LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Share | 
 

 Duhovne price

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Duhovne price   5/12/2009, 8:01 pm

Isusov rođendan
Kao što znaš, ponovno se približava dan mojega rođendana. Vjerujem da će se i ove godine po cijelom svijetu priređivati slavlje tome u čast.
Vidim da ljudi puno kupuju. Na radiju, televiziji i u novinama ni o čemu drugom se niti ne govori, nego samo o tome, koliko još dana nedostaje do moga rođendana.
Ugodno je znati, da neki ljudi barem jedan dan u godini, misle na mene. Kao što znaš, rođendan su mi počeli slaviti prije mnogo godina. U početku je izgledalo da razumiju i zahvaljuju na onomu što sam učinio za njih.
Ali, danas je malo onih koji razumiju što slave. Ljudi se okupljaju islave, ali ne znaju o čemu se radi. Sjećam se, prošle godine kada
je stigao moj rođendan, ljudi su naveliko slavili u moju čast. Stolovi su bili puni, sve okićeno, puno poklona...ali znaš jednu stvar? Mene nisu pozvali. Slavlje je bilo upriličeno u moju čast, ali kad je došao taj dan, mene su ostavili vani, vrata su za me bila zatvorena... makar sam žarko želio slaviti s njima...
Istinu govoreći, nisam se iznenadio, jer u zadnje vrijeme mnogi mi zatvaraju vrata. Kako me nisu pozvali, bez buke i smetnje, ušao sam tiho i sjeo u jedan kut. Svi su nazdravljali i veselili se. U jednom trenutku unutra je ušao jedan starac, duge bijele brade, obučen u crveno. Izgledao je malo pripit.
Umorno je sjeo na fotelju, i svi su potrčali k njemu, veseleći se, kaoda je veselje priređeno njemu u čast. Točno u 24 sata, svi su
počeli nazdravljati, grliti se i čestitati. Ja sam, također, ispružio
ruke, očekujući da će me netko zagrliti... Ali nitko me nije zagrlio.
Počeli su jedni drugima davati poklone. Približio sam se da vidim, da slučajno nemaju kakav poklon i za mene. Ali, za mene nije bilo ništa. Kako bi se ti osjećao, kad bi na tvoj rođendan, jedni druge darivali, a tebi ne bi dali ništa? Shvatio sam da sam suvišan na ovom rođendanu, stoga iziđoh bez buke i za sobom zatvorih vrata.
Svake godine je sve gore. Ljudi se samo sjećaju hrane, poklona i slavlja a mene se nitko ne sjeća.
Želio bih da mi dopustiš da ovaj Božić uđem u tvoj život, da shvatiš da sam prije 2000 godina došao u ovaj svijet i da sam dao soj život na križu i za tebe. Danas jedino što želim jest, da to vjeruješ cijelim srcem.
Nešto ću ti reći: mislio sam, kako me mnogi ne pozvaše na svoje slavlje, učinit ću sam svoje veličanstveno slavlje, kakvo još nikad nije viđeno.Priređujem sve što je za to potrebno; šaljem mnoge pozivnice, među kojima je jedna posebna i za tebe. Želio bih znati, hoćeš li sudjelovati, da mogu za tebe rezervirati mjesto i napisati tvoje ime ne mojoj velikoj listi uzvanika. Vani će ostati svi oni koji se ne odazovu mom pozivu.
Pripremi se jer u dan kad se najmanje nadaš slavit ću svoje velebno slavlje.
p.s. znaj da te neizmjerno volim.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 8:14 pm

DVA SVEDOKA

Danima sam bio u dubokoj depresiji. Sve mi je
izgledalo turobno. Iritirao me je i sam ljudski glas i ljutilo me je
sve što je remetilo moje namere. O svima sam mislio najgore i morao sam
se boriti da se uzdržim od tih crnih misli.Osećao sam se kao da sam
skliznuo u pakao i da svaki dan tonem sve dublje. Konačno sam zavapio
Gospodu i gotovo momentalno se našao pred vratima. Mudrost je stajao
pored mene.

"Gospode, žao mi je. Čini mi se da sam iz tvoje prisutnosti pao pravo u pakao."

"Ceo
svet je još uvek u vlasti zloga ", odgovorio je, "a ti svaki dan hodaš
ivicom pakla. Posred njega prolazi put života. Sa obe strane puta
života nalazi se dubok jarak, i zato ne smeš da skreneš sa uskog puta."

"Pa eto, pao sam u jedan od jaraka i nisam mogao da izađem."

"Niko
ne može sam naći izlaz iz ovih jarkova. U njih se upravo i upada kada
osoba sledi svoj put. Tvoj te put nikada neće izvesti napolje. Ja sam
jedini izlaz. Kada padneš, ne gubi vreme pokušavajući da sve sam
shvatiš, jer ćeš samo još dublje potonuti u mulj. Samo zatraži pomoć.
Ja sam tvoj Pastir i Ja ću ti uvek pomoći kada Me prizoveš."

"Gospode,
ne želim da gubim vreme pokušavajući sve sam da shvatim, ali bih zaista
želeo da razumem kako sam pao tako duboko i toliko brzo. Zbog čega sam
se okrenuo od puta života i pao u ovaj jarak? Ti si Mudrost i znam da
je mudro da Te pitam."

"Mudro je znati kada pitati za
objašnjenje, a kada samo zatražiti pomoć. Sada je mudro da pitaš.
Razumeti možeš samo u Mojoj prisutnosti. Tvoje rezonovanje će uvek biti
iskrivljeno kada si u depresiji i sa te pozicije nikada nećeš ispravno
videti istinu. Depresija je obmana koja se javlja kada svet posmatraš
iz svoje perspektive. Istina dolazi kroz gledanje sveta Mojim očima, sa
mesta na kojem Ja sedim, sa desne strane Ocu. Poput heruvima u Isaiji
6, oni koji prebivaju u Mojoj prisutnosti reći će: ‘ Puna je sva zemlja
slave Njegove '."

Setio sam se kako sam kao mlad vernik čitao
ovaj tekst i mislio da su heruvimi bili obmanuti. Nisam mogao da
shvatim kako su mogli reći: " Puna je sva zemlja slave Njegove" kada je
izgledalo da je cela zemlja ispunjena ratovima, bolestima,
zlostavljanjem dece, izdajom i zlom. Onda mi je jednog dana Gospod
progovorio i rekao: " Razlog što su ti heruvimi rekli da je sva zemlja
puna Moje slave je taj što su oni prebivali u Mojoj prisutnosti. Kada
budeš prebivao u Mojoj prisutnosti, nećeš videti ništa osim slave."

"Gospode,
sećam se da si me tome učio, ali to nisam praktikovao u svom životu
kako je trebalo. Proveo sam veći deo života gledajući stvari sa mračne
strane. Čini mi se da sam veći deo svog života proveo sedeći u jednom
od ovih jarkova pored puta života, nego što sam tim putem hodao."

"To
je istina" , odgovorio je Gospod. " S vremena na vreme ti bi ustao i
načinio par koraka, ali bi potom skliznuo u jarak sa druge strane. Ipak
si donekle napredovao, ali je došlo vreme da ostaneš na putu. Nemaš
više vremena za gubljenje u tim jarkovima."

Činilo mi se da sam obasut Gospodnjom ljubaznošću i strpljivošću dok je govorio.

"Zbog čega si ovog poslednjeg puta skliznuo u jarak?", nastavio je.

Pošto
sam razmislio, uvideo sam da sam više bio obuzet pitanjem kako da
zadržim osećanje koje me je obuzelo nego li da upoznam izvor tog
osećanja.

"Skrenuo sam pogled s Tebe ", priznao sam.

"Znam
da izgleda suviše jednostavno, ali to je upravo ono što si učinio.
Dovoljno je da okreneš pogled od Mene i da skreneš sa puta života. Kada
ostaješ u Meni, nećeš videti ništa osim slave. To ne znači da nećeš
videti sukobe, konfuziju, tamu i obmanu koji su u svetu, ali kada ih
budeš video, videćeš i Moj odgovor na njih. Kada prebivaš u Meni,
videćeš kako istina pobeđuje obmanu i videćeš na koji će način Moje
carstvo doći."

"Gospode, kada sam ovde, sve mi izgleda stvarnije
nego išta što sam doživeo na zemlji, ali kad sam na zemlji, sve što je
ovde izgleda mi kao nestvaran san. Znam da je ovo prava stvarnost, a da
je zemlja prolazna. Takođe znam da bih mogao postojanije hodati u
Tvojoj mudrosti i ostati na putu života kada bi mi ovo mesto bilo
stvarnije na zemlji. Ti si rekao da je uvek mudro da molim. Molim Te da
mi ovo Carstvo učiniš stvarnijim kada sam na zemlji. Tada ću biti u
mogućnosti da doslednije sledim Tvoje puteve. Takođe Te molim da mi
pomogneš da prenesem ovu stvarnost drugima. Tama je u velikom porastu
na zemlji, a samo nekolicina je vođena vizijom. Molim Te da nam daš
više Tvoje sile, daj da vidimo više od Tvoje slave i daj da poznamo
istiniti sud koji dolazi sa Tvojom prisutnošću."

"Kada počneš
živeti po onome što si video očima tvoga srca, ići ćeš sa Mnom i
videćeš Moju slavu. Oči tvoga srca su tvoj prozor u ovo carstvo Duha.
Očima tvoga srca možeš doći do Moga Prestolja milosti u bilo koje
vreme. Ako Mi dođeš, bolje ćeš Me upoznati. Takođe ću ti poveriti više
sile."

Dok je On govorio bio sam prinuđen da se okrenem i vidim
mnoštvo kraljeva, prinčeva, prijatelja i slugu Gospodnjih koji su
stajali u Sudnici. Sve što se tamo nalazilo, bilo je toliko čudesno i
slavno da bih bio zadovoljan da tamo ostanem zauvek. Ponovo sam bio
zaprepašćen razmišljanjem o tome da je ovo mesto samo predvorje neba.
Ali i pored svih ovih čuda, najveće čudo neba je bila Gospodnja
prisutnost. U ovom predvorju, On je bio i Mudrost i On je bio Sudija,
što je isto.

"Gospode," upitao sam, "Ti si ovde Mudrost i Sudija, ali kako Te znaju u drugim delovima neba?"

"JA
JESAM Mudrost i JA JESAM Sudija u svakoj oblasti, ali JA JESAM, takođe,
mnogo više. Pošto si Me pitao, pokazaću ti ko JA JESAM. Ipak, tek si
počeo da Me upoznaješ kao Mudrost i Sudiju. U određeno vreme ćeš Me i
bolje videti, ali prvo treba da još učiš o Mojim sudovima."

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 8:20 pm

Јуродиви и цар

Један јуродиви* старац, идући, наиђе на цара.

- Откуда идеш, старче? – упита га цар.

- Из пакла.

- Шта си радио тамо?

- Требало ми је ватре да запалим лулу, па сам отишао да питам да ли ће тамошњи становници да ми уделе коју варницу.

- И? Јеси ли добио ватре? – заинтересовано упита цар.

- Не! Владар ада ми рече да нема ватре.

- Али... како то може бити?!

- И ја се зачудих – рече јуродивац. Али ми онда владар ада објасни: нема ватре, јер тамо свако долази са својом.



*јуродиви
– „луд“ Христа ради (јуродивост је наизглед неразумно понашање, које је
традиционално заступљено у православном хришћанству, где се сматра
једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 8:21 pm

ПРИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА

Зажели Бог да створи птицу
најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као
својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.
Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.
Није
она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и
небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога
срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у
пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.
Па
пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства.
Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена
поклонити јој малу врећицу радости.
А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!"
Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!"
Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!".
" Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица.
Тада
јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам
много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само
онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан
створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме
да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има
очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која
има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву
цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете!
Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја
величина! Ти можеш и оно што другима није дано.
Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила...

Ивана Петковић

Линк

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 8:22 pm

ЧУДЕСНИ ЈАСТУК ИЛИ ОПАСНОСТ ОД ВЕЛИКИХ ЖЕЉА

- китајска легенда -


Некада и негде догодило се у великом китајском царству ово што ћемо сад испричати.

Путовао
друмом неки стари свештеник, путовао па се уморио, сврнуо са пута па
простро сеџаде по трави и сео да се одмори. Украј себе спустио он своју
торбу. У том наиђе туда један млад човек, земљорадник из околине. Био
је одевен у кратко одело као тежак, а не у дугачко као брамин или
књижевник.

Седе младић поред свештеника и њих два убрзо
ступише у пријатељски разговор. Но мало после погледа млади човек уза
се и низа се на своје грубе хаљине, уздахну и рече:

- Погледај ме, како сам ја једно бедно створење!

-
Како то говориш? - рече му свештеник. - Ја те видим као младића здрава:
зашто наједном да се жалиш како си ти једно бедно створење?

На то одговори младић:

-
Какво јадно задовољство могу ја наћи у оваквом мом животу, радећи сваки
дан од раног јутра до позне вечери? Ја бих волео да будем велики
генерал и да бијем бојеве и добијам битке; или да будем богаташ, па да
имам најбољих јела и пића и да уз музику се проводим; или да будем
доглавник нашем цару да се прославим са својом филозофијом. То је право
задовољство. Волео бих да се високо уздигнем у свету, а овако шта сам?
Зар то није жалосно? Изговоривши све ово, младић поче да дрема. Видевши
то свештеник извуче из своје торбе један јастук, пружи га младићу и
тихо му рече:

- Метни главу на овај јастук и спавај, па ће ти
све жеље бити испуњене. Чудан је то јастук био. Од танког и финог
порцулана, а унутра шупаљ.

тек што је младић спустио своју
главу на тај јастук, а то се наједанпут нађе у својој кући. Заиста, то
је било чудесно. Али оно што долази још је чудније. Ускоро затим он се
ожени неком угледном девојком и поче да стиче новац. Онда се одену у
најлепше рухо и пође мудрацима да се код њих учи. Био је бистар и учио
је добро. Кроз кратко време постане судија и као судија прочује се
свуда. Мало, мало и постане милионер и опет мало, по мало, па га цар
узме за свога везира.

Као везир цара китајског он се прочује и
прослави на све стране царства. Трудио се свом снагом да учини што више
добра и своме цару и своме народу. Тако то ишло дуго и дуго. И за све
то време цар је имао пуно поверење у свога везира.

Али дође
кобан тренутак. Неки завидљивци оптуже везира цару како је он склопио
заверу да убије цара па онда сам да се зацари. Цар брзо уклони свога
везира са положаја и стави га под суд. Дуго је везир лежао у тамници
док се истрага водила и дуго плакао и уздисао и страховао. Најзад га
осуде на смрт. После осуде поведу га кроз град везана конопцем са још
неколико зликоваца, осуђених на смрт и доведу до места извршења казне.
Јадни везир је сав дрхтао и гласно јецао, али помоћи није било ни са
које стране. Напротив, гомила света која га је посматрала, шкргутала је
зубима и била је готова да га растргне. Џелат је одсецао мачем главу
једном по једном зликовцу, док не дође ред на везира. Кад везир дође на
ред, нареди му џелат да клекне и стави главу на пањ. Онда замахну џелат
дугим и оштрим мачем и таман да одсече главу, али у том страшном
тренутку везир се пробуди..

Диже главу са порцуланског јастука
сав дрхтећи. Крупне капље зноја падале су му са чела. Крај њега је
седео стари свештеник. Младић је дуго дрхтао и ћутећи размишљао о томе,
шта је сан, а шта јава. Трљао је своје очи и пипао своју главу. Кад је
потпуно дошао себи и осетио своју главу здраву на раменима, он се диже,
па радосно ускликну и поклони се до земље старом свештенику.

- Хвала ти, - рече му, - за јаку поуку коју си ми данас дао преко овог магичног јастука. Сад тек знам колико сам срећан.

И рекавши ово, брзо оде на свој посао.

Рече Господ: Не иштите прва места... Јер сваки који се подиже, понизиће се, а који се понизује, подигнуће се (Лука, 14,Cool.

Свети владика Николај, "Духовне поуке"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 9:35 pm

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
"Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me zeleo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se, Bog odgovori:
"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to neznaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi oprastati."
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.


Autor nepoznat.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 10:49 pm

Biti plemenitim čovjekom
Pogled u Nebo

„Nedavno
mi reče prijatelj da mu je u gradu najtužnije jer nema neba ni
zvijezda. Mislio sam da se šali, poštovani čitatelju, a onda sam
shvatio da misli ozbiljno. U gradu električna se svjetla stvorila
barijeru između nas i zvjezdane noći. Na selu, naprotiv, čovjeku se
čini da je uronio u bezbroj zvijezda, da svaki grm, svaka travka
pripovijeda i čovjek vraća njemu samome; tu šum vode titra u ritmu
čovjekova srca, čuju se zrikavci, lavež pasa, kukurijekanje pijetla i
zov daljine. Tišina zvjezdane noći na selu može biti melem koji
obnavlja dušu, spušta se na čovjeka i oslobađa ga dnevnog umora.
Čovjek
je zaboravljiv. Dovoljno je da imaš neki zadatak koji trebaš napraviti
i već nemaš vremena za oca i za majku, za prijatelje i odmor, za jelo i
molitvu. Dovoljno je brinuti se oko radnog mjesta ili za nekog tko
boluje u kući i već zaboravljaš sve ostalo. Ponekad je samo jedno novo
odijelo razlogom da ne zapažaš prirodu oko sebe, ni ljude koji su još
noviji od tebe. Ili te misao obuzme odjednom pa misliš da si veći od
Boga i od čovječanstva. Čovjeku je potrebno određeno životno iskustvo
da bi postao mudar, razuman, trijezan i koristan. Mladenačko
oduševljenje je krhko i koliko god plemenito, brzo izgori. Jedino kad
patnja spali nepotrebne čežnje u mladiću i djevojci, oni će brzo
sazrijeti i realno promatrati svijet i u njemu se angažirati bez
površnog optimizma.
Dovoljno je, dakle, sitnica i već zaboravljaš
odakle si, tko ti je otac, te počneš govoriti da Boga nema. Koliki su
književnici nakon prvog romana tvrdili da Boga nema. Koliki su
zaplovili u svemir i počeli govoriti kako Boga nije ni bilo. Treći su
postali slavni poput Beatlesa te izjavili kako su slavniji od Isusa.
Oni su poput muhe koja je sjela na volov rog, koji je vukao plug, te
uzdahnula: Uh, kako smo se naradili. Oni su poput dječačića na očevim
ramenima, koji iznad očeve glave viče prijateljima: Gledajte, veći sam
od tate!
Druge je, pak, patnja odvratila od Boga. Patnja može
čovjeka prikovati uz sebe samoga, uz samosažaljenje i on pada u
depresiju, mrak emocija, pa i razuma. Nekad i bol, gubitak drage osobe,
nesreća, neuspjeh na poslu, sramota koju si morao doživjeti, nepravedna
kritika, prijetnja i strah mogu tako zatamnjeti čovjekov um i uzburkati
emocije da on ne vidi Boga. Tad je poput slijepca koji kaže da nema
sunca i poput gluhog čovjeka koji kaže da glasova nikad nije ni bilo.
Stoga
je potrebno češće napustiti grad, otići na selo, u tišinu, u polje,
zagledati se u daljinu mora, u visinu planina, i u ljepotu i u tišinu
zvjezdanog neba. Potrebno je, sred ljeta, dopustiti da ti mlaz kišnih
oblaka pljušti niz glavu i tijelo i dodirne tvoju kožu. Dobro je nekada
prozepsti na snijegu, zastati od čuda pred rascvjetalom livadom, danima
putovati kroz prirodu, šume, polja, planine i tako se samo malko
udaljiti od zapreka da gledaš nebo, Oca i cilj prema kojemu ideš. Dobro
je skinuti malko mrenu s očiju, ponovno otvoriti uši, osloboditi se
mraka, pa da oživiš.
Nemaš li nikakvih drugih mogućnosti da se
probiješ do Boga i do života, onda sebi odaberi na dan barem pola sata
malu oazu u koju ćeš ulaziti i u tišini osluškivati Božju blizinu.
Odmori se u šetnji dok ne čuješ oko sebe pjev ptica i povjetarac u
granama. U molitvi se odmaraj dok ne osjetiš kucaj srca, kolanje krvi u
žilama i čežnju duše u razgovoru s Bogom. Važno je odskočiti od sitnih,
malih misli i ući u velike koje te oslobađaju. Jer male te zarobljuju,
a velike oslobađaju. Neka su ti blagoslovljeni tvoji dolasci u slobodu
duha.“

Povratak nade, Tomislav Ivančić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/12/2009, 11:11 pm

Ja sam Put, Istina i Zivot

Tumaram bez cilja, misao tupa.
Ulažem napor posljednjih snaga i kriknu duša moja:
- Gospode, gdje se nalazim? U pustinji?
- U pustinji!
- Reci mi, molim Te, kako da ovako umoran, pronađem put k Tvome Putu?
- Hodeći!
- Zar i padajući?
- Da, i padajući i posrćući i puzeći…
- A izranjenost mojih nogu?
- Važno je ići i važno je ne vraćati se natrag. Idi, hodi, jednom ćeš dostići i stići.
- Ali kako da saznam, je li ovo put koji vodi k Dobru?
-
Hodeći, nikako drugačije. Hodeći ćeš otkrivati staze koje su ti već
znane, hodeći ćeš naići na Blizinu koju slutiš, hodeći me možeš naći.
Jer i ja sam u hodu. Ja, koji te tražim i koji bdijem nad tvojim
korakom.
- A šta sa mojim umorom? Ja bih zastala (ponekad i stala), da se odmorim i čekam.
-
Čekajući se ne ide, stojeći se ne osvaja prostor, ne prevaljuje Put.
Umor može varati. Pokušaj ići, hod neka te odmara, opusti se. Nauči se
odmarati u hodu…
- A noć, divlje zvijeri, utvare?…
- Ne boj se!
Vjeruj! Budi hrabra! Ta svaki je tvoj korak dar, svaki napor milost. Na
tebi je da prihvatiš ili ne prihvatiš; i da kreneš, da se odlučiš. To
je tvoje, to sam ostavio tebi: slobodu da biraš, da izabereš stajanje
ili hod…
- Biram hod!!! Biram umor, biram krst i samoću. I pustinju i tmine i strah biram. Biram sve što vodi k Tebi:
makar izgledalo da nikakva smisla nema
makar izgledalo da put ovaj i ne vodi k Dobru
makar mrklina bila tamna kao grijeh
makar sve izgledalo prividno…
Biram hod!!!
Jer Ti si u Hodu - k meni,
A ja u hodu – k Tebi !!!

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   6/12/2009, 6:07 pm

Pravda ili nepravda, život ili smrt

Pravda je vječna. Ona je
poput sunca koje nikada ne može prestati sjati. Ona je nazočna i kad je
zastrta ratom, mržnjom, nasiljem i prijevarom.
Nepravda je,
naprotiv, kratkotrajna. Njoj je preostalo malo vremena. Stoga joj se
uvijek žuri, mora na brzinu nasiljem izvršiti svoje naume. Ona se boji,
zna da su joj odbrojani dani, ona je razdražljiva, bijesna, nema
vremena.
Pravednost, naprotiv, dolazi polako. Ona se povlači kroz
žbunje i prašume, prodire kroz oblake i mržnju, suprotstavlja se ratu i
nasilju, nađe se u najnepravednijim parlamentima, i u tiranskim vladama
i u okupatorskoj vojsci. Pravda je crv koji razara tiraniju, nasilje,
mržnju, neslogu, umišljenost i snagu oružja. Pravda je tiha, ali
sigurna. Nema oružja s kojim bi se ona mogla satrti, nema sile koja bi
je mogla s korijenjem iščupati iz srca ljudi, iz društva, iz zemlje.
Pravda je poput ptice koja nastoji golemu planinu komadić po komadić
prenijeti u svome kljunu na neku drugu stranu. Ona zna da to može, jer
s njom je Svemogući Bog. Pa i onda kada ptica iznemogne, Bog je spreman
činiti čudesa da bi se pravda ostvarila.
Pravda i nepravda žilavo su
se borile u našoj zemlji. Nepravda je imala najjače naoružanje, masu
vojnika, novac, vlast, diplomaciju, generale. Ona je bila protiv nas.
Pravda je, naprotiv, malena, goloruka, slabašna, bez diplomacije, bez
oružja i ljudske mogućnosti da nadvlada, bez vojnika i dugo
uvježbavanje diplomacije. Pa ipak, razlika između pravde i nepravde u
našoj zemlji bila je samo u tome, što je nepravda bila mrtva, a pravda
živa. Pravda se stoga napajala na onome koji je život, a to je Bog.
Nepravda se napajala na Knezu ovoga svijeta kojega je Isus osudio, na
Zlome. O nerazmjernom odnosu nepravde i pravde na početku rata jedan
američki vojnik je rekao: Gledao sam kako svemoćna Jugoslavenska armija
napada goloruk hrvatski narod. Vidio sam kako se nemoćni narod opire
tom snažnom divu. Osjećao sam da to nije fer borba i zato sam došao
ovamo da pomognem hrvatskome narodu. Nepravda se činila poput planine
koja nas je htjela satrti. Pravda je polako rasla, nadrasla nepravdu,
pregazila je, pobijedila i istjerala.
Pravda je Bog, nepravda je
pakao. Tko je pravedan u savezu je s Bogom i ne može izgubiti. Tko čini
nepravdu izgubio je najjačeg saveznika i da ne znam kako bude naoružan
– gubi će. Samo se oružjem pravde može dokraja izvojevati pobjeda.
Pravda
se, međutim, pokazuje u svagdašnjem životu. Ona ti nudi snagu,
žilavost, pokazuje u svagdašnjem životu. Ona ti nudi snagu, žilavost i
nepobjedivost u svakoj teškoći i patnji koja te snađe. Ona ti se nudi u
susretu s ljudima, na poslu kojeg trebaš ostvariti u pothvatu, u
poduzeću, na privatnom poslu, u obitelji, u školi, na ulici. Pravda te
pita, hoćeš li prihvatiti nju ili nepravdu? Prihvatiš li nepravdu, sam
si sebi dosudio smrt. Prihvatiš li, naprotiv, pravdu ti ćeš zauvijek
živjeti.
Pravda ima vremena, ona sigurno dolazi, ona je s onima koji
su postojani. Strpljivost i pravda idu zajedno. Vrijeme je saveznik
pravde. Vrijeme je istovremeno najgori neprijatelj nepravde. Sve što se
nepravdom želi postići, vrijeme razara i uništava. Što se pravdom
postiže, to je vječno i nerazorivo.
Našoj domovini potrebni su
pravedni ljudi, pravedno djelovanje. Ona treba osobe koje će u tišini i
skrivenosti moliti pred Bogom i činiti pravdu. Molitva i pravda su
dvije prijateljice, neraskidive, koje sigurno vode sreći, budućnosti,
pobjedi, miru, slobodi i životu bez kraja. Važno je da se na vrijeme
svrstaš na pravu stranu. Neka ti Bog u tome bude na pomoći.

Povratak nade, Tomislav Ivančić

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   6/12/2009, 6:26 pm

Bio jednom jedan ucitelj koji je predavao citavoj grupi ucenika. Cilj
ovog ucitelja je bio da prenese hriscansko ucenje ovim ucenicima. Ali
sto je vrijeme vise odmicalo, sve manje ucenika dolazase na predavanje
pa cak i na Liturgiju smanji se broj posjetilaca.Za vrijeme Vaskrsa
dodje ih vise nego obicno, i tada ucitelj ugrabi priliku i isprica im
jednu pricu:
-Bio jednom jedan veoma siromasan covjek koji lutase
ulicama usamljen. Ovaj siromasan covjek srete jednog drugog covjeka od
kojeg poce prositi novac. Ovaj covjek se sazali na onog siromaha koji
trazase milostinju i otvori svoj novcanik u kojem je imao sedam dinara.
On uze sest od njih i dade ih onome siromahu. Kad onaj siromah vide da
on imase sedam dinara u novcaniku uhvati ga pohlepa i napade onog
dobrog covjeka sto mu dade sest dinara. On je naime hteo svih sedam za
sebe.
Kad ucitelj isprica ovu pricu postavi pitanje svim svojim ucenicima:
-Pa, ucenici sta mislite o postupku onog siromaha, je li bio u pravu kad je napao onog dobrog coveka?
Ucenici su bez trenutka razmisljanja poceli besno vikati:
-NE, KAKO MOZE ON BITI U PRAVU, ONAJ SIROMAH JE STRASNO POGRESIO.
Onda ucitelj svim prisutnima rece:
-Djeco
moja, znate li vi ko je onaj covjek? Ucenici se pogledase i stvarno
nisu znali ko je onaj covjek, naculjise usi i postase radoznali. Onda
im ucitelj rece:
-Onaj covjek ste vi! Svi pogledase zaprepasteno u ucitelja i zacudise se na sta je mislio.
Ucitelj nastavi da prica i rece:
-
Gospod nam je dao sedam dana u nedelji i jedino sto On zeli je da mu
damo jedan od ovih sedam dana, a mi ni to ne mozemo, mi nemamo vremena,
kazemo, mi radimo, hocemo sve vise i vise novca, ne mozemo se dici iz
kreveta. Postali smo skroz pohlepni i zelimo svih sedam dana samo za
sebe. Mi nijesmo nista bolji od onog siromaha sto napade onog
milostivog covjeka koji mu dade sest dinara. Bas kako onaj siromah
napade onog dobrog covjeka i uze mu i onaj sedmi dinar,tako i mi na
isti nacin uzesmo Nedelju od Gospoda. Postujmo nedelju i dajmo je
Gospodu. Ne dozvolimo da se zavaravamo i mislimo da je sve drugo
vaznije na svijetu nego Bog. Daj jedan dan od ovih sedam dana Gospodu.
On
sam kaze u svojim zapovijestima: Postuj sedmi dan i neka ti je svet (2
Mojsijeva 20: Cool. Gospod sam idjase svake subote u sinagoge, jer to
bjese jevrejima sveti dan. Postujte i vrednujte Gospoda i nedelju.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
scarlett

avatar

Ženski
Broj poruka : 571
Datum upisa : 30.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   7/12/2009, 9:10 am

Jedan covek imao je dva sina. Mladji sin zatrazi od oca svoj deo imetka i ovaj mu ga dade, a sin ode od kuce i ziveci u bancenju, pijancenju i uzivanju, ubrzo potrosi sve sto je imao. Nemajuci vise od cega da zivi, on se ponudi jednom coveku u dalekoj zemlji da mu cuva svinje. Kako je bila velika glad u toj zemlji, on se zadovoljavao d jede roscice od svinja, ali ni to mu nisu davali. U velikoj bedi, on dodje sebi, seti se bogatog ocevog doma, te odluci da se vrati, da zamoli oca za oprostaj i da ga primi makar za svog slugu. Iz daleka spazi otac svoga izgubljenog sina, izadje mu u susret, i videvsi bedno stanje njegovo, sazali se, zagrli sina i poljubi ga. A bludni sin rece ocu: "Oce! sagresih nebu i tebi, i vec nisam dostojan nazvati se sin tvoj" (Lk. 15, 18-19). Radosni otac naredi slugama da sina obuku u novo odelo, da mu stave prsten na ruku, da zakolju ugojeno tele i da se svi raduju i vesele, "jer ovaj moj sin bese mrtav i ozive; i izgubljen bese i nadje se" (Lk. 15, 24). Kad veselje i radost behu na vrhuncu, vrati se sa posla stariji sin. Kada je cuo od slugu sta se dogodilo, razljuti se i ne htede uci unutra. Dobri otac izadje da ga uvede, ali sin odbi poziv rekavsi da mu je zao i krivo sto se priredjuje ovakva gozba u cast njegovog brata, koji je sav svoj imetak potrosio ziveci bludno i besciljno, a njemu, koji vredno danonocno radi i sluzi, nije nikada dozvolio da zakolje ni jareta i da se proveseli sa svojim drugovima. A otac mu na to rece: "Cedo! ti si svagda sa mnom, i sve moje jeste tvoje. Trebalo je razveseliti se i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bese, i ozive; i izgubljen bese, i nadje se" (Lk. 15, 31-32).

Ova prica ima veliki znacaj i pouku za ljude koji grese i udaljuju se od Boga, ali se i kaju. Njeno simvolicko znacenje je sledece:

Covek, koji je imao dva sina, jeste Otac nas nebeski - Bog. Sin, koji je napustio dom svoga oca, oznacava ljude koji se udaljuju od Boga i zive u grehu i poroku. Sin koji je stalno sa svojim ocem i zivi u poslusnosti, oznacava ljude koji zive posteno, cestito ispunjavajuci zapovesti Bozje. Pa kao sto se nevaljali sin pokajao i vratio svom ocu, koji ga je primio sa radoscu i veseljem, tako i Bog po svojoj milosti prima one koji se iskreno i ponizno kaju za svoje grehe i obracaju Mu se.
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   11/12/2009, 5:05 pm

Прст Божји


Не сведочи лажно!

(9 заповест Господња)
Лето је. Тек зора забеласала, а Миљко Станић, из
Лепојевца, већ уранио, сео на троногу столицу и, обувајући нове, вуницом ишаране
чарапе и добро од блата истресене опанке, нешто крупно размишљао...
А и не размишљао, кад се спрема у окружни суд, да
заклетвом докаже, како је његова њива, звана "у потоку" већа за читавих десет
бразда, но што је у истини. Лажном заклетвом он ће данас од свога рођеног брата
Раденка одузети неколико стопа земље.
Да увећа њиву била му је давнашња жеља, али за то
треба да се криво закуне. Није лако да'нути криво душом ни за читаво имање, а
некмоли за неколико бразда.
— Ето, пуна је кућа деце, све једно другом до
ушију — размишљао је Миљко обавијајући кајише око ноге — а земља је иста, не
увеличава се. Оно што сам ја наследио има се делити на шест мојих синова. Шта ће
сваки добити? — Ништа, шаку јада. А много треба. Дације су велике. Порез, прирез
и трошкови из дана у дан расту. Није лако ни наслеђену земљу сачувати. Овако се
не може више. Ради поштено, па ништа. Е вала ћу и ђаволу мало запалити свећу, да
ако пође на боље.
— Мој брат узео, чово, жену масанку, па сад има
много више земље од мене. Неће му се ни познати ових десет стопа земље, а мени
је заувар. Он има само једно дете. За њега биће доста, предоста.
Обузет оваквим мислима, Миљко је изашао пред
кућу, где га је очекивала вредна домаћица са пуним вргом свеже воде и чистим
убрусом. Жена му поли, а он, заборавивши чак и да се прекрсти по обичају,
испљуска се на двоје на троје неколико пута по лицу и отре убрусом.
— Шта је теби, човече — примети му домаћица — ти
од јутрос као да ниси Божји? Зар идеш на тако далеки пут и заборављаш да се
прекрстиш?! — То ти не слути на добро. Знаш ли како твој покојни бабо, Бог да му
душу прости, увек говораше: "кад се умиваш никад не заборави да се прекрстиш и
кажеш: Боже помози..." Он је, докле год је жив био, тако радио, па му је навек
кућа певала.
— Море жено, гледај ти свој посао, одврати јој
мргодно Миљко, немој ми ту поповати. Твоја је памет к'о у ћурке. Ваљда нећу још
и тебе слушати.
На лицу му се видела решеност на све. За жену је
то био знак да ћути, иначе би зло прошла. И она је заћутала.
Пошто се сасвим опремио, метнуо је у џеп од
фермена пљоску препеченице, без ње нигде не иде, а за појасом заденуо у крупици
груду земље од праве његове њиве. Кад се буде заклињао, он ће мислити на ову
земљу за појасом и тврдиће, да је заиста то његова земља, те ће му у неколико
бити истинита клетва. Спремио се да и Бога, који свачије и најтајније мисли зна,
слаже!
И нокте је пустио, да му израсту, па кад буде
ставио три прста на свето јеванђеље, он ће га само ноктима додиривати, а чим
изађе из суда нокте ће одсећи и сав грех отићи ће од њега. Ово је чуо од чувене,
старе картаре, Дуде циганке.
Путовао је дуго, али у суд је стигао на време.
Баш кад је судски служитељ отварао велика врата на судском здању, Миљко се
прикучивао улазу и заједно са раније дошлом групом сељака ушао у предсобље
судско. Сео је у један кутак. Парничари, сведоци, адвокати, адвокатски писари
готово су без престанка долазили. Ускоро ће судски распуст, па свако жели да
дотле сврши парницу.
Било је ту свакојаких људи. На по неком се лепо
види да никад није долазио на судски праг. Бојажљив је, све се склања у крај,
сваком који носи капут скида понизно капу. А на неком се јасно чита да је чест
посетилац суда. Разговаран, слободан, готово разуздан од слободе, баш као у
сеоској механи.
Са једном групицом сељака уђе у судску чекаоницу
и брат Миљков, Раденко. Морао је и он доћи на рочиште. Миљка подиђе нека језа,
срце поче силније куцати, а пробуђена савест стаде га корити: "Не парничи се с
братом... не куни се криво — грехота је, не дај душу ђаволу... приђи брату,
измири се и братски пољуби, па идите заједно кући..."
Али истог часа неки други унутрашњи глас му
говораше: "Не детињи се, какав мир, каква заклетва, каква душа, све је то ништа.
Приграби што више земље, гледај да се богатиш и уживаш — то ти је овога
света..."
Час по час би електрично звонце зазвонило, а
судски служитељ улазио у заседање и излазећи, са врата, позивао поједина лица.

Тек око десет часова пре подне дошла је на ред
Миљкова парница.
— Браћа Станићи, из Лепојевца, — викну служитељ и
пређе очима све у чекаоници — брже овамо.
Миљку се окрете чекаоница, ноге му се скратише,
нешто му застаде у грлу. Поче се искашљивати.
— Улази кад ти говорим — викну му осоро служитељ
— шта се скањераш ваздан?
Једва доклеца до врата. Унутра улазаше заједно са
братом. Брат му успут добаци: "позеленио си као гуштер, хоћеш туђу земљу... не
да Бог."
Само ово неколико пркосних речи биле су довољне,
да Миљка свега испуне мржњом. Сваки му је дамар задрхтао. Онај стари, вековни,
српски инат замрачи му савест и он се реши, да се освети брату и криво закуне.

Претседник суда дуго је говорио о важности
заклетве. Напоменуо је, да кривоклетника земаљски закони терају на робију, Божја
правда на оном свету спрема вечне муке. Прст Божји јавља се на невиној деци
кривоклетниковој, а проклетство иде чак и до десетог колена. Али Миљко, обузет
мржњом, није појимао ове страшне речи. Он је чуо само звук речи, а смисао је био
далеко од њега, јер све његове мисли беху заузете пакошћу на брата свога.
— Ја ћу се... овај... заклети... то је моја земља
— промуца Миљко, а руком се пипну за земљу у појасу.
— Добро, онда метни три прста на свето јеванђеље
— заповеди претседник — и говори за мном.
Миљко је понављао речи што је претседник говорио.
То су биле речи, што леде срж у костима. Али их Миљко све до краја изговори.
Суд је на основу заклетве донео пресуду, да десет
стопа земље, око којих се парниче Браћа Станићи, припадну Миљку.
*********
Приближавало се подне.
Најстарији син Миљков, младић од 17 година,
отишао да види, шта му раде два млађа брата код стоке на сеоској утрини. Тамо их
затекне око једне гранате, коју је војска, што се ту чешће вежбала, изгубила. Ни
слутили нису, да је граната неиспаљена.
Један брат је ударио ушником своје сикирице у
гранату, а она је врхом све више улазила у земљу. И најстаријег брата је
занимало ово, па се сагнуо и посматрао шта раде браћа. Наједанпут граната
страховито груну, земља се запуши, задими се и одјекну врисак најмлађег брата...

Кад су дојурили околни чобани пред њима се
указала језовита слика. Место три жива бића лежала су три унакажена леша. Два
старија брата била су мртва. Распрсла граната разнела им лице. Најмлађем
однесена десна рука, али је био у животу, тешко је дисао.
Брзо су нађена кола и пренети кући.
Писка и нарицања ојађене мајке и запевка родбине
разлегала се долином Лепојевца... Све живо искрено је жалило ову добру децу.
* *
Одмах иза суда Миљко се кренуо на пут. Журио да
час пре стигне кући. Успут је исекао нокте и бацио у реку, преко које је
прелазио, мислећи, да ће река са њима однети и његов грех.
Сунце га у теме жеже, а са чела кипти зној...
Тежињава кошуља припила му се уз леђа. Неки терет притискао му душу, али се
надао, да ће се разгалити чим дохвати свога Лепојевца и види пуну кућу веселе
дечице.
После дугог заморног путовања приближио се селу.
Са једног брежуљка посматрао је своју њиву, коју је сада кривоклетством увећао.
Кућа му је необичнија изгледала. Као да је видео неки свет око ње сакупљен. Али
рачунао је, да је то због свечаника — бели четвртак по Тројицама — па свет у
Лепојевцу не ради, но се овде онде скупља.
Један Лепојевчанин пројури поред Миљка на коњским
колима, погледа га чудно, али му ништа не рече. Тешко му беше да он буде гласник
несреће. Миљку се учини загонетно понашање овога човека. Сену му кроз главу, да
се већ није чуло за његову лажну клетву, па се од њега склањају као од губавог.
То му је тешко пало. Лакше би му било да тамнује на робији и носи гвожђе на
ногама, но да га се цело село клони и, на њега пружа прст. Помисао, да и ово
може бити још га више растужи.
Сада се већ био доста приближио кући. Неко
нарицање га трже из размишљања и он ослушну од куда то долази. Оцени, да је ту
око његове куће. Али се није могао домислити ко је у његовом комшилуку могао
умрети. Јутрос је све здраво и живо оставио. Наједанпут нека страшна слутња
прожма га свега, а кроз главу му као усијана игла пројури мисао: да се не буде
каква несрећа десила у његовој кући. С почетка малакса, по том доби приток снаге
и појури што брже може. За неколико тренутака стигао је кући.
Неочекивани и ужасни призор указа му се пред
очима. На одру лежаху оба мртва сина, а крај њих нарицаше мати. То га толико
потресе и скрха да дуго није могао до речи доћи. Само се бусао у прса и као
ухваћена дивља звер жалосно цичао.
Прве речи беху му:
— Убице!... крвопије!... ко ми уби децу?!
Осветићу се ја... овамо оружје!...
Закрвављене очи, разбарушена коса и безумне речи
одаваху човека са поремећеним умом. Једва су га уверили, да је ово случајна
несрећа и задржали, да не учини какво зло.
Дуго се грувао, чупао косе и крештећим гласом
нарицао.
За то време његов брат Раденко одјурио је колима
у варош за лекара, како би се спасао бар живот трећег детета.
Кад је прошао први најјачи удар жалости, Миљко се
мало примирио. Тада су му тек у појединостима испричали несрећни догађај. Суза
сузу му је престизала. Хтео је извадити убрус из појаса, да обрише лице од суза,
али место убруса извади крпицу са грудом земље. Кад смотри земљу, понова зајеца
и полете умрлим синовима. Стаде их безумно грлити и љубити њихова онакажена
лица. Сад му пуче пред очима, ко је њихов убица. Гушећи се у покајничким сузама
тихо нарицаше: "Децо... синови, узданице моје... опростите оцу вашем, највећем
грешнику под капом небесном... Ја, кривоклетник, ја сам ваш убица... Ви сте
невине жртве мога греха".
Присутни, чувши исповест кривоклетника задрхташе
од тешког греха Миљкова и овако брзе, неочекиване казне Вечног Правосуђа, а
шапат оде од уста до уста: Ово је прст Божји.

Љуб. М. Богићевић

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   11/12/2009, 5:18 pm

О ИЗБОРУ ЖИВОТНОГ ПУТА
"Хришћанска заједница"
број 6 и 7/1933.


У збирци изабраних повести из
живота св. отаца налази се ова особито поучна повест која нас учи којим путем да
пођемо у свом животу. "Причао је један старац да је познавао једну врло побожну
старицу монахињу, коју је упитао зашто је такав живот изабрала и она му је,
уздишући, испричала следеће. Моји родитељи су умрли још кад сам била дете. Отац
је био човек смеран и тихе нарави, али слабог здравља. Много се старао за
спасење душе и ретко се виђао са суседима. Када је био здрав, доносио је кући
своју скромну зараду, али је већи део свог живота провео патећи се и строго
постећи. Толико је био ћутљив, да се могло помислити да је нем. Напротив, мати
је живела распутно и непоштено, тако да јој није било равне у целој околини.
Била ја брбљива и увек се са неким свађала. Често је проводила време у пијанчењу
са најпокваренијим мушкарцима. Кућевну имовину је просипала и стога су нам
недостајала средства са живот, и ако је имање било велико. Толико је
злоупотребљавала своје тело, да се ретко ко у нашем селу сачувао од ње чист. Од
детињства до старости није боловала, но је увек била здрава. Такав је био живот
мојих родитеља. Затим је отац, пошто је се напатио од дуге болести, преминуо.
Тек што је умро, небо се наоблачило, киша је почела падати, муње су севале,
грмело је и киша је непрестано падала три дана. Због рђавог времена није могла
бити сахрана и људи су климали главом говорећи у чуду: овај је човек безсумње
био велики грешник, кад га ни земља неће, али да се леш не би почео распадати у
кући и тиме онемогућио становање у њој, сахранише га некако, иако је киша
једнако падала. Добивши већу слободу по смрти оца, моја мати се још луђе предала
злоупотребљавању тела и учинивши од наше куће јавну кућу, проводила је живот у
највећој раскоши и весељу. Када је пак умрла, имала је великолепну сахрану, те
је изгледало као да је и лепо време узело учешћа у њеном спроводу.
После њене смрти остала сам као
дете, а телесне жеље већ су почеле у мени да се појављују. Једне вечери почела
сам размишљати чији живот да узмем као пример за углед, да ли очев, који је
живео скромно, тихо и уздржљиво, али је за све време живота патио, боловао и
туговао, а када је умро као да га земља није хтела. Да је такав живот био Богу
мио, не би се мој отац, који је тако живео, толико намучио и претрпео јада. Боље
је живети као што је живела мати, рекла сам у мислима, предати се задовољствима,
раскоши и телесном сладострашћу. Мати није пропустила ниједно неваљало дело, сав
живот је провела у пијанству, користећи се здрављем и срећом. Шта, дакле? Треба
да живим као што је мајка живела? Боље је веровати својим очима и ономе што је
очигледно, боље је свачим се наслађивати, него веровати у оно што се не види и
одрицати се од свега. Када сам ја, проклета, у својој души пристала да изаберем
живот своје мајке, настала је ноћ и ја сам заспала. У сну ми се јавио и стао
преда мном неки човек, велики и страшан, који ме је гледао са гњевом и строго
упитао: Кажи ми шта си премишљала у себи? Уплашена, нисам смела ни да га
погледам, а он је још јачим погледом поновио свој захтев, да кажем какав ми се
живот допао. Изгубивши се од страха и заборавивши све своје мисли, рекла сам да
нисам ништа мислила. Тада ми је казао све што сам тајно премишљала. Немајући
куда почела сам да га молим за опроштај и објаснила сам узрок, због чега сам
тако мислила. Тада ми је рекао: Хајде да видиш и оца и мајку, па онда да
изабереш живот по својој жељи! Рекавши то ухватио ме је за руку и повео. Довео
ме је у једно велико поље, чија се лепота неможе описати, где је било много
вртова са свакојаким родним дрвећем и увео ме је у њих. Тамо ме је сусрео отац,
загрлио и пољубио, тепајући ми: ћерко моја! Загрлила сам такође и ја њега и
замолила га да ми дозволи да останем с њим, али ми он одговори: сада је то
немогуће, него ако пођеш мојим стопама, доћићеш овамо после кратког времена.
Наставила сам са мољакањем да ме остави код себе, али онај који ме је тамо довео
поново ме је ухватио за руку и рекао: хајде да ти покажем и твоју мајку да је
видиш где гори у ватри, да би знала по чијем начину живљења да удесиш свој
живот. Тада ме је довео у једно мрачно и смрадно место, откуда се чуо шкргут
зуба и јауци, и показао ми је пећ, у којој је горела велика ватра од растопљене
смоле. На улазу у њу стајала су нека чудовишта. Погледала сам у њену унутрашњост
и опазила своју матер. Она је била у ватри до гуше, шкргутала је зубима (од
злобе), а ватра је око ње пламтела и тежак смрад се ширио од црва који не умире.
Угледавши ме, узвикнула је плачући из гласа: ћерко моја јаох мени, ове муке
трпим због мојих злих дела. Исмевала сам уздржљивост и друге врлине, мислила сам
да се мој живот у сладострашћу и разврату никад неће завршити, пијанство и
преједање нисам сматрала за грех и, ето, кажњена сам у паклу, који сам
заслужила. За кратковремено грешно наслађивање и за ништавно весеље сада се
мучим у страшним мукама. То ми је плата за презирање Бога. Постигле су ме многе
бесконачне невоље. Сада је време помоћи и сада се сети да сам те својим грудима
одојила. Сада ми врати добром, ако сам ти некад нешто добро дала! Сажали се нада
мном, ћерко моја, јер ме овај огањ пече, али не спаљује. Сажали се нада мном,
јер ме очајање једе и повећава муку. Умилостиви се, дај ми руку и изведи ме
одавде. Када сам одговорила да не могу то учинити, јер се бојим оних чудовишта,
опет, је почела запомагати: Помози ми, ћерко моја, не презри плач своје рођене
мајке, сети се болова које сам поднела у твом рођењу и не презри ме, да не
пропаднем у пакленом огњу! Њени јауци су и мени натерали сузе и ја сам почела
јаукати и плакати. Ти јауци и плач пробудили су оне који су били самном у кући.
Они су упалили лампу и питали ме зашто сам тако јако плакала, а ја сам им
испричала своје виђење. Тада сам се одлучила да изаберем живот мог оца, пошто
сам се, по милосрђу Божјем, уверила да све оне који проводе грешан и порочан
живот очекују вечне муке.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   11/12/2009, 5:21 pm

Вечна радост или вечне муке
авва Јустин
У Еванђељу Господа Христа све је
божанска истина, сушта божанска истина: све од почетка до краја, од врха до дна.
Све што је речено о блаженству праведника и покајаних грешника, сушта је
божанска истина. Но исто тако, све што је речено о вечним мукама богохулних
безбожника и непокајаних грешника, такође је све сушта божанска истина. И мене и
тебе, и свако људско биће очекује или вечно блаженство или вечне муке. Трећега
нема. И ја и ти сваки дан и сваке ноћи само једно радимо: идемо или ка вечном
блаженству или ка вечним мукама. Пут светих еванђелских врлина води нас у вечно
блаженство — рај; пут непокајаних и неисповеђених грехова води нас у вечне муке
— пакао. О томе ево једног светоотачког сведочанства.
Била два друга; један од њих
даде завет да ће престати волети све земаљско и отићи у монахе, а други се
предаде озлојеђењу и безочно исмеваше Еванђелске истине. Монах надживе
мирјанина; и када овај последњи умре, монах зажеле да сазна у каквом је стању
душа умрлога иза гроба. Дуго и са искреном вером мољаше се монах Богу, да му
испуни ову жељу, ако је то угодно светој вољи Његовој.
Господ услиши монахову молитву,
и након неколико дана монаху се јави његов умрли друг. "Шта је с тобом; како ти
је; је ли ти добро?" упита монах, обрадован појавом умрлога друга. — "Ти хоћеш
то да сазнаш", потресно јечећи одговори мртвац. "Тешко мени кукавцу! Неуспављиви
црв гризе ме, не даје ми, и неће ми дати покоја сву вечност". — "А какво је то
мучење?" продужи монах питати. — "То је мучење неподношљиво", јекну умрли, "али
нема се куд, гњев се Божији избећи не може. Мени је сада дата слобода ради
молитава твојих; и ако хоћеш, ја ћу ти показати моје мучење. Само, хоћеш ли
стварно да га видиш или не? Васцело моје мучење ти не можеш поднети; ја ћу ти
показати само један делић..."
Рекавши то, умрли подиже мало
један крај своје одеће, и — ужас и смрад тако поразише монаха да се он тог
тренутка пробуди. Сва нога коју му показа његов друг беше покривена страшним
црвом, и из рана излажаше тако одвратан смрад да нема речи које би га могле
описати. Тај паклени смрад тако захвати монахову келију да он једва узможе
истрчати из ње, не успевши чак ни врата да затвори за собом. Тај смрад се разли
по целоме манастиру тако, да су монаси били приморани напустити манастир и на
другом месту тражити себи уточишта. А друг покојников не могаше се ничим
избавивити од смрада удахнутог једном, нити спрати са руку својих паклени задах,
нити га икаквим мирисима уклонити.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
scarlett

avatar

Ženski
Broj poruka : 571
Datum upisa : 30.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   11/12/2009, 8:56 pm

13. Повест о човеку који се одвратио од јеретика
„Прешао сам био у
суботаше, прича нам један занатлија из Бачке. И нисам се никад мислио
враћати у православну цркву. Само сам се усрдно молио Богу за своје
спасење. И благи Бог ми је показао у једном дивном сну, где је права
истина. Сањам као нашао сам се у једној ливади. Не видим никог живог,
али видим много казана, поређаних један поред другог. Наједном обрете
се код крајњег казана улево мој покојни отац са једним владиком, беле
браде и у златним одеждама. Поче онај владика да свети воду. Па са
крстом пође од казана с леве стране. Саже се и поче крстом ударати
унутра по једном, другом, трећем казану, а казани звече празни. Кад
промеша по четвртом казану, чу се уз звекет и плескање воде, али мало.
У даљим казанима осетих по звуку као да има више воде. А кад дође до
крајњег казана удесно, владика прекрсти пун казан воде, а оно се вода
диже изнад казана за читав педао. И кадгод он превуче крстом кроз ту
набујалу воду, оно искачу варнице као ораси крупне а светлије од сунца.
Ја сав удивљен посматрах све то. Тада владика пружи крст као да неко
целива. Ја погледах, а оно наједном цела ливада с десне стране
покривена народом. Народ је прилазио и целивао крст, а владика је
свакога водом и босиљком кропио. Па кадгод би некога додирнуо по глави
босиљком, капље воде сипале су се као варнице. Онда се усудим и ја и
приђем да целивам крст. Кад дођох на ред, владика ме оштро погледа и
рече: Ти не припадаш овоме казану; твој казан је један од оних празних
тамо улево. Ти си некад припадао овоме народу, али си отишао у
отпаднике. Одлази одавде! Ја погледах у мога оца, сав цептећи од
страха; али мој отац оборио главу земљи, и неће да ме гледа. Ја се
окретох и пођох у онај народ, али се свак измицаше од мене као од
губавца. Ја почнем плакати, и у том пробудим се. Сан ми је био јасна
поука. Свети Никола је оно био са мојим оцем. Свети Никола је наша
крсна слава, коју сам ја престао славити одкако сам се оделио од
Православља. Одмах ми се казало, шта треба да чиним. Повратио сам се у
веру својих отаца, исповедио и причестио. Од тада сам чвршћи у
Православљу него што сам икада био.”

Vladika Nikolaj Velimirovic
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   20/12/2009, 12:12 am


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   29/12/2009, 10:48 am

Дечија вера

У једном граду је владала суша. Како је лето било у
пуном јеку то свештеник позва верни народ у храм да принесу Богу
молитву за кишу. Цео град се сјати и сви се стадоше смејати дечаку који
је дошао са кишобраном. Један подсмешњивац му се обрати:
- Дечко, шта ће ти кишобран? Лудујеш. Кише неће бити.
На то му дечак одговори:
- А ја мислим да ако се ви помолите – пашће киша.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   29/12/2009, 10:52 am

Три старије даме користlиле су прилику сваки четвртак да читају Библију
заједно. Један четвртак поподне, било је на реду да се чита Малахија у
Старом Завету. "Он седи као онај који топи и чисти сребро, прочита
једна од дама гласно из Малахија 3:3.

На путу кући овај стих се
задржа у мислима једној од дама. "Зашто стоји да је Бог кујунџија који
седи доле, док ради и чисти нас?", Мислила је.

Она није могла да
престане да мислим о томе, па кад је дошла кући потражи неког кујунџију
у именику, телефонирала му је и замолила га да дође, да учи код њега
неки дан. Кујунџија је био мало изненађен, али је рекао да је
добродошла.

Како су се договорили, после пар дана, пође дама до
кујунџије. "Можеш ли ми рећи нешто о раду са сребром". Он јој радо
исприча све и прецизно колико цео процес траје.

"Али, реци ми",
рекла је она, када је завршио опис: "Да ли је истина да седиш док траје
процес чишћења" "Ох, да?", Одговорио је он. "Морам да седнем са својим
очима да пратим пећ. Ако процес траје бар мало дуже него што је
потребно, сребро ће бити оштећено. "

Дама осети топлину у срцу
када је чула реч ковача. Имајте на уму да ће Бог учинити исто и са
нама! Он чува погледом стално нас док идемо кроз искушења, тако да не
би били искушани више него што можемо поднети.

Она му се захвали пуно што је примио у посету и објаснио јој све.

Али,
само што је напустила ковачницу, ковач викну за њом. "Узгред, постоји
једна ствар коју сам заборавио да ти кажем. Знам да је завршен процес
пречишћавања када видим своју слику у сребру. "

Будите савршени као ваш Отац на небу што је савршен. (Матеј 5:48)

Господ жели да будемо свети као што је Он свет. (1 Солуњанима 4:3)

Допустите
му да вас очисти, тако да људи у околини могу видети одраз Бога у вама
кроз љубав, мир и радост коју ће те ширити, као што је сам Бог вама дао;

Ако будете имали љубави једни за друге, сви ће знати да сте моји ученици. (Јован 13:35)



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   20/1/2010, 5:47 pm

О НЕЗНАНИМ СУДОВИМА БОЖИЈИМ

Неки монах из Скитске пустиње, идући
у Александрију да прода своје рукодеље - јер је израђивао корпице -
виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног
града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у
време великих прогона. Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим,
спровођаше га до гроба.
Када је стигао нађе неког великог пустињака,
који живљаше у пустињи 60 година и живљаше само од корења и с оним што
налазаше у пустињи, нађе га поједеног од хијене.
Онда је монах
помислио: са колико је почасти ишао ка гробу игемон, који је побио
хиљаде хришћана, а овога, који је служио Богу 60 година и живео само о
посту и молитви, појела је хијена! Какве то судове има Бог? Чини ми се
да Бог, будући предобар, допушта и неправедне ствари.
Молићу се Богу
да ми покаже какви су Његови судови, јер и поједини људи расуђују
против Божијег промисла, Божијег бриговођења. Један је зао, грешник је,
а иде му добро. Други је добар, али су деца зла, жена је болесна, а он
утекнувши од једне наилази на другу невољу.
Један је зао а живи
дуго, а други је добар и умире рано. Гле, неки хришћанин је добар, моли
се Богу, пости, и само на гнусобе наилази, а други је зао, псује, пије,
и тога Бог не кажњава.
И тако, монах је уочио много таквих ствари,
као што се каже код пророка Јеремије: Господе, шта је, јер пут злих
напредује, а пут правих увек је у невољи.
И од тога дана почео је да
се моли: „Господе, покажи ми судове Своје, да не бих судио!“ И почео је
онај монах да се моли Богу да му покаже судове Његове: како то да
један, сиромах, који је свет и прав, буде болестан, страда, наилази на
невоље, а други, грешан, ради по својој глави, а здрав је и богат, има
успеха, постаје велик у служби, у части, и у свему му иде добро.
И молио се монах дуго Богу да му покаже због чега бивају ове неправде, да добри често пате, а злима иде добро.
„Нека
ми покаже Бог судове Своје, јер је и мене често саблажњавала ова ствар,
јер сам видео многе неправде, којекако ми се чини - да је Бог допустио“.
А
Преблаги Бог, пошто човек не зна судове Његове, предочио му је на
овакав начин судове Своје, иако је могао да га сатре због овог
испитивања, да сазна тајне Божије, које не знају ни анђели. Али пошто
га љубљаше због светог живота, хтео је да га умудри, јер судове Божије
нико не може знати.
Једном је пошао пустињак сам у Александрију да
прода своје корпице, јер беше три дана хода. Али чим је пошао од своје
пећине, на некој лепој пољани изашао му је у сусрет други монах, млад,
веома леп.
- Благослови, оче!
- Господ нека те благослови, сине!
- Камо идеш, оче?
- Идем до трга, да продам своје рукодеље.
Они продаваху корпице и куповаху хлеба, прављаху двопек и хранили су се зеленишем који су налазили по пустињи.
- Оче, ја исто у Александрију идем.
- Слава Богу да имам сапутника!
Пошто је преузео терет старца, млади монах му је рекао:
-
Оче, гледај шта је. Знаш шта треба да чине монаси када иду на пут. Да
се моле све време и да разговарају с Богом. То је дужност монаха и
хришћанина, кад иду путем: да се моле.
- Тако, оче, до Александрије ћемо се молити!
-
Да не проговоримо ни реч! - рекао му је онај млади. Идући заједно три
дана овим путем, видећеш на мени неке страшне ствари. Да не говориш, да
ми не судиш и да не погазиш заклетву!
- Да, сине! Ако ми Бог помогне, нећу више говорити!
И пошли су обојица. Млади монах ношаше корпице, и иђаху ћутећи.
Око поднева, када је сунце жегло веома јако, наишли су на неко село, и изашла су пред њих два млада човека:
- Оци, од сада не можете више путовати, јер сунце жеже веома јако. Хајдете код нас!
Та
два младића су их примила са великом чашћу, јер на Истоку током дана не
можеш путовати, него само јутром и вечером. И тамо је таква традиција:
како те прими у кућу, да ти опере ноге. Спаситељ је рекао Симону
фарисеју: Уђох ти у кућу твоју; ни воде ми на ноге ниси дао! (уп. са
Лк. 7,44). Јер је тамо песак веома врео, и кад си стигао човеку у кућу
и лине ти мало хладне воде на ноге, чини ти велико добро. Ноге се
ужасно ужаре због песка и камења.
Ти младићи, када су знали да су из
Скитске пустиње, где беху само свети монаси - Свети Антоније Велики,
Свети Макарије Велики, Свети Сисоје Велики, Свети Онуфрије Велики и
други велики испосници које имамо у календару - примили су их са још
већом чашћу, са љубављу, опрали су им ноге, одморили их и поставили за
сто.
Ти младићи имађаху у кући неки сребрни суд, веома скуп, што им
беше остао с колена на колено. У тај суд су им ставили пустињачку
храну, из побожности, указујући им доличну част.
Монаси су јели, благодарили су и пошли су да отпочину, јер беху уморни.
Пред
вече, кад да пођу на пут, млади монах је украо сребрни суд. Стари монах
је видео и помислио је: „Гледај! Примили су нас људи са толиком чашћу,
опрали су нам ноге, дали нам да једемо, а овај монах је украо сребрну
зделу“.
Идући они мало даље, прешли су преко неке ћупријице. Млади
монах је осенио онај суд крстом и бацио га је у воду. Старац је видео и
помислио је: „Каква неправда! Зашто узе зделу и баци је у воду? Зашто
је није оставио тамо?“ Али је прећутао, јер имађаше завет до
Александрије да не говори.
Увече су стигли код друго двоје младих. И
ови су изашли пред њих, примили их с љубављу, опрали им ноге, како је
обичај, и дали им да се одморе. Ти су имали детенце од неколико месеци.
Ујутру, кад да пођу, млади монах је отишао код дечије колевке, а да његови родитељи не примете, и убио га је.
Старац
је видео и говораше у свом уму: „са каквим сам зликовцем пошао ја на
пут! Тамо је украо сребрну зделу, овде је убио дете!“ Али га он беше
упозорио: „Видећеш много код мене на овом путу, немој случајно да
проговориш, јер кршиш заклетву!“
Другог дана око поднева, пролазећи кроз неко село, изашао им је у сусрет неки домаћин:
-
Оци, од сада не можете више ићи, јер је сунце припекло и велика је
врућина. Хајдете код нас да се одморите неколико сати, а пред вече ћете
поново поћи.
Тај човек имађаше везаног пса, који чуваше читаво
домаћинство. Примио их је човек, угостио их, дао им да се одморе. Пред
вече, кад се почело прохлађивати, они су отишли. Млади монах се вратио
натраг и - да власник не примети - закрстио је пса, и пас је скочио
увис и угинуо је.
Тада старац гледаше, али ћуташе: „Каква је ово работа? Тамо је украо сребрну зделу, онамо је угушио дете, овде је убио пса!“
Идући
они другога дана, успут су прошли поред неке крчме. Тамо више нико не
говораше о Богу, говорио је алкохол у њиховим главама: подврискиваху,
певаху, звиждаху, псоваху; и кад су видели монахе, почели су викати:
„Гледај попурде!“ - Кад је човек пијан, не говори више он, говори ђаво!
Стари
монах није рекао ништа, гледао је свој пут. А млади се окрену ка крчми
и направи три метаније. пошто се поклонио према крчми, пошао је даље.
На
ивици шуме било је село и нека напуштена црква. Није имала ни крста,
врата беху узета, прозори полупани; пуста црква, напуштена сигурно пре
више од 40 година. Млади монах је узео неколико каменчића, осенио их
Светим крстом и почео их бацати на цркву.
А стари монах говораше у
себи: „Види ти ово! Да је од Бога, не би то чинио. Али од ђавола је,
јер се крчми клањао, а на цркву баца камење“. Али му не беше дозвољено
да говори. До Александрије беше још један дан.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   20/1/2010, 5:48 pm

Некада давно, била једна веома побожна и скромна жена, која је увек
причала у свом селу о томе како је често видела Богородицу у току
молитве. Такође је говорила да се десило и да је разговарала са њом.
Када је свештеник у селу, чуо о овој жени он посумња иако је заиста
желео да мисли добро о својим парохијанима али сада је тешко веровао да
ова жена прича истину. Није је оптужио да говори лаж, али ако то није
заиста истина, није хтео да ова жена настави са таквим причама свим
људима у селу. Један дан посети жена свештеника и он је упита да ли су
сва њена виђења истинита и рече јој:- Следећи пут, кад будеш причала са
Богородицом, тражи да пита њеног Сина Исуса Христа, који је мој највећи
грех.
Свештеник је наиме, у својој младости починио тежак грех за
који је тражио опроштај. Он није поменуо то никада никоме али тај грех
је увек стајао као сенка над његовим животом. Сада, ако жена није могла
да каже ништа о томе, он ће знати да ли је она стварно говорила истину
о њеним разговорима са Богородицом.
Жена би пресрећна што
изгледаше да јој свештеник верује и обећа да ће поставити питање.
Следећи дан дође жена код свештеника опет.
- Па, замоли ли ти Богородицу да пита Исуса за мој грех, упита свештеник?
- Да, али ....жена одговори неодлучно.
- Да, шта, упита свештеник мало озбиљније?
- Марија је рекла, да је Исус рекао да је то заборавио.

Баш
као што је Исус опростио свештенику тако треба и ми да опростимо нашима
ближњима. Највећи дар није само да се опрости, него и да се заборави
опроштено. Јер који је значај опростити а не заборавити.
Јер често
нам се дешава да верујемо да су наши греси опроштени али ипак се
осећамо понижено пред другима, али тако апсолутно није. Исповест је
једна од главних Светих Тајни и пут ка праштању и помирењу са Богом,
када нас он извлачи из дубине и враћа нам наше достојање. Зато научимо
да опроштај без заборава не може никада достићи свој пун значај.
"Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим". Матија 6:2.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   27/1/2010, 9:49 pm

CETIRI SU SVECE POLAGANO GORELE.
Bila je tišina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva je sveca rekla:
"JA SAM MIR.
NAŽALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SACUVATI, MISLIM DA CU SE UGASITI."
I odmah se ugasila.

Druga je sveca rekla:
"JA SAM VERA.
NAŽALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRŠNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM."
Tek što je to izgovorila, puhnuo je lagani povetarac i ugasio ju.

Treca je sveca žalosno progovorila:
"JA SAM LJUBAV.
NEMAM VIŠE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA."
I bez oklevanja se ugasila.

ODJEDNOM JE UŠLO JEDNO DETE I UGLEDALO TRI UGAŠENE SVECE.
"ŠTA JE TO?" upitalo je dete.
"VI STE TREBALE SVETLITI DO KRAJA."
I rekavši to, pocelo je plakati.

Uto je progovorila cetvrta sveca:
"NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOCI CEMO UPALITI UGAŠENE SVECE. JA SAM NADA."

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   31/1/2010, 8:33 pm

ТОГА БОЖИЋА ХРИСТОС ЈЕ БИО У НАШОЈ КУЋИ


Био је Бадњи дан.
Снега је било мало, али је мраза и магле било напретек. Нас деце пуно.
Ја најмлађи. Кућа мала, сељачка. Док сагорева, буковина пуцкета, па је
милина бити поред ватре. Јуче смо заклали печеницу. Припремамо је за
сутра, кад осване Божић. Бадњак је одсечен још у рану зору.

Кратак
зимски дан брзо је прошао и почело се већ смркавати. Столице су све
изнесене из куће. Вечерас ваља седети на слами коју ће отац или
најстарији брат унети, док ће га мајка или неко од нас посипати
пшеницом желећи срећно Бадње вече. Бадњак ће се исећи и наложити.
Гореће у штедњаку, али и у другој зградици на огњишту које се с
поштовањем чува. Отац ће упалити свеће, ставити жар у кадионицу а ми
сви стаћемо испред кућних икона на молитву. Прво ће окадити жоне,
бадњак и све нас а потом ће однети тамјан да окади стоку у штали и све
друге просторије. По завршеној молитви целиваћемо иконе и бадњак а
потом поседати по слами. На сламу ће се поставити посна јела уз која ће
се обавезно пити кувана ракија.

Врата се отворише, у кућу уђе
мајка са Рабасом, који је, тако ми се и сада чини, држао у руци један
свој опанак и био полусмрзнут. Рабас је био просјак који је стално
лутао по околини и кога смо често виђали. Чобани су га понекад
исмевали. Он је све ћутећи подносио.

"Откуд сад њега нађе?" почех да негодујем, "зар да нам поквари расположење?!



"Ех,
ђецо моја, ћутите!", рече Маја. Тако смо је звали и ми и сви који су је
познавали. "Чујем, кад сам се враћала из штале, како неко тамо, према
нашој ливади, нариче. Одмах сам потрчала да видим ко је то и нашла сам
га, јадника, овако смрзнутог. Каже да одавно ништа није јео".



Ми
смо сви ћутали. Мислим да ни осталој деци није било право, али се,
изузев мене, нико није бунио. Тако су нас учили: кад отац или мајка
нешто кажу - за нас треба да буде свето.



Очекивао сам да
ће мајка сада оставити Рабаса да се мало огреје и одмори а нама ће
поставити ту тако очекивану вечеру на слами. Учинила је све супротно.
Прво је просјака ставила ближе ватри, скинула му чарапе са промрзлих
ногу, обукла му друге чисте и суве и дала му вечеру. Тек кад је њега
потпуно намирила, рече му да ће сутра са нама божићковати а после нека
пође кад жели. Он је блажено климнуо главом и убрзо утонуо у дубок
сан.Окупили смо се пред иконом. После молитве и целивања бадњака,
остала је незаборавна та вечера на слами, при светлости петролејке и
ватре која букти у пећи.

Освануо је Божић. Сви су рано устали.
Маја као да није ни легала. Већ је била припремила чесницу. Као и
синоћ, прво молитва и кађење. Пре јела Маја је даривала Рабаса. Рекла
је да је он полажајник јер се први на Божић нашао у нашој кући. Рабас
је данас ручао са нама и одмах потом зажелео да крене. Маја му спреми у
торбу хране и испрати га до капије. Кад се она врати, ја опет приметих:
"Баш је све било лепо и синоћ и данас, само да нисмо морали бринути о
Рабасу". Маја одговори: "Што се ти буниш? Ти ниси ни бринуо о њему него
ја". И додаде: "Ех, ђецо моја, није то ни био Рабас, него Христос. Он
је у њему дошао и божићковао са нама. Знате како се у Јеванђељу каже:
све што учинисте једном од најмањих мени учинисте".

Све то онда,
као дете, нисам могао да схватим. Како сам растао бивало ми је јасније,
посебно када сам постао свештеник. Срео сам се са многим људским
недаћама и невољама. Лик моје Маје, жене великог срца и јаке вере, у
таквим приликама увек се појављивао. Након неколико година моје
свештеничке службе, на други дан Духова, читао сам у Јеванђељу:
''Гледајте да не презрете ни једног од моје мале браће. Не знате ли да
и њихови Анђели гледају лице Божије". Одмах ми се створила слика оног
Божића са Христом - Рабасом, тако да сам самом себи гласно рекао:
"Заиста је Христос тада божићковао са нама". Те успомене овлажиле су ми
лице сузама. Већ је пет година откако је Маја умрла као монахиња
Агапија, у манастиру Никољу и ту сахрањена. Душом, срцем и молитвама
сваки дан палим свеће на њеном гробу, иако сам просторно исувише
далеко. Молим се да постигнем бар део њеног савршенства у молитви,
милостињи и смирености. Није била много писмена. Знала је само да чита.
Била је мудра и пуна страха Божијег. Могла је читати Јеванђеље и
молитвеник често по целу ноћ. Знам да се молила за све нас. Родила нас
је деветоро. Двоје близанаца рано је умрло. И то је за њу, као и све
остало, била Божја воља. Такав је био и отац. Радећи доста тешко, умро
је релативно млад. Маја је остала да брине о свима и да се моли за све.
Захваљујући њој највише, сва деца су одрасла и остала у вери,
побожности, поштењу и страху Божијем. Данас, три Мајине кћери су
монахиње, син свештеник, двојица унука свештеници. Она је, кад су сва
деца била збринута, отишла у манастир, замонашила се и умрла као
монахиња Агапија. И сада верујем да смо, само њеним молитвама, пре пет
година сви били окупљени око њеног одра. Било је то уочи наше крсне
славе Светог Николе. Дошли смо да се опростимо у нади да ће нас њене
свете молитве из Царства Небеског пратити и чувати.

Нека ових
неколико редова и пред овај Божић, када ће Христос, можда и сада као
тада, доћи да вечера са нама, буду израз моје захвалности према Теби,
Родитељко, за све оно што си за своју, и не само своју, децу учинила.

Христос се роди, Мајко!

Милун С. Костић

Православни брак и породица, Светигора, Цетиње, 1995., стр. 198-201.

Приређивач: "Борба за веру"


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   31/3/2010, 7:50 am

”Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor.

Onda je leptir stao.
Činilo se da ne može dalje.

Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je škare i razrezao čahuru.
Leptir je s lakoćom izašao.
Ali je imao krhko tijelo i smežurana krila.

Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažila ga

Međutim ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio.

Čovjek unatoč svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama, nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čahure da bude spreman letjeti.

Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu..
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bi mogli letjeti.

Tražio sam Snagu... I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam mudrost... I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam bogatstvo... I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam hrabrost .... I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam ljubav..... I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam usluge .... I Bog mi je dao prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio....
Ali dobio sam sve što mi je trebalo."

Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Mishelle

avatar

Ženski
Broj poruka : 59
Humor : Nije bas neki
Datum upisa : 13.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   21/4/2010, 9:14 pm

Gde bezis?

Drzeci pusku u rukama lovac je isao starim putem koji je skoro bio
zarastao u zelenilo.Bilo je skoro vece i razmisljao je kako treba da se
vrati u svoj logor,kada je u obliznjem grmu nastala neka buka.Pre nego
sto je dobio priliku da podigne pusku,jedna zamagljena mrlja smedjeg i
belog izletela je pravo prema njemu.Sve se dogodilo tako brzo da lovac
nije imao vremena da razmislja.Pogledao je dole ,a tu je bio jedan
smedji mali zecic-sasvim iscrpljen-skupio se pored njegovih
nogu.Stvorenjce je drhtalo,ali samo je sedelo i nije se pomeralo.To je
stvarno bilo cudo,jer divlji zecevi se boje ljudi i retko mozete nekog
da ugledate,a kamoli da dodju i sednu ispred vasih nogu.
Dok je lovac
zbunjeno razmisljao o tome,jos jedan igrac stupio je na scenu.Oko
dvadeset koraka dalje,iz zbuna je izletela lasica.kada je ugledala lovca
i svoj nameravani plen kako sedi kod njegovih nogu,zamrzla se na
mestu,duboko je dahtala a oci su joj blistale crvenim sjajem.Onda je
lovac razumeo da je stupio usred male drame o zivotu i smrti u
sumi.Zecic,iscrpljen bekstvom,nalazio se na samo nekoliko trenutaka od
smrti.Lovac je bio njegova poslednja nada za utociste..Podigao je pusku i
namerno opalio metak u zemlju,neposredno ispred lasice.Zivotinja je
poskocila u vazduh nekoliko stopa a zatim je kao raketa odletela nazad u
sumu,najbrze sto su je noge nosile.Nekoliko trenutaka zecic se nije
pomerao,samo je sedeo,skupljen kod covekovih nogu u sutonu koji se
spustao.Lovac mu se nezno obratio:"gde je otisla maleni" ?Mislim da ti
vise nece smetati.Cini mi se da si bezbedan za veceras.Uskoro se zecic
pomerio od svog zastitnika i odskakutao u sumu.......

Gde trcis
,moje dete u vreme potrebe?
Gde bezis kada te progone grabljivci
nevolje briga i staha?
Gde se sakrivas kada te tvoja proslost progoni
kao nemilosrdni vuk,trazeci tvoje unistenje?
Gde trazis zastitu kada
lasice iskusenja ,pokvarensti i zla prete da te savladaju?
Gde bezis
kada potrosis svoju energiju........kada te stigne slabost i osecas da
vise ne mozes da trcis.?
Da li se okreces svom Zastitniku,onome koji
stoji sirom otvorenih ruku,cekajuci da dodjes i da te prigrli u
sigurnost svog narucja?

(Stories for the heart)
Nazad na vrh Ići dole
Mishelle

avatar

Ženski
Broj poruka : 59
Humor : Nije bas neki
Datum upisa : 13.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   21/4/2010, 9:17 pm

Dogadjaj kaze da nakon zavrsetka rata u Vijetnamu jedan vojnik je pozvao
svoje roditelje iz San Franciska."
Mama i tata,dolazim kuci,ali bih
hteo nesto da vas zamolim.Imam prijatelja koga bih voleo da dovedem
kuci".
Naravno,odgovorili su,hteli bi i mi da ga upoznamo!
Ali
postoji nesto sto bi trebalo da znate,nastavio je.On je prilicno ranjen
.Nagazio mje na minu i izgubio ruku i nogu.Nema gde da ode ,a ja sam ga
pozvao da zivi sa nama.
Zao mi je sto to cujem,ali mozemo mu pomoci
da nadje mesto gde ce da zivi...ne,ja ne zelim da on zivi sa nama,rekla
je majka.
Sine,ti neznas sta trazis,rekao je otac.Neko sa takvim
hendiikepom moze biti tezak teret za nas.Ne mozemo da dozvolimo da to
poremeti nas zivot.
Mislim da bi trebao da zaboravis tog mladica i
dodjes kuci.On ce se vec snaci.
Umesto odgovora mladic je spustio
slusalicu.
Nekoliko dana kasnije dobili su poziv iz policije iz San
Franciska da je njihov sin umro nakon pada sa zgrade.Verovali su da je u
pitanju samoubistvo.Ozalosceni roditelji su odleteli u San
francisko.Prepoznali su svog sina,ali na njihov uzas otkrili su da je
njihov sin bio taj koji je imao samo jednu ruku i nogu.
Roditelji u
ovoj prici su kao mnogi od nas.Lako nam je voleti one koji su privlacni
ili zabavni.Ali ne volimo one koji cine da se neugodno osecamo.Radije se
klonimo ljudi koji nisu zdravi lepi ,ili pametni kao mi.
Ali postoji
neko ko se ne ponasa ovako prema nama..
Neko ko nas voli bezuslovnom
ljubavlju i prihvata nas u svoju porodicu onakve kakvi jesmo.
Veceras
pre nego sto se ususkamo u svom toplom krevetu,pomolimo se Bogu da nam
da snage da prihvatimo ljude koji su drugaciji od nas
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   8/5/2010, 8:53 pm

Невидљива сила

Др Николај Велимировић је био велики пријатељ Николе Тесле у Америци. Звали су се имењацима. Позове Никола Тесла Николаја да га посети у својој лабараторији. Дочекао га је лепо - чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.

- Боже, имењаче, шта уради ти то? Каква је то сила? – пита га Николај.

- Имењаче, ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.

- Шта је то?

- Струја, имењаче!

- Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.

- Никада – каже Тесла - док је света и века.

- Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и кад се не види – на то ће Николај.

http://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1590.0.html

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 8/5/2010, 8:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   8/5/2010, 8:54 pm

ПИТАЊЕ

Неки генерал, одевен у сјајну војничку одору и наоружан до зуба, уђе у храм те свештенику постави питање: постоје ли рај и пакао.

- Ко си ти? - упита га свештеник. Да ниси можда војник? Па који би те племић хтео у службу с таквим лоповским лицем?

Генерал се на то разбесни и ухвати за мач, а свештеник још дода подругљиво:

- Гле, па ти имаш мач; сигурно је зарђао и туп. Не можеш ме њиме ранити.

Генерал, црвен од гнева, извуче сабљу, спреман да свештенику одруби главу, кад му овај рече:

- Ето видиш, овде се отварају врата пакла.

Схвативши поруку, генерал се поклони и захвали свештенику, а овај му на то климну и рече:

- Ето видиш, овде се отварају врата раја.

http://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1590.0.html

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   13/5/2010, 11:20 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   13/5/2010, 11:30 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   13/5/2010, 11:42 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   13/5/2010, 11:49 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   3/6/2010, 8:39 pm


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   7/6/2010, 5:37 pm

ПРОЛЕЋЕ

Једног дана, један слепи човек седео је на степеницима једне зграде, са шеширом близу својих стопала и једним натписом на коме је писало: "Слеп сам, молим вас пружите ми помоћ."

Један случајни пролазник који је био стручњак за рекламу, зауставио се запажајући да је у шеширу било присутно само неколико металних новчића. Савио се да би му пружио новац, затим је, без питања, узео просјаков натпис и на полеђини исписао нови текст.

Током поподнева, случајни пролазник се вратио до слепог човека и запазио да је његов шешир пун новчића и новчаница.

Препознавши га по кораку, слепи просјак га је упитао да ли је он тај који је нешто написао на картону и шта је то написао.

"Нисам написао неистину – само написах твоју поруку на другачији начин" - одговори пролазник, насмеши се и изгуби у гужви.

И тако слепи човек није сазнао да је натпис једноставно гласио:
"Данас је пролеће … а ја га не могу видети".

Промени стратегију када се око тебе све наопако креће и видећеш да ће се пре или касније окренути на боље.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   19/6/2010, 6:30 pm

Дугачке кашике

Један Светац се молио Господу:

- Господe, молим Те, желео бих да ми покажеш Рај и Пакао.

Бог је услишио молитве и одведе свеца до двоје врата.

Отвори једна од двоје врата и дозволи му да погледа унутра. На средини собе, стајао је велики округли СТО. На средини стола, налазила се велика посуда, с јако фином и миришљавом храном. Светац осети неодољиви мирис лепих јела. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике с јако дугачким
дршкама које су биле причвршчене на њихове руке. Сви су могли дохватити тањир с храном и узети мало, но како је дршка кашике била дужа од њихове руке, нису могли ставити храну у уста. Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада ињихових патњи.

Бог рече:

-Управо си видео пакао.

Бог и човек се упутише према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округли СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натерала воду на уста.Особе за столом су исто имале кашике дугих дршака, но овај су пут, особе биле добро нахрањене и срећне те су разговарале међусобно задовољно се смешкајући..

Свети човек рече Богу:

- Не разумем!

- Једноставно је, одговори Бог, све зависи о једној вештини.
Ови су научили хранити једни друге, док они други не мисле
на ништа осим на себе саме.


Када је Христос умро на крсту, мислио је на тебе.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   3/7/2010, 11:57 pm

Ljubav.
Resio mladic da da se zamonasi ,pa otisao kod starog igumana da poprica sa njim.
Sta zelis det...e?Upita sedi starac.
Zelim da se zamonasim .A jesi li sposoban da prihvatis teret duhovnog zivota?
Naravno da jesam,odgovori mladic ,imam sve sto mi je potrebno!
Celi dan mogu da radim bez prestanka,jedem samo zelenis i ne pijem nista od pica, sem vode.
Primam udarce bez ljutnje idem gde me upute i mogu dugo vremena provoditi u jednoj sobi bez izlaska.
Stari iguman se samo nasmeja pa mu rukom pokaza ne obliznju livadu gde je bio zavezan konj.Vidis ti onog konja ?
I on jede zelenis ,nosi teret ,radi celi dan ,ide gde ga upute,pije vodu,ne izlazi iz staje ,i podnosi udarce bez ljutnje.
Ali bez samosvesti i ljubavi prema Bogu ,on je i dalje samo obican konj.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   4/7/2010, 2:10 pm

SVOM SNAGOM

Otac je posmatrao svog sinčića kako pokušava premestiti poveću vazu s cvećem.
Mališan se ...trudio, naprezao, mrmljao, ali nije ju uspeo ni pomakuti.
" Jesi li upotrebio sve svoje snage? " upita ga otac.
" Jesam ", odgovori mu dečačić.
" Nisi ", odvrati mu otac, " jer nisi pozvao mene da ti pomognem! "




____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   4/7/2010, 2:13 pm

Љубав

Дошао један молитвеник старцу и рекао:

"Желим да нађем пут ка Богу. Помози ми!"

Старац га је пажљиво погледао и упитао:

"Реци ми најпре, волиш ли некога?"

Гост одговори:

"Не занимају ме световне ствари, љубав и остало. Желим да приђем Богу!"

"Размисли још једном, молим те, да ли си у свом животу волео неку жену, дете, било кога?"

"Рекао сам већ једном, да ја нисам обични мирјанин. Ја сам човек који жели да спозна Бога. Ништа друго ме не интересује."

Старчеве очи испунише се дубоком тугом и одговори му:

"Онда је то немогуће. Најпре мораш да спознаш, како је то стварно, заиста волети некога. То ће ти бити прва степеница ка Богу. Питаш ме за последњу степеницу, а ниси ступио још ни на прву."


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/7/2010, 10:26 am

Bio neki miš koji je želio postati kralj životinja. Od krušnih si je mrvica napravio prijestolje, a od papira kojim se inače zamata čokolada - krunu. Svim je gmazovima, te četveronižnim, dvonožnim i krilatim životinjama poslao obavijest: "Ja sam vaš kralj, pozivam vas da mi izrazite svoju odanost i prinesete rođendanski poklon."
Kako su životinje veliki brbljavci, vijest se brzo proširila. Pčele bijahu najbrže. Dozujale su što su brže mogle i ostavile malo meda gunđajući: "Pored toliko posla, samo nam je još to trebalo! Mi smo sad svoje obavile, moramo se sad žurno vratiti na posao." Malo-pomalo dolazile su i druge životinje, kako je koja uhvatila vremena, da novom kralju iskažu čast i poštovanje.

-Ništa novo pod suncem-
foto: Petar Nodilo
Došla eto i lisica. Umjesto da se pred njim nakloni, ona se podrugljivo nasmješila, pristupila kralju i pojela ga zajedno s njegovim prijestoljem. Nakon toga je kod dabrova naručila krasno drveno prijestolje i na sve strane razglasila: "Odsad sam ja vaša kraljica!"

Nakon nekoliko dana došao je tigar. Podmuklo se i tiho prišuljao kraljici, šapnuo joj nešto slatkoriječivo i učas je rastrgao. Zatim je munjevito sijevnuo očima lijevo i desno te s visoka izjavio:
"Sad sam vam ja kralj, nastavite samo dolaziti s darovima!"

Nakon nekog vremena začuo se strašan prasak koji je najavio dolazak slona. On je samo nagazio na tigra i zdrobio ga zajedno s prijestoljem. Zatim je prijetećim glasom riknuo:
"Kralj sam vam ja, svi triput kliknite: 'Živio veliki slon!" Odmah si je dao načiniti golemo kameno prijestolje.

Kad su ljudi iz ravnice saznali da se slon okrunio, dođoše sa kopljima i mačevima, ubiše ga, rasjekoše na komade i pojedoše sa slatkim krumpirom. Na prijestolje je zasjeo njihov vođa.

Nakon nekog vremena pojavili su se ljudi s mora i povikali: "Mi smo najjači! Nama pripada kraljevstvo!" Ljudi iz ravnice su organizirali obranu i tu se zametnula bitka. Bilo je mnogo mrtvih i još više ranjenih. Pobijedili su ljudi s mora, a na prijestolje se uspeo njihov vođa.

Okrutni divljaci iz pustinje dojurili su jednoga dana na svojim devama i dugim zakrivljenim sabljama napali i poubijali ljude s mora. Njihov je vođa zasjeo na prijestolje i proglasio se kraljem. No ni njegovo kraljevanje nije dugo potrajalo. Ljudi iz gradova su se ujedinili, a kad su stvorili jaku i dobro naoružanu vojsku, napali su ljude iz pustinje. Bitka bijaše strašna. Preživjelo je svega nekoliko ljudi. Oni postaviše dijete na prijestolje i rekoše: "Sada si ti kralj!"

U taj čas je ispred prijestolja protrčao miš. Preplašeno dijete je plačući pobjeglo. Miš je zasjeo na prijestolje i objavio: "Ja sam sada kralj svih životinja!"

Napisao: Bruno Ferrero, Cvijeće jednostavno cvijeta, Salesiana, Zagreb, 2009.

-------------x-------------
Jednom se zaputila stabla da pomažu kralja koji će vladati nad njima. Pa rekoše maslini: 'Budi nam kraljem!' Odgovori im maslina: 'Zar da se svog ulja odreknem što je na čast bozima i ljudima da bih vladala nad drugim drvećem?' Tad rekoše stabla smokvi: 'Dođi, budi nam kraljem!' Odgovori im smokva: 'Zar da se odreknem slatkoće i krasnoga ploda svog da bih vladala nad drugim drvećem?' Tad rekoše stabla lozi: 'Dođi, budi nam kraljem!' Odgovori im loza: 'Zar da se odreknem vina što veseli bogove i ljude da bih vladala nad drugim drvećem?' Sva stabla rekoše tad glogu: 'Dođi, budi nam kraljem!' A glog odgovori stablima: 'Ako me doista hoćete pomazat' za kralja, u sjenu se moju sklonite. Ako nećete, iz gloga će oganj planuti i sažeći cedrove libanonske!' (Knjiga o Sucima 9)

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/7/2010, 10:48 am

Једном су ученици дошли код старца и питали су га: због чега лоше навике овладавају човеком, а добре – тешко и непостојано опстају.
„Шта ће се догодити, ако здраво семе оставимо на сунцу, а болесно закопамо у земљу?“ – питао је старац.

„Добро семе, ако је остављено без надзора, пропашће, а лоше семе ће израсти, и даће болестан изданак и лош плод“, одговорили су ученици.
„Тако раде и људи: уместо да у тајности чине добра дела и да им дубоко у души расту добри заметци, они их стављају јавно и тим губе. А своје недостатке и грехове, да их други не би видели, скривају дубоко у души. Тамо они расту и уништавају човека у самој његовој души.
Ви будите мудри.“
Ученици су захвалили авви за поуку и удаљише се замишљени.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   5/7/2010, 7:52 pm

ČAŠA MLEKA

Jednog dana siromašni mladić je prodavao odeću od vrata do vrata da b...i zaradio novac za školovanje.Shvatio je da ima u džepu samo 10 centii, a bio je gladan i odlučio je da u sledećoj kući zatraži hranu.Izgubio je osećaj gladi kad je na vratima sledeće kuće ugledao lepu ženu.
I umijesto hrane zatražio je čašu vode.Zapazila je da je mladić veoma gladan i mlada žena mu je
donela veliku čašu mleka. Popio ju je polako i tada je zapitao:
- Koliko vam dugujem?
- Ništa mi ne duguješ -odgovorila je ona
- Moja majka nas je naučila da nikom ništa ne naplaćujemo kad radimo to iz milosrđa.
- Onda Vam hvala od sveg srca-zahvalio se mladić
Godinama kasnije, ova mlada žena se smrtno razbolela.
Lokalni doktori nisu znali o čemu se radi pa su je poslali u bolnicu na pretrage.
Doktor Howard Kelly je pozvan kao konsultant za njen slučaj. Kada je čuo ime mesta iz kojeg pacijent dolazi- sećanja su je probudila u njemu.
Ustao je i otišao u njenu sobu. Kada je ušao u sobu prepoznao je ko je pacijent. Bila je to žena koja mu je dodala čašu mleka.Vratio se u sobu za konzultacije, odlučan da učini najbolje što može da joj spasi život.Od tada je poklanjao posebnu pažnju njenom lečenju.Posle duge bitke s bolešću-ona je preživjela.Doktor Kelly je ostavio poruku da se konačni račun dostavi njemu na overu. Pogledao ga je, napisao nešto na marginama i poslao ga je u njenu sobu.
Pomislila je da ce račun za bolnicu morati plaćati kroz celi svoj život. Ali kada ga je otvorila…
Nešto što je bilo napisano na marginama joj je skrenulo pažnju.
Pročitala je reči: plaćeno u potpunosti čašom mleka.
Doktor Howard Kelly



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   7/7/2010, 7:05 pm

STEPENICE KA BOGU.

U jednom gradu ziveo jedan jako bogati mladic.
Imao je sve sto pozeli ,jednog dana ...dok je sedeo u svojoj basti zamisli se nad svojim zivotom.
U tom trnutku shvatio je kolko je nesrecan i kolko je prazan njegov zivot.
Resi da potrazi pomoc.Cuo je da u obliznjem selu zivi jedan jako mudar covek.Resi da ode do njega da ga upita za savet i sta da radi da ispuni veliku prazninu koju nosi u sebi.
Ubrzo je saznao gde je ta kuca i ponese sa sobom puno darova i zlata.
Mislio je u sebi:ako je to stvarno toliko pametan covek njegovi saveti su siguno mnogo skupi.
Kada je stigao umesto velikog dvorca koji je ocekivao da vidi ispred njega je stajala mala oronula kucica,sa lepo uredjenim isto tako malim dvoristem.
Bogati mladic se tada zamisli i pokaja sto je dolazio:to je neka prevara ako je stvano pametan zasto nije sebi napravio veliku i lepu kucu?
Da je stvarno pametan kao sto se prica pa on bi i sluge imao ne bi ziveo ovako bedno.
Hteo je da se vrati odmah ali u njemu prevlada znatizelja i zakuca na vrata.
Zaskripala su stara vrata i sa druge strane se pojavi sedi starcic, videlo se da ima puno godina ali lice mu je zracilo nekom posebnom radoscu.To je odmah na mladica ostavilo veliki utsak;kako bedno zivi ovaj starac a tako je srecan on ce mi sigurno reci u cemu je tajna srece.
Starac ne pitavsi ga ni ko je ni sto je dosao odmah ga uvede u kucu.
Sedi dete ,jesi li umoran?Jesi li dugo putovao?
Nisam odgovori brzo ,nisam umoran ,dosao sam poslom kod vas.
Starac se nasmeja i rece:da ti nisi pogresio kucu ja sam star covek kako mi mozemo poslovat?
Ne ,ne,nisam rece brzo dosao sam kod vas jer se osecam prazno i tuzno hocu da mi kazete tajnu srece i vase mudrosti.Ja cu vam debelo platiti ,ucinicu vas bogatim covekom.
Starac pognu glavu i tuznim glasom rece:zao mi je dete ti si ipak pogresio kucu.Tvoju prazninu samo Bog moze ispuniti .
Mladic se nadje u cudu :ali vi znate sve i sigurno znate kojim putom da stignem do Boga ,molm vas recite mi.
Starac se nasmeja i rece dobro pomocicu ti .
Ne postoji nikakav put ,moras uci u onu sobu iza nas i popeti se uz one stepenice .Kad se budes popeo na poslednji stepenik tada ces biti najblize bogu i upoznaces pravu srecu.
Mladic nije mogao da veruje sta cuje! zar je tolko prosto ,popeti se uz stepenice?
Kad sam vec dosao ovde mogu i to da probam.Usao je u sobu a tamo u sobi stvarno stepenice .Ali ne te stepenice su bile jako cudne prvi stepenici su bili bas niski a sledeci sve veci i veci i na kraju stepenika sijalo je neko cudno svetlo.
Dok im je prilazio ugleda na njima nekakve natpise.
Na prvom je pisao MILOST.Njega je mladic presao bez muke.
Na drugom je pisalo SMIRENOSTt.I on je bio lak.
Na trecem je pisalo TESKOCA ,to je vec pocelo mladicu biti teze,ali se i na njega uspeo popeti.
Na cetvrtom je pisalo STRPLJENJE.Za njega mu je bilo potrebno najvise vremena,ali je i njega presao.
Na petom je malo zastao jer je na njemu pisalo PATNJA.Dugo se dvoumio ali je morao krociti i na njega.
Snaga ga je vec pocela izdavati jer je visina stepenika bas bila velika.
Tada je stao na sesti na njemu je pisalo SKROMNOST.Taj mu je stepenik zadao najvise muke.Jer on taj osecaj nije poznavao do tada.
Presavsi njega cak je i osetio neko olaksanje ,kao da je ostavio nekakav teret za sobom.
Tada je krocio na sedmi stepenik na njemu je pisalo PONIZNOST .Mnogo tezak stepenik za bogatog mladica.
Ali je i njega uspeo preci .Snaga ga je vec pocela izdavati
Na osmom stepeniku je pisalo VERA tu je vec iznemogao i stade.Dok je sedeo tako tuzan ugleda starca kako bez ikakve muke trci uz stepenice.Kad mu je prisao upita ga:zasti si zastao ?
Nemogu vise stepenice su prevelike ,kako ste vi uspeli?
Moras imati vere,ona ti daje krila da sve predjes lako.
Kada je to cuo mladic se pomoli Bogu i bez muke predje i taj stepenik.
starac produzi dalje i rece mu da ga ceka na kraju stepenika.
Na devetom je pisalo GORDOST.Kad se pokusao popeti na njega oseto je da mu nesto pomaze i vuce ga ka gore.Ubrzo je svatio da ce ga to odgurati van stepenika i sa teskom mukom se vrati na deveti stepenik.
Dok je tako umoran lezao na njemu ,zagleda se u 10 stepenik.
Ocima nije mogao da veruje on je bio malecak ,na njemu je pisalo ISKUSENJE.Ustade i potrca ka njemu ali se tada okliznu i pade niz stepenice skroz na pocetak.Sav ugruvan i ponizen pobegao je iz kuce ne osvrcuci se nazad.
Starac kad je video sta se desilo samo tiho prosaputa.
Boze ,Boze kako ove stepenice mogu biti teske za nekog ko hoce sve sam i ko nece da pruzi ruku Bogu i uhvati se za rukohvat koji vodi uz stepenice.
Neki ljudi mogu celog zivota hodati po jednom stepeniku ali ako ne kroce na sledeci nece nikuda stici.
Ovo otvaram jer tamo ima previse slika.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   8/7/2010, 11:10 pm

Daleko u sumi na vrhu jedne visoke planine ziveo je jedan stari mudri duhovnik.
Ziveo je potpuno sam,...samo bi mu praznicima u goste dolazio narod iz cele zemlje.
Jednotg dana su mu dosli mladi studenti.
Planina je bila visoka pa su se malo umorili.Neki su se zalili da ih bole noge i kroz salu da ce morati sici na rukama.
Tada su poceli pricati koji je deo tela najaci u coveku.
Jedni su govorili ruke,jedni noge,jedni ledja.
Onda je nastala tisina i svi su pogledali u mudrog starca.
Ocekivajuci da on kaze svoje.
Starac se samo nasmejao i rekao :najaci organ kod coveka je srce.
Svi su se zacudili i pitali u glas: kako srce?
Tada starac rece:srce je najaci organ u coveku zato sto moze u sebi da nosi celi svet i nikad da se ne umori.


____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   9/7/2010, 12:52 pm

Drvo i Mladic.

Jedan mladic imao je veliku porodicu .Svi su ziveli u jednoj kuci.
U kuci je vladala sl...oga i mir i medusobno postovanje.Sve dok jednog dana ,mladic nije poceo da se zali na svoj polozaj u kuci.
Svima je pricao kako nema privatnosti ,kako uvek mora da se bori za svoje mesto i kako nikad nema mira.
Svi su mu drugi smetali i na sve je bio ljut.
Kada je to cula stara baka ,pozvala je mladica u svoju sobu.
Rekla mu je:svi ludi teze da zive sami ,da im niko ne smeta ,ali pre nego sto se resis na taj korak moram da ti ispricam jednu pricu.
Mladic se nasmeja i rece :bako pa ja sam prerastao to ,kasno je za price.
Baka se samo nasmeja pa rece:za pravu pricu nikad nije kasno i poce da govori.
U jenoj gustoj sumi ziveli je jedno mlado drvo,niklo je na mestu oborenog starog i celi zivot se probijalo kroz krosnje .Nikad nije imalo dovoljno svetla ,kise hranljivih sastojaka koje zemlja pruza.
Zbog gustine drveca sve je to odlazilo na druga stabla.
Neka stabla su bila i nasilna udarala su ga svojim granama ,krala mu suncevu svetlost i cak se po nekad oslanjala na njega.
Mlado drvo je pocelo vremenom biti jako tuzno i depresivno.
Tad se stade moli Bogu da da ga oslobodi drugih stabala da i ono oseti slobodu i izobilje koje se mu druga stabla uskracuju.
Videvsi to Bog, smilova na njegovu tugu i sva stabla su nestala ,ostalo je samo.Kilometrima u daljinu nije bilo ni jednog drveta.
Sunce ,kisa ,sva zemlja sve je to sad bilo njegovo.Od srece rasilrilo je svoje grane i uzivalo u svojoj slobodi.
Trajalo je to neko vreme dok nije poceo duvati jak vetar ,koji se polako pretvrao u oluju.
Bez drveca oko njega da ga zastiti ,silina vetra je bez muke pocela savijati stablo .
Tada je drvo pozelelo da oko njega stoji bar jos neko stablo na koje se moze osloniti da ga vetar ne bi polomio.Setilo se i onih stabala koa su se na njega naslajala i udarala ga svijim granama.tek sad je videlo zasto su ona to radila.
Sve muke i problemi koje su mu stabla zadavala u tom trenutku su bili nevazni.
Mnogo se pokajalo i ponovo se poce moliti Bogu da mu vrati onu staru sumu.
Tada mu Bog rece :moje mlado drvo ,niko od mene nezna sta je tebi bolje potrebno.I muke i problemi tu su da bi te oblikovali i naterali da porastes. Zar bi se ti uopste trudilo da rastes ,da oko tebe nisu stajale senkae drugog drveca?
Ostalo bi malo drvce koga bi lako divljc iz sume obrstela i mali vetar polomio .Sve sto se nalazi tu oko tebe nalazi se zbog tvog dobra.
Zato nikad nemoj da posumljas u to.
Mladic je dugo ramisljao na kraju se nameja i poljubi svoju baku.
Oluje zivota su jake i silne i sto vise ljudi imamo oko sebe lakse ih mozemo prebroditi .Nije vazno kakvi su ljudi oni su tu sa razlogom.

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 12/7/2010, 2:14 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   10/7/2010, 9:03 pm

U Makarskoj se imućan posjednik zemlje pod maslinama i vinogradima, pozivajući se na ispovjednu tajnu, potužio župniku da ga nitko u gradu rado ne susreće, da izbjegavaju njegovu blizinu ako je ikako mogu izbjeći, da ga pozdrave samo kad moraju, a da mu ruku na pozdrav ne pružaju ni kad bi je iz pristojnosti morali pružiti. U kuću mu nitko ne navraća, pa ni on ne zalazi u tuđe kuće! Sebe vidi usamljena kao što bi se, pretpostavlja, morao vidjeti bjeloglavi sup kad bi se spustio na neku od biokovskih stijena i zagledao u vinograde i maslinike ispod sebe, od podnožja brda do mora. Sve što vidi njegovo je, a on je ispunjen osjećajem da nema ništa. Oči pune, a duša prazna!

-Zrcalo-
foto: Petar Nodilo
Župnik ga uze za ruku i povede u župni dvor kao što se vodi nejako dijete. Iako imućan i zreo čovjek, u svojoj osamljenosti posjednik se župnika dojmio nemoćnijim od izgubljena djeteta. Župnik ga povede do prozora, koji je gledao na ulicu, i upita da mu kaže što vidi kroz zatvorena prozorska stakla.

"Ljude", spremno odgovori, samoćom izmoreni i od svih ljudi prezreni, posjednik.

Na istovjetan način župnik odvede posjednika do ogledala i zamoli ga da mu kaže koga sada vidi ispred sebe.

"Ispred sebe vidim sebe!" odgovori imućni posjednik.
A župnik mu reče:

"I u prvom slučaju, kad si pogledao kroz prozor, i u drugom, kad si pogledao kroz ogledalo, ti si gledao staklo. Zašto si onda u prvom slučaju vidio ljude, a i oni su tebe mogli vidjeti ako su htjeli, a u drugom si slučaju vidio samoga sebe i nikoga više? Da je netko i bio s druge strane ogledala, nije te mogao vidjeti!
Sve je to stoga što u prvom slučaju između tebe i ljudi nije bilo ništa drugo nego staklo, a u drugom slučaju između tebe i čitavog svijeta tebi nasuprot, kao premaz na poleđini stakla, stajalo je srebro naneseno u nekoliko slojeva. Što je premaz na staklu, to je bogatstvo i moć u životu. I dokle god ostane tako kako je danas, ti nećeš imati ni poštovanja ni razumijevanja za druge ljude. A, bome, ni oni za tebe!... Daj, učini nešto i sastruži srebro s poleđine ogledala u kojima se ogledaš! Pa će ljudi vidjeti tebe i ti ćeš vidjeti ljude! Pa će ti biti i pune oči i duša puna!"

Prepričao: Ivan Aralica. Preuzeto iz romana: "Sunce", Verbum, Split, 2006.

-----------x------------
Puno ljudi dolazi se tužiti da im je duša prazna. Ispred sebe vide sebe. Sve manje je onih koji vjeruju da će doći do sreće dajući, ne stvari, već dajući prvenstveno sebe. Živjeti za druge, pa čak i u onom najosnovnijem - za svoje najbliže u obitelji - postalo je rijetkost. Ljudi smo programirani da tražimo sreću mazeći svoje strasti, želje, porive... Iscrpljuju nas vlastita djeca, vlastite majke i očevi, prijatelji. Kradu nam, čini se, pravo da sebi ugađamo, pravo koje nadire tamo negdje iz naših vlastitih dubina a koje nas tjera da zahtjevamo, da zapovjedamo, da namećemo. Možda bi stvar i upalila kad i svi drugi ne bi radili isto. Posljedice: samosažaljenje, jadikovanje, bijeda. Oči pune, a duša prazna! P.N.
-----------x-----------
Kaže Isus: “Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno pavši na zemlju ne umre, ostaje samo, ako li umre, donosi obilat rod. Tko ljubi svoj život, izgubit će ga." (Iv) Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene, taj će ga spasiti. Ta što koristi čovjeku ako sav svijet zadobije, a sebe samoga izgubi ili sebi naudi?»

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 12/7/2010, 2:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   12/7/2010, 2:11 pm

Prije petnaest godina došao sam kući i ostao kod kuće tri tjedna. Cijelo sam vrijeme bio potišten i zlovoljan. ... Prve sam noći spavao u komorici; katkad bih se u noći probudio i u mraku vidio kako je majka ustala iz kreveta i sjedila za stolom. Sasvim mirno kao da spava ... Pažljivo sam slušao i razabrao da to nije disanje u snu, nego s mukom zatomljeno jecanje.


Preselio sam se pod krov na sijeno. ... Namjestio sam ležaj u sijenu, a stol sam postavio kraj vrata. ... Mrzovoljan, potišten i u crnim brigama pisao sam tada svoje prve ljubavne priče. ...

Jednom sam poželio crnu kavu. Ne znam kako mi je došla ta misao; zaželio sam je. Možda samo zato što sam znao da ni kruha nema u kući, a kamoli kave. Čovjek u svojoj rastresenosti zloban je i nemilosrdan. Majka me pogledala velikim plahim očima i nije odgovorila. Dosadan sam sebi i zlovoljan, bez riječi i pozdrava vratio sam se u potkrovlje da pišem...

Čuo sam tihe korake na stepenicama. Dolazila je majka; penjala se polako i oprezno, u ruci je nosila šalicu kave. Sada se sjećam da nikad nije bila tako lijepa kao u tome trenutku. Kroz prozor je koso sijao pramen podnevnog sunca ravno majci u oči; bile su krupnije i bistrije, sva nebeska svijetlost blistala je iz njih, sva blagost i ljubav nebeska. Usne su se smiješile kao u djeteta koje donosi radostan dar.

A ja se osvrnuh i rekoh zlobnim glasom:
"Ostavi me na miru! Sada mi ne treba!"

Još nije bila na vrhu stepenica; vidio sam je samo do pojasa. Kad je čula moje riječi, nije se ni pomakla, samo joj je ruka u kojoj je držala šalicu zadrhtala. Gledala me je prestrašeno, svjetlost u očima je umirala.

Od stida mi krv udari u lice, hitrim koracima pošao sam prema njoj.

"Dajte majko!"

Bilo je prekasno; svjetla više nije bilo u njenim očima, ni osmijeha na njezinim usnama.
Popio sam kavu i tješio se:
"Navečer ću joj reći onu riječ, onu ljubaznu riječ koju je očekivala njezina ljubav..."
Nisam joj rekao ni naveče, ni drugi dan, a ni na rastanku.

Napisao: Ivan Cankar. Pripovijetka se zove "Šalica kave". (Malčice sam ju skratio.)

----------x---------
Jer ako pravo radiš, vedrinom odsijevaš. A ne radiš li pravo, grijeh ti je kao zvijer na pragu što na te vreba; još mu se možeš oduprijeti." (Biblija, Post 4,7)

-------x-----------
Grijeh nije stvar koju si napravio, ili neka zabrana koju si prekršio, nego ubod u nečije srce. Može se i Boga ubosti u srce i to ne onda kad prekršiš neku zabranu nego kad vjeruješ da ćeš doći do sreće po svojim pravilima. Što tebi ima neki tamo Bog govoriti kako trebaš živjeti da budeš sretan. Pa onda zamahuješ lijevo i desno rukama kroz život, grabiš sreću po svojim pravilima. Ali umjesto sreće izdubiš rupu u srcu pa se ćutiš kao ovaj lik iz priče. Svi ti postanu krivi. Vremenom, iz ove mahnitosti, na rukama ti izrastu bodlje pa sada kamo god zamahneš ubadaš u srce, čak i kad pokušaš milovati ranjavaš... P.N.
--------x---------

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   14/7/2010, 1:45 pm

Jednog dana, dok je drvosjeca sjekao granu jednog drveta iznad rijeke,
njegova sj...ekira upade u rijeku.
Kad je zaplakao, pojavi se Bog i upita: "Zasto places?"

On je odgovorio da mu je sjekira upala u vodu, i da mu jepotrebna jer tako
zaradjuje za zivot. Bog sidje u rijeku i pojavi se sa zlatnom sjekirom.

"Jel´ ovo tvoja?" upita Bog.
Drvosjeca odgovori: "Nije."
Bog ponovo sidje i pojavi se sa srebrnom sjekirom.
"Jel´ ovo tvoja sjekira?" upita Bog.
Drvosjeca ponovo rece: "Nije."
Bog ponovo sidje dolje i pojavi se sa zeljeznom sjekirom. "Jel´
ovo tvoja sjekira? upita Bog. Drvosjeca odgovori: "Da."
Bog je bio odusevljen covjekovim postenjem te mu dade sve tri
sjekire i tako drvosjeca sretan ode kuci.

Nakon nekog vremena, drvosjeca je setao sa svojom zenom po obali, kad mu z
ena upade u rijeku.
On zaplaka, a Bog se ponovo pojavi i upita ga: "Zasto places?"
"Oh, Boze, zena mi je upala u rijeku!" Bog sidje dolje i pojavi se s
Jennifer Lopez. "Jel´ ovo tvoja zena?", upita Bog.
"Da!" rece drvosjeca.
Bog se naljuti, "Slagao si! To nije tocno!"

Drvosjeca odgovori: "Oh, oprosti mi, Boze. U pitanju je nesporazum.
Vidis, da sam rekao da Jennifer Lopez nije moja zena, ti bi se
pojavio sa Catherine Zeta-Jones. Nakon sto bih ja rekao da ni ona nije
moja zena, ti bi se pojavio sa mojom zenom. I kad bih ja rekao da to jest
moja zena, ti bi rekao da mi dajes sve tri. Boze, ja sam siromasan, i ne
bih se mogao brinuti o sve tri supruge, i zbog toga sam rekao da je moja
supruga Jennifer Lopez!"

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”


Poslednji izmenio Tea dana 15/7/2010, 5:05 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   15/7/2010, 12:08 am

Jednoj poboznoj porodici koja pita:kako je Hristos vskrsao.

Zar nije ...dosta znati,da je Hristos vaskrsao?Zasto sebe muciti pitanjem kako je vaskrsao?No to iz vas pita ljubav ushicenja,a ne ,nikako sumnja;zato mi je milo i ovako pitanje vase,dragi moji.
Kao sto sunce u Aziji na jedanput izadje,i dan zauzme mesto noci.Kao kad dodirnete elektricno dugme u mracnoj odaji,i na jedanput -svetlost.slicno tome je bilo i vaskrsenje Gospoda iz smrti u zivot.Necujno i trenutno.
Ali i dalje radoznalo pitate:kako?Onako kako se u prapocetku stvaranja sveta javila svetlostu sveopstoj tami.Grubi ljudi misle:kakva li je to morala biti strasna fabrika,koja je proizvela svetlost u svetu?I kakvog li su obima morale biti masine u toj fabrici? koliko je milona konjskih sslonovskih snaga trbalo da tera te masine?
I koliko milijona godina dok se svetlost nije iskresala?
Nikakva fabrika,nikakva masina,nikakvi milioni snaga ni milioni godina,uopste nikakav napor.
Nego samo jedna mocna rec,i svetlost se javila i ispunila sav svet.I rece Bog :neka bude svetlost;i bi svetlost.Cak i ne rece rec da se cuje,nego samo pomisli.Jer pomisao Bozija isto sto i recI pomisli Bog da bude svetlost;i bi svetlost.dakle,necujno i trnutno.
Tako je bilo i vaskrsenje Hristovo.Tako se javila ova nova svetlost,koja je razumnim ljudima objasnila duhovni svet.Kao god sto je ona fizicka vasijonska svetlost objavila svima ocima ovaj fizicki svet,tako je svetlost vaskrsa gospodnjeg objavila svima rzumnom ljudima ovaj duhovni svet,domovinu besmrtnih duhova.zbog toga ova svetlost nimalo nije manja od one svetlosti.I jedna i druga,pak,javile su necujno i trenutno,po svemocnoj volji Tvorcevoj,po svemudrom planu Njegovom,po neiskazanoj milosti i ljbavi Njegovoj.
Vi ste culi,kako daroviti ljudi stvaraju velika i genijalna dela sa cudnom lakocom i brzinom.a kako li tek darodavac svih darova,Tvorac ovih genija!
zar niste citali,sa kakvom je lakocom i brzinom vaskrsao Gospod Jairovu cerkupa sina udovice u nainu?Pa lazara uvitaniji?Rece rec -i bi!Jer u Boga je sve moguce sto rece,upravo sto i pomisli.Tako je Hritos i sebe vaskrsao.
jos lakse i brze. I bez reci.
A sad vas ja molim, draga deco,kad znate da je Gospod vaskrsao,zanimajte se vise pitanjem,kako ce te i vi zasluziti vaskrsenje.Da bi On i vas vaskrsao.
Jer On je vaskrsao sebe radi vas ;da posvedoci,da ce te i vi vaskrsnuti kroz Njega,i biti slicni njemu u slavi i krasoti vecnoj.
Poklonite se ,dakle,vaskrslom Gospodu,i zapojte pesmom jutarnjom:

Vaskrsenje tvoje Hriste Spase
Andjeli poju na nebesi,
I nas na zemlji udostoji:
Cistim srcem Tebe slaviti!Visa mer
Prelepa knjiga koju bi svako trebao imati.
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovic

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   17/7/2010, 2:16 pm

TRI PITANJA

Bio jednom jedan mladic koji je dugo vremena proveo na studijama na z...apadu.Kad se vratio trazio je od svojih roditelja da mu nadju religioznog ucenjaka ili bilo kojeg strucnjaka koji bi mogao dogovorit na njegova 3 pitanja...Konacno su mu roditelji uspjeli naci jednog ucenjaka.
Mladic: Ko si ti? Mozes li ti odgovorit na moja pitanja?
Ucenjak: Ja sam jedan od Bozijih slugu i uz Njegovu pomoc ja cu moci odgovorit na tvoja pitanja.
Mladic: Jesi li siguran? Mnogi profesori i strucnjaci nisu mogli...
Ucenjak: Ja cu dati sve od sebe uz Boziju pomoc...
Mladic: Imam 3 Pitanja..
Pitanje Br.1;Da li Bog postoji? Ako postoji, pokazi mi njegov lik!
Pitanje br.2...Sta je Sudbina?
Pitanje br.3; Ako je djavo stvoren od vatre, zasto ce na kraju biti bacen u pakao koji je takodje stvoren od vatre.To mu sigurno nece naskoditi, posto su i djavo i pakao stvoreni od vatre.
Da li je Bog mislio o ovome??
Iznenada ucenjak snazno osamari mladica po licu..Mladic osjeti bol:Zasto ste se naljutili na mene?..
Ucenjak: Nisam ljut.Samar je moj odgovor na tvoja pitanja.
Mladic: Ne razumijem!...
Ucenjak: Kako se osjecas nakon sto sam te osamario?
Mladic: Naravno, osjecam bol.
Ucenjak: Da li onda vjerujes da bol postoji?
Mladic: Da!
Ucenjak: Pokazi mi oblik bola!
Mladic: Ne mogu.
Ucenjak: To je moj odgovor na prvo pitanje.Svi mi osjecamo prisustvo Boga iako ne vidimo njegov oblik..Da li si sinoc sanjao da cu te osamariti?
Mladic: Ne!
Ucenjak Da li si ikad pomislio da ces od mene dobiti samar?
Mladic Ne!
Ucenjak: To je Sudbina, moj odgovor na tvoje drugo pitanje..Od cega je stvorena moja ruka kojom sam te osamario?
Mladic: Stvorena je od mesa.
Ucenjak: A tvoje lice, od cega je ono stvoreno?
Mladic: Od mesa.
Ucenjak: Sta osjecas nakon sto sam te osamario?
Mladic: Bol!
Ucenjak: Tako je.To je moj dogovor na trece pitanje.Iako su djavo i pakao stvoreni od vatre, ako Bog zeli, pakao ce postati vrlo bolno mjesto za djavola...



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   23/7/2010, 9:59 pm

Јуродиви и цар

Један јуродиви* старац, идући, наиђе на цара.

- Откуда идеш, стар...че? – упита га цар.

- Из пакла.

- Шта си радио тамо?

- Требало ми је ватре да запалим лулу, па сам отишао да питам да ли ће тамошњи становници да ми уделе коју варницу.

- И? Јеси ли добио ватре? – заинтересовано упита цар.

- Не! Владар ада ми рече да нема ватре.

- Али... како то може бити?!

- И ја се зачудих – рече јуродивац. Али ми онда владар ада објасни: нема ватре, јер тамо свако долази са својом.



*јуродиви – „луд“ Христа ради (јуродивост је наизглед неразумно понашање, које је традиционално заступљено у православном хришћанству, где се сматра једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва.



____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Tea

avatar

Ženski
Broj poruka : 29307
Location : Sweden
Datum upisa : 20.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   25/7/2010, 8:20 pm

36.PISMO.

Teologu B.R.koji pita:Kako razumeti reci :i ja sam u ocu i otac u meni....

Zasto ispitujes visoke nebeske tajne,koje ni heruvimi potpuno ne shvataju?Veruj samo da je tako-Gospod je tako rekao-i vera ce ti doneti nagradu.Jer vecno blago,besmrtno zivovanje i carevanjenije obecano znanju nego veri.Coveku je Bog dao dovoljno sposobnosti da moze verovati no nedovoljno da moze znati.Nije li to priznao filozof Kant,kriticar ljudskog razuma?
Izgovarajuci gornje reci Hristos ih je uputijo veri a ne znanju.Rekao je apostolu Filipu:zar ne verujes da sam ja u ocu i otac u meni?vidis,kako vera otkriva tajnu a ne znanju.Ne kaze:zar neznas da sam ja u ocu i otac u meni,nego zar ne verujes?
U ostalom pomozi se malo sravnjenima.Nije li svaki sin u ocu pr nego sto se rodi,i svaki otac u sinu kad se sin rodi?nije li ogan u plamenu i plamen u ognju?Nije li plemenita zelja u visokoj misli,i visoka misao u plemenitoj zelji?
Mi se neprestalno spoticemo o telo kad mislimo o duhovnim predmetima.Ko pobedi to spoticanje,priblizava se shvatanju duhovnih stvarnosti.Moze li ko koga vise voleti na zemlji nego majka jedinca sina i jedinac majku?
Zamisli duse njihove,ali-samo duse.Dusa majcina sva je ispunjena sinom,i dusa sina majkom.Narocito kad su udaljeni jedno od drugog.
Majka je stvarno svom dusom u sinu i sin svom dusom u majci,i to kako u umu tako i u srcu,i koga mi ljubimo zivi u nama.
goreci od Bozanske ljubavi prema Hristu Pavle je rekao:ne zivim ja nego zivi u meni Hristos.
U hriscanstvu ljubav je metod poznanja.ako dakle zelis da poznas nebeske tajne,onda ljubi Boga svim srcem svojim i svom mislju svojom.I Bog ce se uliti u tebe,i tako ti ces biti u Bogu i Bog u tebi.I ostices kao istinite neke stvari,koje stoje iznad svih vidika covecijeg znanja i razuma.

LUBAV NEBESKA NEKA TE OSVETLI.
VLADIKA NIKOLAJ

____________________________________________
“I was born with an enormous need for affection, and a terrible need to give it.”
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Duhovne price   

Nazad na vrh Ići dole
 
Duhovne price
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
 Similar topics
-
» Duhovne price
» Indijanske izreke, poslovice i priče
» MOJE PRICE
» Poucne i interesantne price
» Horor Price

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Između svetlosti i tame- piše se u temama ispod naslovne :: Filozofija religije - kapije svetlosti-
Skoči na: