Zdravo,svima.Cesto posecujem Vas forum,normalno jer mi se dopada.Ovog puta nisam mogla da odolim da ne odgovorim MASADI,na njegov komentar o Tvorcu i zlu, losim delima,navikama o losim ljudima.Nisam neki lik ogrezo u veri,zaludjen crkvom.Jednostavno verujem da postoji Tvorac ,sa imenom Bog.Smatram da ljudi nisu u poziciji da traze nesto vise,figuru,susret u svakodnevnom zivotu,dovoljno je verovati da postoji.Ali,mi se ne radjamo kao losi,mi to jednostavno prihvatimo da postanemo.Zasto? Zato sto je lakse ne odupreti se tim nekim porivima,nego jednostavno bez angazovanja mozga,volje,razuma,snage krenemo naj-precicom.A ona stara postoji.i stoji : PREKO PRECE NAOKOLO BLIZE.Nije mi namera da neverujuce pokusavam da ubedjujem da treba verovati u Tvorca,samo smatram da je lepsi zivot sa verom da je prvi plac,prvi udah potekao iz ciste nicim zagadjene duse i glave.Ostalo je na nama.

Хвала ти што користиш ово место за путнике.

Прво, није оно мој коментар, то је моје мишљење. Доста ствари од неке младости не узимам здраво за готово, ако ми је дато да могу да мислим онда ћу тако и поступити, размотрити, тражити.
Зар Творац не ради исто, размишља, да ли да нас пусти да се развијамо или не.
Надаље, ја не верујем безусловно, верујем додуше да нешто постоји али да није везано за догму којој нас уче. Чисто веровање нас одвлачи да поверујемо да мрав има натприродну слиу у себи а то се коси са логиком. Логику нисам увео ја у свет, она постоји, ја сам је само имплементирао у мој универзум.

moguce da me nisi razumeo.Bezuslovno verovanje mi je predaleko,a logika i razmisljanje svakodnevni saradnici.Imala sam priliku da upoznam Patrijarha Pavla,na zalost bio je pacijent u ustanovi u kojoj radim.To je stvarno osoba pred kojom se stidis i ako se trudis da zivis po pravilu CINI I GOVORI DRUGIMA ONO STO ZELIS I SAM DA CUJES I DOZIVIS.To je moto koji ne mozes da pripises veri,to je SAMO ljudski.Patrijarha sam dozivela kao mudrog,izuzetno pametnog i neopisivo plemenitog COVEKA.Mogla bih ti mnogo toga reci,napisati ali nije rec o tome ni u sta te ne ubedjujem,sao sam htela da kazem da smo MI ljudi materica za zlo da se sa njim ne radjamo,nije nam dato ni od Tvorca _Boga,niti od predaka.

Нисам ни рекао да ти верујеш безусловно, као ни ја што не радим. Реакао сам да безусловност води тамо где не треба.
Зло, оно лжи у нама, деца га упијају из окружења, друштва али, одакле су га они први упили ? Неуспео експеримент се уништава или чува за нанођење зла другима, ако смо ми неуспели експеримент, сачуван, која је логика онда да постојимо ? Избор, нас самих, куда ћемо, како ћемо, милион ситуација, случајева, судбина, Бог, нешто. Логика пада, пуца по шавовима, једно питање са хиљаду истина и хиљаду лажи.
Патријарх, вечину ствари сам научио од родитеља, Павле ми није био потребан да бих се владао како требам, део есенције добра и зла носимо, то је у реду, шта ће превладати, зависи од онога шта нас прогони у делу времена и простора, од дозе лудила која влада у нама и око нас.

Ako se pitas zasto pominjem Patrijarha,pa cisto da ti kazem da je taj bliski kontakt i razgovor sa njim potvrdio moje misljenje da treba verovati i da postoje ljudi kojima se vredi diviti zbog nacina na koji zivot i ljude dozivljavaju.Nije u pitanju njegovo opredeljenje.

Видиш, луташ шумом, наиђеш на столетни храст, ако га добро погледаш и ослушнеш срце, видећеш, осетићеш сву мудрост света, не морају људи да говоре, природа даје одговоре, тишина је вечна, тама такође, поруке су у њима само их треба прихватити.

Imam utisak da se ne razumemo i da se to, bar nocas ,nece ni desiti. Ja verujem da ako svi u svakom trazimo,vidimo samo ono dobro zlo,oklina i haos ne bi imali prilku da prezive.

Да, нисмо се разумели, ти говориш о ономе што те окружује а ја о ономе шта је у мени. Прво је потребно дефинисати зло, некада се деси да много зла донесе и нешто добро, обрнуто, исто важи.
Рађамо се без емоција, тек после пар месеци осетимо нешто, зависи како је ген уграђен, неко ће оно буји паји видети као зло, плачаће а неко ће се смешити. То зло, добро, лође, срећу тугу црпимо из околине, есенција се затрује или једним или другим. Да ничега нема око нас, били би потпуно без емоција.

Da ja govorim o onome sto me okruzuje,ali bez lazne skromnosti,mogu da kazem da u sebi nosim dobro i da se time i rukovodim u stvaranju misljenja o okolini.Sa ostatkom odgovora se slazem mada mislim da je definicija zla siifovski posao.Sudeci po tvojim stihovima i tekstovima mislim da si dobra i jako tuzna osoba,da u sebi nosis proslost kojoj ne dozvoljavas da proslost bude.Emotivno je zivis kao sadasnjost.Nadam se da se razumemo ove kisne veceri.

Да ове кишне вечери се разумемо. Спојићу ово са прошлом темом.



Пошто нећеш да се учланиш, да не би сваки пут отварала нови пост настави овде да пишеш.

Ponekad kao ove bele hladne noci,pokusavam da sebi objasnim zasto sam ga tako lako i nepromisljeno pustila da ode,dok mi je telo podrhtavalo u njegovoj blizini.Mozda sam bila uplasena tim svojim odgovorom tela na neznaca?Ali sa druge strane on mi nije neznanac,on je moja dugogodisnja masta.koja je svojim pojavlivanjem,dala toj mojoj fanaziji lik,figuru koja je stvarna.Postoji li vremeplov,zelim tih sedam godina da me vratite,na samo jedan dan,pa da vam ispricam jednu kratko-carobnu ljubavnu pricu.
PORUKA LJUBAVI tema sa jednog vaseg foruma

Ponekad,kao , ove, i proteklih ledenih noci dopustim sebi putovanje u jedan,zeljno ocekivani zagrljaj koji greje promrzlo telo i zudnjom umornu dusu.Ponekad,odlutam u godine prosle i pitam se bez odgovora koji bi bilio sta promenio ili resio,pitam se zasto sam mu dozvolila da ode dok mi je telo drhtalo u njegovoj blizini ? Zasto je lakse pitati se toliko puta ZASTO SI GA PUSTiLA ?nego mu jednostavno reci da je on bice iz maste koje je dobilo lik? O cemu se radi, o kukavicluku,nedosatku samopouzdanja ili prosto o nekom glupavom postovanju nekih pravila o moralu,poimanju sta SME i sta PRILICI zeni a sta ne?Pokusavam da se setim njegovog lika,ne ide mi bas.Prosle su godine da li se vidi njihov trag na njemu,da li mu je kosa dobila belih vlasi... Toliko bih toga da znam.Najradije bi vratila tih sedam godina i uzivala u njemu bez predrasuda,kukavicluka i glupih ogranicenja koja propovedaju promaseni,neispunjeni ljudi.

Lutam...ali imam zelju da udjem ovde..i ostanem


 

Само се распиши.

Citajuci ispisano iz vasih dusa,pkusavajuci da nadjem sebe ,otkrivam da ostavljate tragove,da peckavo prijaju.Znate,kao izlozen si suncu zelis da te zagreje,ali ti peckaju zraci kozu.Nadam se da ste me razumeli nocas mi bas to prija i treba.