LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 Henrik Ibzen

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5035
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Henrik Ibzen   8/12/2009, 12:10 am




Henrik Ibzen (20. mart 1828 — 23. maj 1906) je bio norveški dramski pisac. Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju stekavši veliki ugled. U svojim dramama je analizirao moralne nedostatke modernog društva. Svoje poslednje četiri drame napisao je u Norveškoj, a 1900. godine je doživeo prvi od serije moždanih udara i tada se povlači iz javnog života.

Stvaralaštvo

U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se on postepeno oslobađa. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na presto, delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, sumnjom koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand, u kojoj autor izlaže etički kredo ”sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint, najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu.
Dramom Savez mladih, sa tematikom iz savremenog života, Ibzen najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (kritika položaja žene u društvu), Aveti (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove oštre osude licemerja i nekih ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora sa pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Čikagu, a tek 1890. godine u Bergenu u Norveškoj.
Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospođa s mora , Heda Gabler, Graditelj Sulnes, Mali Ejolf, Jun Gabriel Borkman i Kad se mrtvi probudimo. U poslednjim dramama se vraća temi smisla umetničkog poziva uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti.
Njegov dramski opus značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a taj se uticaj oseća i danas. O popularnosti i značaju Ibzenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.

Dela

Katilina, (1950)
Gospođa Inger iz Estrota (Fru Inger til Østeraad, 1855)
Praznik u Solhaugu, (1956)
Ratnici na Helgolandu (Hærmændene paa Helgeland, 1858)
Komedija ljubavi (Kjærlighedens Komedie, 1862)
Borba za tron/Pretendenti na presto (Kongs-Emnerne, 1863)
Brand (1866)
Per Gint (Peer Gynt, 1867)
Savez mladih (De unges Forbund, 1869)
Cezar i Galilejci (Kejser og Galilæer, 1873)
Stubovi društva (Samfundets Støtter, 1877)
Lutkina kuća ili Nora (Et Dukkehjem, 1879)
Aveti (Gengangere, 1881)
Narodni neprijatelj (En Folkefiende, 1882)
Divlja patka (Vildanden, 1884)
Romersholm (1886)
Gospođa s mora (Fruen fra Havet, 1888)
Heda Gabler (Hedda Gabler, 1890)
Graditelj Sulnes (Bygmester Solness, 1892)
Mali Ejolf, (1894)
Jon Gabriel Borkman (1896)
Kad se mi mrtvi probudimo (Naar vi døde vågner, 1899)
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Henrik Ibzen   19/8/2010, 8:31 pm

Henrik Ibzen (1828-1906) je norveski knjizevnik cije drame
predstavljaju najveci doprinos norveske knjizevnosti svetskoj.
Napustio
je Norvesku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih naizmenicno u
Italiji i Nemackoj, vratio se u zemlju stekavsi svetski ugled. U
Norveskoj je napisao svoje poslednje cetiri drame, a 1900. godine je
doziveo prvi od serije mozdanih udara i od tada bio uglavnom van
javnosti.
U prvom stvaralackom periodu preovladjuje nacionalni romantizam,
koga
se on postepeno oslobadja. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na

presto (1863), delo prozeto sumnjom u pesnicki poziv, sumnjom koja ce,

uz sukob zelja i mogucnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog
stvaralastva. Taj period zavrsava dramom Brand (1866), u kojoj autor
izlaze eticki kredo ”sve ili nista”, radikalan ali apstraktan zahtev
koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu drustvenu akciju, i dramom
Per Gint (1867), najslozenijim delom norveske knjizevnosti, ujedno i
poslednjom dramom koju je napisao u stihu.
Dramom Savez mladih (1869), sa tematikom iz savremenog zivota,
Ibzen
najavljuje svoju kriticko-realisticku fazu koju cine Stubovi drustva
(1877) (kritika bezocnosti gradjanskog drustva), Lutkina kuca (1879)
(kritika polozaja zene u drustvu), Aveti (1881) (problem krivice i
prastanja) i Narodni neprijatelj (1882) (gusenje istine koja smeta
gradjanskom sloju). Te cetiri drame je napisao pod uticajem stava
danskog kriticara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje
drustveno angazovane knjizevnosti, i njima je izazvao veliku paznju.
Njih povezuje ostra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove ostre
osude
licemerja i nekih kljucnih vrednosti gradjanskog drustva, kao sto su
brak i volja vecine, nordijska pozorista su odbijala da igraju vise
njegovih komada. Za prvo izvodjenje Lutkine kuce u Nemackoj, morao je
da
napise nov zavrsetak u kome se Nora sa pokajanjem vraca muzu i deci,
dok
su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Cikagu, a tek 1890. godine u
Bergenu u Norveskoj.
Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se vise

usredsredjuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima
simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, cesto se nazivaju
psiholoskim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazresiv. U
Divljoj patki (1884) izlaz je u bekstvu u svet maste, u Rosmersholmu
(1886) izlaz je samoubistvo. Slican krug motiva povezuje njegove
sledece
drame: Gospodja s mora (1888), Heda Gabler (1890), Graditelj Sulnes
(1892), Mali Ejolf (1894), Jun Gabriel Borkman (1896) i Kad se mrtvi
probudimo (1899). U poslednjim dramama se vraca temi smisla umetnickog

poziva uvek iznova preispitujuci da li je vredno zrtvovati stvarni
zivot
zarad umetnosti.
Njegov dramski opus znacio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i
svetske realisticke drame sa temama iz gradjanskog zivota, a taj se
uticaj oseca i danas. O popularnosti i znacaju Ibzenovog dela govori
podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorista u
Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.
Njegova poezija je ostala manje zapazena iako u njoj ima
izvanrednih
stihova.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 58654
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: Henrik Ibzen   19/9/2010, 12:13 am

Lutkina kuća / Nora - ( Henrik Ibsen )
HENRIK IBSEN:
NORA / LUTKINA KUĆA



Bilješke o piscu:
Henrik Ibsen je rođen 1828. u Skienu, Morveška, u religioznoj građanskoj
obitelji. Bio je ravnatelj kazališta u Bergenu i za njega je pisao drame.
Neko je vrijeme živio u Italiji i bavio se fotografijom. Doživio je moždani
udar od kojeg je 5 g. bio oduzet i nepomičan. Umro je 1906. g. Zauzeo je
istaknuto mjesto u razvoju moderne drame. Najpoznatija djela su mu:
Komedija Ljubavi, Pretedenti, Brand, Stupovi društva, Nora / Lutkina kuća, Sablasti, itd.

Mjesto radnje:
Helmerov stan

Vrijeme radnje:
Za vrijeme božićnih blagdana, prije oko 100 do 200 godina

Likovi:
Nora, Torvald Helmer, gđa Linde, Rank, Krogstad

Kratki sadržaj:
Ovo djelo počinje u jednoj ugodnoj, ali ne i raskošno namještenoj sobi.
Nora je sređuje za blagdane kada ulazi njezin muž s kojim vodi ugodan
razgovor. Toga dana na vratima njihove kuće pojavljuje se Norina stara
prijateljica Kristina Linde. One prepričavaju što se dogodilo otkada se nisu
vidjele. Iz tog razgovora saznajemo da je Nora prije nekoliko godina
pozajmila poveću svotu novca da bi spasila mužu život. Od tada troši što
manje i godinama polako vraća taj novac. Čovjek od kojeg je pozajmila
novac radi u banci gdje je Torvald Helmer šef, a prijeti mu i otkaz.
Njegovo je mjesto predviđeno sad za Kristinu. Da bi spriječio otkaz
Krogstad odlazi Nori i ucjenjuje je na razne načine. Nora je uplašena i
razmišlja samo o tome. Ne uspijeva nagovoriti muža da Krogstad ostane
na radnom mjestu pa on šalje pismo o Norinoj krivici. Dok je Torvald
potpuno poludio na Krogstadovo pismo govoreći Nori da je lažljivka i
zločinka, Kristina nagovara Krogstada da odustane od optužbe. On pristaje
jer mu je Kristina stara ljubav za koju još uvjek nešto osjeća. Kada
Torvald saznaje da će se sve srediti govori Nori da se ne obazire na ružne
riječi izgovorene u strahu i opet je smiren i dobro se ponaša preme njoj.
Ali njegovo prijašnje ponašanje Nora nije mogla zaboraviti i zato odlazi.





Analiza likova:
Nora
Nora je dobra žena koja je žrtvovala puno u životu za ljude koje voli,
a zauzvrat nije dobivala zahvalnost što je tjera na ključni čin u drami,
napuštanje tih koje voli sa spoznajom da to možda i nije prava ljubav,
da to nije ono što je oduvjek mislila da je i da tako mora biti.

Torvald Helmer
Norin muž za kojeg se mnogo žrtvovala u životu, kojeg je ljubila, koji ju je
poput njezinog oca tretireo kao malu krhu lutkicu. Mislio je da je on njoj
dao sve ne znajući što je ona za njega napravila. Čuvši istinu, okrutno se
odnosi prema Nori. Na kraju ga ona napušta a on ne može shvatiti zašto.

Kristina Linde
Udovica, stara Norina prijateljica koja ju posjećuje nakon mnogo godina.

Rank
Doktor Rank bio je potajno zaljubljen u Noru, ženu svog najboljeg
prijatelja.

Krogstad
Činovnik u banci gdje je Torvald postao šef. Njegova stara ljubav bila je
Kristina koja ga na kraju djela nagovara da pusti Noru i da je ne
ucjenjuje. On želi svoje mjesto u banci, a dobio je otkaz. Zbog toga je i
ucjenjivao Nora koja mu nije ništa skrivila. Unio je čitav nered u njezin
život i kriv je za niz nezgodnih situacija koje proizlaze iz njegovih ružnih
zahtjeva i namjera.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Henrik Ibzen   

Nazad na vrh Ići dole
 
Henrik Ibzen
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Henrik Ibzen
» Henrik Ibzen
» Žene na čelu države

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Složeno na policama- piše se u temama ispod naslovne :: Veliki pisci-
Skoči na: