom
potpuno ista,
da joj verujem, da se smejem
davno sam, davno, prokleo Hrista
a i do nje mi baš nije stalo,
klela se, ne klela,
mora se tako, ne vrede laži.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu,
sve sam joj govorio,
vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu,
čitala popodne,
u kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca,
malo mora,
prve joj noći i koža bila pomalo slana,
ribe zaspale u njenoj krvi;
smejali smo se dečacima što skaču
s mosta za cigarete,
smejali se jer nije leto, a oni skaču - baš su deca,
govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluća...

Onda su dolazile njene ćutnje, duge, preduge,
mogao sam slobodno misliti o svemu,
razbistriti Spinozu,
sate i sate mogao sam komotno gledati
druge,
bacati oblutke dole, niz stenje,
mogao sam sasvim otići nekud, otići daleko,
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu,
samlji od sviju,
mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu,
u stenu,
sve sam mogao...

Prste je imala dugačke, krhke, beskrvne a hitre,
igrali smo se buba-mara i skrivalice,
Svetlana izađi, eto te pod stenom,
nisam valjda ćorav,
nisam ja blesav, hajde, šta se kaniš,
dobićeš batine;
kad je ona tražila - mogao sam pobeći
u samu reku - našla bi me,
namiriše me, kaže, odmah,
pozna me dobro.
Nisam joj nikad verovao,
valjda je stalno ćurila kroz prste.
Volela je kestenje, kupili smo ga po Rondou,
nosila ga u sobu, vešala o končiće,
volela je ruže, one jesenje, ja sam joj donosio,
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju.

Pitao sam je šta misli o ovom svetu,
veruje li u komunizam, da li bi se menjala
za Natašu Rostovu, svašta sam je pitao,
ponekad glupo, znam ja to i te kako;
pitao sam je da li bi volela malog sina,
recimo plavog,
skakala je od ushićenja - hoće, hoće,
a onda, najednom, padala je u neke tuge
ko mrtvo voće:
ne sme i ne sme, vidi ti njega, kao da je ona
pala s Jupitera,
ko je to, recimo, Zubac Pera, pa da baš on
a ne neko drugi,
taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi.

Govorio sam joj ti si glupa, ti si pametna,
ti si đavo, ti si anđeo,
sve sam joj govorio.
Ništa mi nije verovala.
Vi ste muškarci rođeni lažovi,
vi ste hulje,
svašta je govorila.
A padale su nad Mostarom neke modre kiše...

Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni,
jao, kad bih znao sa kim sada spava,
ne bi mu glava, ne bi mu glava,
jao, kad bih znao ko je sada ljubi,
ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
jao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele.

1965.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   17/12/2009, 9:41 pm

Pero Zubac - Spiram te sa koze


Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   26/12/2009, 8:19 pm

Blag da je čas

Najlepše reči kazuješ kada se
u mene pretvaraš,
blag da je čas kada me nema;
najlepše dišeš kada se u mene
pretapaš, more si, kiša si proletnja
zelena;
najviše si ti kada u meni nestaješ
i vatrom me obnavljaš.
I seme si i plod odjednom
u trenu kada odlazimo,
na zelenim konjima
niz rascvetanu padinu leta,
ti na mome, ja na tvome konju,
a jedna pršte kopita
u zoru, u zoru, u zoru.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   4/2/2010, 10:58 pm

KAD DOĐE ČAS



Kad dođe čas, Bože, da se
odmetnem,
na drugu obalu, među svoje,
pomozi, na čas, bar, da sretnem
sve one što se susreta boje;

šta ću im reći, šta prećutati,
kakva će vest od mene da se
sazna,
da li im dolazim da se vratim
ili kao opomena i kao kazna?

Kad kucne ura da se krene,
u nepostojanje, u duša vrt,
učini ko da je došla po mene
Lenka Dunđerska a ne smrt.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   15/2/2010, 9:52 pm

NEKO DRUGO MORE

Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   29/3/2010, 8:40 pm

PROLEĆNO PISMO



Proleće će, cveta kaćun,
belo sunce zimno greje.
Našali se na moj račun,
najlepša si kad se smeješ.



Nacrtaj mi neku pticu,
dva oblaka, kako umeš,
Pročitaću na tvom licu
šta mi pticom poručuješ.


Nacrtaj mi sunce malo,
malo mora, puno cveća,
Jako bi me radovalo
da te sve to na me seća.


Nacrtaj mi neko polje,
krošnje koje se zelene,
Smogni malo dečje volje
pa nacrtaj tu i mene.


I nacrtaj u dnu lista,
ne daj da ti fali mašte:
zelen konj niz polje nosi
devojčicu što mi maše.


____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   9/4/2010, 1:54 am

MOJA TE REČ DOTAKLA

Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   16/4/2010, 2:15 pm

TRPANJSKE ELEGIJE
ptice te ne vole moja ljubavi
kosa ti miriše na jesen
I
Tog leta sam je prvi put zavoleo s bezbroj nestašnih
vidri u telu i ni do danas je nisam preboleo onako setnu
gorku neveselu tog leta sam je prvi put zavoleo
II
govorio sam joj da je ko muško da više ne nosi pantalone
pravila se da je ne zanimam i nije me to bolelo
bilo je tog leta bezbroj mladica mišicavih lepih
bilo je na dracevcu mladica koji su skakali sa najvecih
stena pred devojkama
neki holandani musavi koji su ih snimali kao da su
ugledali musu kesedžiju pa da se hvale tamo kod njih
mene je cudilo kada me je gledala malo kriomice
bio sam tog leta jako mršav i bled i išao sam stalno
u zelenoj košulji jednoj sa pegama jer su mi se videla
cetiri rebra
govorio sam: ja to tako osetljiva mi koža
a sunce beše tad potpuno bledo nad vidokruzima
zatocenim vodom
cak pomalo sivo
ja sam je danima netremice gledo iza stena se kao
dete skrivo brao kupine gadao je kamencicima sakriven
da kao onako nehajno u pesku leži ko mrtvi ladoleži dok pod
suncem spava
govorio sebi: nasankaceš se ona je lepotica
ona je za one skakavce sa stenja za one što vade zvezde
i ježeve za snagatore muskulatore duvatore urlatore
za one sa lancicima od koralja i školjki i ježevih zuba
i šta znam ja znam tetovirane razbacane zalizane nešišane
treba biti majstor i skakat naglavacke
sve sam to mislio.
III
nosila je o vratu tanak lancic sa malom zlatnom ikonicom
tog leta kad sam je prvi put zavoleo
igrali smo se lopte u vodi ozbiljno za golove
ona je pobedila jer sam to hteo
smejala se gnjurala govorila mi al si ti igra?
al ne znaš da braniš
onda smo išli na crkvu svetog roka uz stepenice
citali slova: župnik Dinko ucinio citali natpise
bacali novcice kroz rešetke u portu
držali se za ruke
na usnama je imala neku ranicu i nije dala da je poljubim
rekla je kad prode
molio sam je da usne stalno maže ten-sanom i onim ženskim
mazaljkama da je preboli
tad sam poceo da je volim
IV
tog leta sam je prvi put zavoleo spontano sasvim
kao dete sa mojih sedamnaest godina sa A. B. Šimicem
sa prvim pesmama u kojima sam potkradao tina sa svega
jednom gimnazijskom ljubavi nesrecnom naravno
molio sam je da mi prica o osijeku, o Hrvatskoj, o Dravi
u groblju sam je nocu plašio tamo smo išli da se volimo
pricao sam joj o vampirima mesecarima i kojecemu
oci su joj bile cudo svetle sedeli smo na stepenicama
cempresi se nijali nad obalama
oblacja su nad trpnjem retka ni reci kiše za celo leto
to leto nikad ponovljeno moje su ruke tamo ostale na onom
stenju moje su oci tamo ostale u dnu vidokruga gde se Hvar
pomalja u izmaglici moje nepreboli moji porazi pod crkvom
svete gospe od karmela
jedna je casna sestra bila tako mlada i bela tog leta
u trpnju i gledala je samo preda se kad je prolazila
crkvenim vrtom vera je rekla kad me ostaviš i ja cu tako
i ja sam u sebi celo leto plako i nisam hteo da joj to kažem
V
rekao sam joj evo ti Belica citaj ga to je pesnik za leto
za sumracja rekao sam joj evo ti mirno vreme
mislili smo da ce kiša citala je pod crkvom pomalo tužna
leda su joj bila sasvim otkrivena
VI
sad su ovde zime nad ovim gradom nad ovom rekom
ja sam stariji za jedno prokletstvo
ovde su snegovi ovde košave vojvodina ona Anticeva
ona prava magle tišina nad ovim gradom panonske tuge
i kada pišem ja prosto ne umem da je precutim i kada
mislim i kada krijem da mi se place ko onog leta
VII
jesen dolazi u njenim pismima i samoca
i niceg da me malo oveseli
miris davno dozrelog voca iz beskraja se u me
naseljava i samo nehajno osecam
to jesen umorna od leta spava u našim telima
ponekad mislim da je dobro što ne cutimo što
odlazimo na svoje strane
ona odvec snena ko obeznadeni pešice lagano
niz reku nedostig prugu
ja ovako gorko bezbolan poslednjim vlakom
u Smederevo u neku tudu tugu
i samo sunce potonje ko grudva snega u letu
to sunce nikad nepoznato to sunce nad nama
nadneseno ko kletva to sunce panonsko
i samo pobuna sumnji u nama prokletstvo bola
a sanjam tako da smo grofovi tako u dvorcima
na balonima i na njoj prozracna haljina od tila
i kažem hajdemo to su naša kola to su naše kocije
stoje u doksatu
a samo istina samo saznanje da smo sami ostaje u
zraku ko svedocanstvo o jednom nehajno proigranom satu
VIII
strana sedam nekog lista, pesma za veru, pesma za neveru
zalud mi pricaju da nevine devojke mirišu na leto
ne dam se ne dam za stranu sedam pa eto
bože daj meni sirotom rabu da jednom zacutim
naocigled sveta iz dana u dan trunem ko biljka
ne dam se ne dam nije moja kosa za buket bosiljka
odvec je rano
necu eto daj meni svevišnji da verujem svima
da se smejem da mi je jednako sa svim i bez svega
bojim se bojim onog snega nad panonijom što se svija
o crnom meni ko li ce to moje slutnje razbistriti
ko me razumeti
ko me zavoleti
ko me preboleti…

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   22/5/2010, 8:33 pm

SMRT MAJKE

Kao lud sam se smejao kad mi je u jesen
Umrla majka
Mene poveli za ruke meni smešno gledam
Svi moji zajedno i prvi put stric iz mitrovice
Najmlađa sestra crnom koprenom zaklonila lice
Svi polako ja bih potrčao
Samo gde je majka zašto i majku nismo poveli

Ponekad su me vodili na utakmice tako za ruke
Čudno mi zašto se niko ne smeje
Tražim staklenac u levom džepu plavih pantalona
Moj najlepši staklenac od žutog stakla

Kad smo se vraćali svaka mi je ruka kosu dotakla nežno
Lagano

Pitam se zašto i Vanja ne pomiluju
Stoji sa ocem pored nas i ćuti
Vanjo ima nekog starog drvenog konja Vanjo je dobar
Samo često plače

Kasnije nisam video majku
Kupili su mi malu železnicu

Godina uvek u oko uraste
U srcu odraste
Iz mozga izraste

U sećanju slomljen lepi staklenac od žutog stakla
Sedim nad sobom pognuta glava
Neka mi je ruka iz davnih sećanja kosu dotakla

Odneli su je kao što odnose naranče
U ulicu gdje je zalutalo vreme
Bio sam zauzet slaganjem sličica o pticama i malim srnama
Neka me žena povela za ruku u onu veliku sobu na spratu
Tamo sam išao samo kada sam krao šećer i slatko od šljiva
Bilo je mnogo ljudi u crnom neko je rekao nije više živa
Neko je odjednom ugasio sveću poveli su me vikao sam
Neću neću ostavite me
I Vanja su poveli imao je zelene pantalone
Onda su nam davali kekse i bombone i bili smo opet ona
Ista deca iz parka u najtišoj varoškoj ulici

To je već jesen jesen jesen
Deca prolaze ulicama deca se smeju deca ne ćute
Bilo je jednom moje detinjstvo lipe su bile bolesno žute
I u dnu sobe sanduk u svili
Sećam se samo da smo negde bili
Da smo negde bili
Da smo negde bili.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   24/5/2010, 2:39 pm

Gledam te.
Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje.
A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.

Gledam te.
Sneg na kosi.
I korak isti.
Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te.
A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je.
Opet sam.

(Pero Zubac)
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   24/5/2010, 2:42 pm

Dok sam te imao

Jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao,
biljke sam razumeo,
i u nocima prepisivao razgovor trava.
Tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci, u planini...
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,
bez sebicnosti imalo.
Tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni.
San sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
--- dok sam te imao .

Pero Zubac
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   24/5/2010, 2:44 pm

I okna raduje o tebi vest
na zgradi u Balzakovoj 26.

I jos te, u snu, ponekad zove
ona breza na uglu Sekspirove.

I bas kao i ti rastu topole,
u onom parku ispred skole.

Sve se izmenilo. I nije nista.
Porasla deca iz tvog dvorista.

Po zidovima novi grafiti.
Da si tu, mozda bi sarala i ti.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   24/5/2010, 3:30 pm

Oprostajna

Recimo da je otisla iz grada
u nepredvidivu vecer
i da su joj zameli puti.
Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izcilile sa kozhe.
Recimo da je odlucila da je
ne prepoznaju moje zene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da dise.

Tacka na kraju price mala je
kao srce.
Stavljena je lakim potezom,
ali jos pulsira,
jos se otima svetlu.
Nazad na vrh Ići dole
Kumuloninbus



Muški
Broj poruka : 125
Datum upisa : 29.12.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   24/5/2010, 4:20 pm

Voleo bih znati kako se
drvece u tvom dvoristu
ponasalo kad si se rodila,
da li je vazduh bio gust
i da li se spremala kisa.
Mozda sam je bio mlado
drvo u tvom vrtu,
odatle te tako dobro poznajem.

Mozda si se na mene pela
i plodovima mojim
lice i haljinu umrljala.
Odatle te tako dobro poznajem.

Mozda si mi prste sekla
i pravila male svirale,
mozda si od mog lisca
niske nizala i u seni mi se
nad knjigu nadnosila,
za dugih leta mladosti,
odatle te tako dobro
poznajem.

Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/5/2010, 10:31 pm

Recimo da je otišla iz grada
u nepredvidivu večer
i da su joj zameli puti.

Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izčilile sa kože.

Recimo da je odlučila da je
ne prepoznaju moje zene,
da ima srce nevidivo.
Samo da nije mrtva,
samo da diše.

Tačka na kraju priče mala je
kao srce.

Stavljena je lakim potezom,
ali još pulsira,
još se otima svetlu.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/5/2010, 10:32 pm

Ulazis u pesmu kao u vrt



Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.


Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/5/2010, 10:34 pm

Odatle te poznajem

Volio bih znati kako se
drvece u tvom dvoristu
ponasalo kad si se rodila,
da li je vazduh bio gust
i da li se spremala kisa.
Mozda sam je bio mlado
drvo u tvom vrtu, odatle
te tako dobro poznajem.
Mozda si se na mene pela
i plodovima mojim
lice i haljinu umrljala.
Odatle te tako dobro poznajem.
Mozda si mi prste sijekla
i pravila male svirale,
mozda si od mog lisca
niske nizala i u sjeni mi se
nad knjigu nadnosila,
za dugih ljeta mladosti,
odatle te tako dobro
poznajem.

Pero Zubac

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/5/2010, 10:37 pm

ALEKSA SE VRAĆA IZ RAJA

Od zvijezda satkan, iz beskraja,
Aleksa se vraća iz raja.

Ima li ikog, u čase sretne,
s dobrom na licu, s dušom, da sretne?

Hoće li iko, živ, mrtav, ko zna -
na Starom mostu da ga prepozna?

A voda žubori, mire jasmini,
gle ono djevojče nalik Emini!

Izašle lijepe Anke i Zore,
s Neretvom neriječ da prozbore.

Prolazi Aleksa sav od svjetlosti -
a nikog svoga, Bože oprosti.

Samo pazimo, ko sjene crne,
nas nekolko da ne posrne.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/5/2010, 10:41 pm

KAD DOĐE ČAS


Kad dođe čas, Bože, da se
odmetnem,
na drugu obalu, među svoje,
pomozi, na čas, bar, da sretnem
sve one što se susreta boje;

šta ću im reći, šta prećutati,
kakva će vest od mene da se
sazna,
da li im dolazim da se vratim
ili kao opomena i kao kazna?

Kad kucne ura da se krene,
u nepostojanje, u duša vrt,
učini ko da je došla po mene
Lenka Dunđerska a ne smrt...

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   11/6/2010, 4:42 pm

Moć slike

Proziran dečak leta
U jutra proletnja naš dom
Obilazi.
Dom je od reči satkan
I laka košulja na letu
Od reči je satkana.
Reči su nečujne
A ja mu hod vitak čujem.
Ležim u seni zamišljenog stabla.
I vrata na kući vidim
I sag zelen vidim
I korak tvoj zelen vidim
Iz polja,
Kroz okna otvorena širom.
Dodirujem te okom
Lako kao što te volim
Jednostavno i ti mi
Okrećeš osunčano lice.
Grozdovi ptica u zraku,
U lišce svira vetar,
Radujem se moći da
Ovu sliku zamislim.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   20/7/2010, 1:37 am

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/7/2010, 2:05 am

KAO DA NE POSTOJIM




Vetar. Subota. Deveti lipanj.
I puno ptica u krošnji topole.
Suncana škrta kiša sipa
na papir, na reči koje te vole.

Isti nas vetar šiba, isti dišemo zrak.
I isto parče neba vidimo sa balkona.
Šetači izlaze na reku, skoro će mrak
I s katedrale zaromoriće zvona.

Promiču šarene haljine, trče boje
i iz dosade nehajne šetače brojim.
Bar da neko lice malo liči na tvoje.
Kad te ne vidim, kao da ne postojim.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   16/8/2010, 10:28 pm

Blagajski derviši


Mladi derviši iz Blagaja
Viđeni jednom, s jeseni,
u noći kada su se pitomo
razmenjivale reči,
gde li su sada?

I Bog nad njima i
u njima, koga sam osluhnuo,
gde li je?

I konjanici koji su s pesmom
u brda kao u noć
zamicali
gde li su i pesma njihova
peva li se još u krajevima
koje i ova molitva
pokušava u dušu
zazvati.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 18881
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   14/9/2010, 11:20 pm

JEDNOSTAVNA PESMA

Citamo se bez reci.
Bez straha do trenutka
kada ostajemo sami.
...Pricamo o ljubavi,
o tajnama prirode,
o nama bivsima,
otvaramo se recima
kao knjige na stranicama
koje smo najcesce citali.
Radujemo se radosti
sto mozemo razmenjivati
reci kao darove.
Malo li smo sami
postajemo drugi,
oni sto stvarno jesmo
i govorimo:
probudi me sutra ranije,
pricaj mi nesto obicno,
kao da ce upravo kisa.
Volim onu u tebi
koju nikome ne pokazujes.

Pero Zubac

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   15/9/2010, 10:18 pm

Košćela

Ima stablo košćele u Mostaru
koje pamtim
i osećam da to drvo pamti mene.
U snu umemo da razgovamo.
Za leta, u seni krošnje,
ja čujem pesme iz detinjstva
a glas nije u meni.
Ne znam šta drvo misli
o meni jer mu ne razumem jezik.
Kako razgovaramo?
Moja draga zna jezik biljaka.
Ono ponekad piše moje pesme.
Ja slušam ljude koji sede
pod stablom. Piju kafu.
Iz leta u leto.
Iz veka u vek.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   28/9/2010, 8:10 pm

Rukom si iznad granja

Otrovna kobra jeseni izvija se nad rekom,
vetar joj zanosi senku, svija se u klupko mraka.
Stojimo nemi pred vodom: u mekom slapu zraka
tvoje su zenice blago tek okupane mlekom.

Rukom si iznad granja, okom po mirnoj vodi,
smeh ti se osuo predelom niz sumračja što toči.
Jablan poželeh, vetar, smernost tvoja da rodi,
da leto kasnom kupinom prelije tvoje oči.

Glas ti u koren biljke, prekor niz senokose,
smeh podno ranog vetra utihnut suncokretom;
Oko ti izvito klasom. Cvrčci pod srebrom rose
ravnaju našu tugu sa tugom nad mrtvim svetom.

Samo se kobra jeseni izvijala nad rekom,
vetar joj svijao senku u klupko ranog mraka.
Nestali smo pod vodom u mekom slapu zraka
kad su ti zene bile tek okupane mlekom.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   16/10/2010, 8:54 pm

SMOKVA U RUŽI

Aleksa navrati s večeri,
Bolešću skrhan,orono,
Romore mladi kesteni
I jeca zvono bono.

Na reč njegovu meku,
Svetozar uzvraća plaho,
Marić gleda u reku,
Ispija peti vlahov.

Krajičak meseca svetli
Tanak ko ljuta čakija,
Skoro će prvi petli,
Miriše mehka rakija.

Pod smokvom na terasi
Mostarskog hotela RUŽE
Pesnici čekaju zoru,
Ne piju,samo se druže.

Čuje se izdaleka
Tanana pesma nečija,
Na stolu rakija meka
Svetla ko duša dečija.

PERO ZUBAC

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   7/3/2011, 10:03 pm

TRIPTIHON ZA VERU

I

Prepoznajem ti kosu u ovom spaljenom letu
Oči u ovom lišću što beznadežno pada
Prepoznajem ti govor u mrtvom suncokretu
Prelomljen što je klono ko uzaludna nada
Prepoznajem ti kosu u ovom spaljenom letu

Nijedno moje htenje do tebe doseglo nije
Nijedna moja pesma čemerna razboljena
Mrtav tvoj osmeh spava tamo gde biljka bdije
Tamo gde mesec noćiva kao jedina žena
Nijedno moje htenje do tebe doseglo nije

Lovio sam te lukom lovio sam te strelom
Po crnim šumama panonskim po mrtvim hrastovima
Lovio sam te smehom klonulom rukom belom
Vajao ti ramena u prvim plastovima
Lovio sam te lukom lovio sam te strelom

Moji te hrtovi gonili po obalama po pesku
Sokolovi te moji vijali ispod zvezda
Puške te moje ubile jeseni jedne u vrijesku
Oči te oplakale žalom i boljkom praznih gnezda
Moji te hrtovi gonili po obalama po pesku

Joj čedo uzaludno potonja razbibrigo
Kuda bi ova pesma da tvoga čela nije
Konje sam hitre prestizo do tebe nisam stigo
Nožem sam klao jagnjad gde ti se krotkost krije
Joj čedo uzaludno potonja razbibrigo

Sad spavaš spavaš spavaš ko mrtvo cveće spavaš
I spava telo tvoje gipkost najlepših foka
Tišinu slušaš mirno i bilo sna usporavaš
Pod tvojim smehom drava do besvesti duboka
Sad spavaš spavaš spavaš ko mrtvo cveće spavaš

II

Ova te pesma budi ko majka mrtvo dete
Ova te pesma gorka iz sna ne ume vratiti
Čelo se moje osipa ko iščezle komete
Sve što ti sada govorim svojom ću glavom platiti
Ova te pesma budi ko majka mrtvo dete

Leto je nad ravnicom leto u kriku ptice
Osam me noći kleto nekakve vrane viju
Teške padaju kiše padaju nemilice
A dunav beznadežno preliva panoniju
Leto je nad ravnicom leto u kriku ptice

Nema te pelin-reči da kaže moju gorčinu
Šta ću sa ovom glavom što se u pesak osipa
Crno se sunce zavilo u moju belu vedrinu
Nad gradom mesec neženja žeženo srebro prosipa
Nema te pelin-reči da kaže moju gorčinu

Govorio sam ti nekoć da nema više proleća
Da je sve što se događa davno već jednom bilo
Govorio sam ti tiho kako su kratka stoleća
I sve kako se vraća mrtvoj majci u krilo
Govorio sam ti nekoć da nema više proleća

I slušala si nema ko ravničarske vode
Danica ti se zvezda u očima ugnezdila
Govorio sam ti nekoć da nema prave slobode
I da je roda istine u nepovrat odjezdila
Slušala si me nema ko ravničarske vode

Nestaje poslednja pesma i moj jenjava nemir
Zadnje se zvezde oblače u prozračnu vedrinu
Ako se nastavi ovako sve će otić u svemir
I ti i ja i nenad u neku gluvu daljinu
Nestaje poslednja pesma i moj jenjava nemir

III

Prepoznajem te po kosi u ovom spaljenom danu
Sunce je iznad grada kao damoklov mač
Prepoznajem te u lišću nehajno zasmejanu
I već sam sasvim siguran da ćeš briznut u plač
Prepoznajem te po kosi u ovom spaljenom danu

Ostani tako tiha iza hiljadu reka
Ostani nedohvatna kao najdalja zvezda
Pesmama ću te tražiti do poslednjega veka
Pretražiću sve ribnjake i sva ptičija gnezda
Ostani tako tiha iza hiljadu reka

Padaće opet kiše nad ovim ulicama
Biće dečaka plavih ko ranog majskog cveća
Zrele su slutnje u meni joj pesmo teško nama
Pitam ja tebe noćas šta se to zove sreća
Padaće opet kiše nad ovim ulicama

I spavaj nevino spavaj snom negrljenih žena
Neka ti moje slutnje budu beskrajno strane
Nek bude moja pesma zalud-prolegomena
Za sve što neće biti za ogoljene dane
Nikada neviđenoga severnog nekog kestena

Nikad iz moje krvi ti nećeš isplivati
Ostaćeš bolom potopljena kao mletačke galije
Milion i jednu noć od drugih ću te skrivati
Vidrama tvojim hraniti besane bakanalije
Nikad iz moje krvi ti nećeš isplivati

Joj čedo nedozvana najdraža razbibrigo
Sanjaj ko lišće sanjaj spaljeno jesenjim dahom
Jurio sam te noćima nikad te nisam stigo
Zaludne moje tragove mesec je prosipo prahom
Joj čedo nedozvano najdraža razbibrigo

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57897
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   7/3/2011, 10:04 pm

SLOVO LJUBVE ZA VERU

I

bos ti se vraćam pognut bez jedne zvezde u oku
umoran od tišine bolestan od mirnoće
gorak se vraćam tiho u čulnost tvoju duboku
nosim u praznim rukama jalove ćutnje voće
bos ti se vraćam pognut bez jedne zvezde u oku

korak je moj od bola odavno već posustao
nijednu tugu ne rekoh o ranom rastajanju
tri put sam bezbolno padao jednom se samo ustao
umro je u meni smeh ko južni vetar u granju
korak je moj od bola odavno već posustao

krletka mojih ćutnji puna je letnjih ptica
o zašto li su zašto prodale svoje glasove
vraćam se kao jesen ja vesnik nesanica
da srpom tvojim požanjem prezrele svoje klasove
krletka mojih ćutnji puna je letnjih ptica

ponekada sam sanjao da te ponovo volim
jutrom sam sebe preklinjao rečima odolevao
noć sam ponovo čekao od smeha da obolim
al sam te retko retko odviše retko snevao
ponekada sam sanjao da te ponovo volim

o moje zadnje detinjstvo moja nehajna tugo
opet je zima u nama i nismo oni stari
između nas je stoleće za tri života dugo
stotinu sedam gradova beskrajni bulevari
o moje zadnje detinjstvo moja nehajna tugo

IV

to pada neko stenje na moju nesanicu
znam li se vratiti sebi iz ove gole noći
mrtva se jezera bola ogledaju na licu
znam li ikuda otići znam li iotkud doći
to pada neko stenje na moju nesanicu

lagano pružam tuke i tvoje školjke tražim
ko labud ranjen kriknem al niko da me čuje
prvom ponoćnom rosom usnule usne vlažim
noć me ko pticu povija noć me tišinom truje
lagano pružam ruke školjke ti tople tražim

voleo sam te voleo do neba sam te voleo
voleo sam te bolom voleo sam te strahom
voleo sam te voleo od ljubavi oboleo
umro od tvojih grudi mojim te zasuli prahom
voleo sam te voleo do neba sam te voleo

noću te zvao potmulo danju te zvao krišom
mahao sam ti rukama smehom te ispraćao
kako sad da te zovem pod ovom strašnom kišom
kad sam iz tvoga nesna u bezdan sumnje pao
noću te zvao potmulo danju te zvao krišom

mrtvim se samosvesno i bez malo bola
sve vidim iza sebe unazad toliko zima
i ti se negde skrivaš u mesečini gola
ko davno topla noć sada u sećanjima
mrtvim se samosvesno i bez imalo bola

odnekud odnekud voda sve sipa i sve preliva
jezera neka rastu topole krhke stasaju
pa okna sumrak naleže i hladna stakla celiva
joj iz očiju tvojih otrovna žita klasaju
odnekud odnekud voda sve sipa i sve preliva

govorim neku reč izbledelu već rečenu
ko li će da me sluša u ovom beskrajnom satu
vodi se ovoj molim za tugu gorko stečenu
prepoznajem ti korak po izgubljenom batu
govorim neku reč izbledelu već rečenu

VIII

ukrali su mi onu malu fotografiju
na kojoj sličiš na dečaka

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
midjika

avatar

Ženski
Broj poruka : 4753
Godina : 42
Location : Beograd
Humor : pa nije bas cunami, ali ima ga:)
Datum upisa : 04.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   7/3/2011, 10:14 pm

Voleo bih znati kako se
drvece u tvom dvoristu
ponasalo kad si se rodila,
da li je vazduh bio gust
i da li se spremala kisa.
Mozda sam je bio mlado
drvo u tvom vrtu,
odatle te tako dobro poznajem.

Mozda si se na mene pela
i plodovima mojim
lice i haljinu umrljala.
Odatle te tako dobro poznajem.

Mozda si mi prste sekla
i pravila male svirale,
mozda si od mog lisca
niske nizala i u seni mi se
nad knjigu nadnosila,
za dugih leta mladosti,
odatle te tako dobro
poznajem.

____________________________________________
I ruke rađam onom što ruke nema,
i srce sadim u stenu i čelik,
ja ne mogu da s tugom ne dremam,
kroz vazduh ne plivam, kroz vodu ne letim...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   12/3/2011, 7:42 pm

Neko drugo more



Neko drugo more
jutrom ti osvicce pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotiche

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:06 am


Pero Zubac

Rođen 30. maja u Nevesinju, a već četrdeset godina živi i stvara u Novom Sadu.Prvu pesmu je objavio kao gimnazijalac, 1962. godine, u sarajevskom studentskom listu „Naši dani.“ Gimnaziju je nastavio u Zrenjaninu a studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvu knjigu pesama „Nevermore“ objavio je u ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske, 1967. godine. Objavio je i osamnaest knjiga pesama za decu, dve knjige parodija, trinaest antologija našeg i stranog pesništva i knjigu eseja.Na strane jezike prevedeno mu je šest knjiga, a pesme su mu prevođene na dvadeset tri jezika. Svoje pesničke prevode sa nekoliko jezika objavljivao je u našoj književnoj periodici. U preko stotinu naših i inostranih antologija zastupljen je odabranim pesmama. Izvedene su mu dve pozorišne drame i više scenskih igrokaza za decu. Najpoznatiji naši televizijski i radijski majstori režije na Zupčeve stihove istkali su nezaboravne radijske i televizijske emisije, u kojima su pesme kazivali naši najbolji glumci i recitatori. Na stihove Pere Zupca napisano je više dela klasične, popularne i dečje muzike, a na njegova libreta, kompozitor Stevan Divjaković, napisao je balet „Banović Strahinja,“ a Miroslav Štatkić operu „Lenka Dunđerska.“ U mladosti se oprobao kao televizijski voditelj i realizator velikih multimedijalnih spektakla. Piše likovnu i književnu kritiku i kolumne u našim nedeljnicima. Pesme i pesme za decu objavljuje u brojnim našim listovima i časopisima. Mentor je najtalentovanijim mladim ljudima u Republičkom centru za talente u Novom Sadu. Član je udruženja novinara Srbije, Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine i Internacionalnog udruženja dečijih pisaca i ilustratora sa sedištem u Los Anđelesu, SAD. Od jula 2001. godine redovni je član Akademije humanističkih i prirodnih nauka „Kneževa Ščerbatovih,“ Moskva, Ruska federacija. Dobitnik je najpoznatijih jugoslovenskih nagrada za pesništvo, književni rad i stvaralaštvo za decu i najvećih priznanja gradova Mostara, Vukovara, Kikinde, Novog Sada i Nagrade oslobođenja Vojvodine.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:09 am

Drvo koje korača



Ima drvo u gori u kojem
spavam.
Zveri šumske srce moje
u stablu slušaju
i odmeravaju vreme.
Staze gorske zameću da im
sat neko ne otkrije.
Tvoga se glasa plaše
kad s drugog brega zapevaš,
primakneš li se
drvo će zakoračati.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:10 am

Jedino će ostati



Tvoje će oko zaboraviti
moj neodlučan korak
i uho će zaboraviti
moj neobuzdani smeh
i usna će ti zaboraviti
moj gorak usnotok reči
i rame će ti zaboraviti
moj nesiguran dlan
samo će tvoja kosa
upamtiti moju ruku
koja se suprotstavlja
zamišljenom vetru.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:11 am

O smrti


Obične smrti i herojske smrti
i pesničke smrti od omče i metka,
nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti,
smrt je, u stvari, život ispočetka.

Neko će drugi, neznan i drag,
još lepše pesme da ti piše.
Za svakim od nas ostane trag,
travka nad glavom kroz koju diše.

Možda smo bili ptica nad morem,
u Podmoskovlju breza tanušna.
Možda ćemo biti čempres međ borjem.
Život je velik! Smrt je majušna

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...


Poslednji izmenio meseceva rosa dana 18/1/2013, 12:21 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:12 am

Kalemegdansko veče



Pucala je zora kao kora
Noć se s mukom predavala danu
Grlio sam smrznutu Svetlanu
Pokraj Save na Kalemegdanu.

A sa vrha Nebojšine kule
Drozd je pesmom budio grlicu
Ja nabreko k’o topovsko đule
Sva mi dugmad otpala na šlicu.

A Svetlanu suncem obasjanu
Od te muke spopanuli žmarci
Pa mi tiho šapnula na uvo
-Mače moje jedu mi se čvarci-

Kasnije nas našli milicajci
Od idile osta samo slika
U stanici ostaše podaci
Jedne kurve i jednog pesnika.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:13 am

Kao glad detinja

Čempres na Humu, tanak
kao svirala, ni do ramena
mi ne bi.

Mlad kao mlado proleće.
Zelen kao glad detinja.
Čempres već je, slutim,
visok kao uspomena
na ljude koji su minuli
a stajali su, svete li slike,
uz mene dok sam se
s njegovim mladim rastom
odmeravao.

Niko više od prijatelja
iz te slike živ nije.
A ja odlazim.
On, vidim, nadrasta
svojim tankim rastom
visoko zlo koje se
nad svetom ulicom
zavičaja
nadvilo.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:13 am

Kad govorim o tebi


Jedem podnevna pisma,
pijem rečenice.
Ljudima iz tvog sveta
o tebi govorim.
Reči o tebi bude pigmente,
toliko sunca u njih
unosim.
Kada govorim o tebi
onaj sam dečak na
gimnazijalnoj priredbi
koji deklamuje srcem
koje se penje pod grlo.
Gušim se od reči
koje ne smem izgovoriti
a želeo bih.
Šta si mi
i kako.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:14 am

Kiša iz Evijana



Kiša iz Evijana
nerado prelazi na
švajcarsku stranu.

Donosim u džepovima
bukete kapljica
i noću ih prosipam
s balkona.

Potom siđem u noć
i gacam po baricama,
igram se,
učim se izmišljanju.

Da si tu već bi sve
bilo toliko neuverljivo.

Odveć je lepote.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:15 am

Lakunoćna



Zelenim, mladim rečima,
kanim da te uspavljujem,
dok se nehajno pripremaš
da preskočiš potok noći
s promišlju, radosnom,
da jutro donosim u rukama.

Tako đe godine minuti,
hitro kao dečastvo.

Moje reči gase svetiljke,
utopljavaju te.

I moja ruka usnula je
već sretna
na tvom licu.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:15 am

Ljuvena I


Već kad je biti treba biti visok
i čelo da ti bije u gradonošnjake i
vetar da ti kroz prste protiče.
Nauk je svakom memla u grkljanu
a reč prečista da ističe.
Koji se plaši nepobediv je i sunce mu
je pod pazuhom.
Iza brega je grad, tvoje me grlo iščekuje.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:16 am

Ljuvena II


Nama je svejedno živeti u dobru
kao u grehu i jednako nam je mreti
kad usudi pomor. Ali učiti ljubav
sve teže je.

Bilo bi dobro da je dan na izmaku
i krotak da ti bude dodir reči
i grlo visoko ukrošnjena ptica.

Iznenada će zavetrit večer
a polje je premalo da bi se
mogli dotaknuti i sve što nam
preostaje krin je tvoje dolame
na polegloj travi.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:17 am

Ljeto u prozoru hotela Ruža



Ako i ne bude zajutra
ptica leta na prozoru
bit’ će leto,
ako mimoiđe kiša
drveće pod našim balkonom,
biti će kiša,
ako ne uneseš vatru
u moje zimne osame,
biće vatra;
pevaju na vodi dečaci,
glas mujezina ih prati,
deca se kroz vrt predevaju
kao crne igle šutnje,
kroz jezik koji te očekuje.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:19 am

Orkanski visovi


Moji su Orkanski Visovi
ostali u zemlji Hercegovoj.
Zapretana tajna.
Utuljeno kandilo.
Nikad okom, ni stopom
više.
Ni dečačkim ushitom
u večeri.
Orkani zla zavejali
Za vremena ljubavi
prekasno.
Za smrti
Prerano.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:22 am

Pismo


Ako bih prestao da te volim
moje srce bi postalo
samo mala, zgasla zvezda,
no i onda bi je tvoja zena
međ jatom ugašenih zvezda
umela prepoznati.

Po nekom bivšem svetlu
koje je ostalo u tebi

Ja sam more noćas,
toliko Te široko
i nemirno ljubim.

Mogao bih svoj život
meriti letima u koja
ću Te ljubiti.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:23 am

Posle tebe


Na drugoj strani stola,
samo mrve hleba, prosute,
podsećaju na tebe.

Negde romori sat.

Isto li je vreme pokoja
i tvome i mome srcu?

Sve što je pamtilo moje telo

Sve što je pamtilo moje telo
škrtih godina sumnje
svaki žig dodira sunčeve strele
zarivene u kosti
belege hitrog dečaštva
freskopise na dlanu
sve što je primalo moje telo
kao uzdarja žića
kao vodu
oni čitaju lako kao što je
s užitkom il bolom pamćeno
lako kao što vetar ljulja
školjku vodenog cveta
kao što večer spira tople stope
dana
na žalu
žalno otvara moje telo
pretince
i titra
poput pločica na usnoj harmonici
njih privlači ta muzika
i dok otvaraju korice mog groba
sama se knjiga prelistava
sve što je pamtilo moje telo
oni čitaju kao pesme
i beleže to samo njima znanim
pismenima
ne mogu se odupreti njihovoj
toploj znatiželji
jer ih osmatram
sa svoje visoke zvezde
tako daleke i nedostupne
onoj zvezdi
na koju će sve što je
tajilo
moje
telo
odneti.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:24 am

Samo kiša



Bezbrojne igle prošivaju
široku plavu dolamu
srcem bi da se
ogrnem
sipi daždi
kroz gusto sito leta
na tvoj zaustavljeni korak
tako smo skrckali
ljutu ljusku ljubavi
a jezgro sunčanog
ne bi
okrećeš dlan visoko
samo kiša
kiša iz svih stvari.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10211
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   18/1/2013, 12:27 am

Vidim te kosom


Vidim te kosom
i vratnim pršljenom te vidim
i rukom zanetom u gonetanje
tek uzrelih reči te vidim,
dok se pripremaš
da uroniš u san
jednostavno kao što
ulaziš u more u mojim
pesmama.

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pero Zubac   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pero Zubac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
 Similar topics
-
» Pero Zubac
» Pero Zubac
» Završni tom trilogije o demonima
» Crtež
» Zanimljivosti iz nauke

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Biblioteka poezije-
Skoči na: