LJUBAV, SMRT I SNOVI

Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
LJUBAV, SMRT I SNOVI - Poezija, priče, dnevnici i jos po nešto
Tema "Za goste i putnike" - otvorena je za komentare virtuelnih putnika. Svi vi koji lutate netom ovde možete ostaviti svoja mišljenja o ovom forumu, postaviti pitanja ili napisati bilo šta.
Svi forumi su dostupni i bez registracionog naloga, ako ste kreativni, ako volite da pišete, dođite, ako ne, čitajte.
Molim one, koji misle da im je nešto ukradeno da se jave u temama koje su otvorene za goste i putnike, te kažu ko, šta i gde je kopirao njihovo.
Rubrika Erotikon je zaključana zbog dece i net manijaka, dozvolu za pristup tražite od administratora foruma !

Delite | 
 

 DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:03 am

STVARALACKI RAD DOBRICE COSICA

Dobrica Cosic je savremeni pisac koji je obiljezio drugu polovinu XIX vijeka.Prvo se javlja romanom “Daleko je sunce” (1951.), sa temom iz revolucije u kojoj je ucestvovao kao politicki komesar.Iako je zavrsio samo poljoprivrednu skolu, zahvaljujuci knjizevnom talentu, ratnom iskustvu i izuzetnom poznavanju kako kolektivne psihologije svoga naroda tako i cudi pojedinaca sa kojima se susretao, uspio je da napise roman koji se razlikovao od svih dotadasnjih romana o revoluciji.Temu revolucije,sumnje, dileme i diobe koje se nagovjestene u ovom romanu prenijece u roman “Deobe” ( 1961.) ispisujuci jednu vrstu naseg “Tihog Dona”.

Poslije rata bio je angazovan kao politicar i mnogo je radio na svom socioloskom, filozofskom i svestranom humanistickom uzdizanju.Pokrece razna pitanja, razmatra nove teme koje su obiljezile novo drustvo i nastavlja sa novim pisanjem.

Suocen sa dogmom vladajuce elite koja ravnopravnost (ekonomsku, ljudsku i vjersku) pretvara u laz i obmanu, ustaje u odbranu prava svog naroda. Ukazuje na egzodus Srba na Kosovu zbog cega biva politicki anatemisan i iskljucen iz javnog zivota.

Prije nego sto ce se to desiti napisao je roman “Koreni” koji ce postati temelj modernog srpskog romana i sa kojim dolaze i velika priznanja.

Kada je doslo do sukoba izmedju njega i postojecih vlasti, povucen u sebe i svoju tisinu, Cosic zapocinje sa stvaranjem romana koji ce ciniti niz visetomnih djela.

Zacetak i pocetna ideja svih tih djela je u romanu “Koreni” ciji se potomci javljaju i u velikoj prozi “Deobe”.

Istorijski prostor izmedju “Korena”, koji govore o pojavi srpskog gradjanskog drustva s kraja XIX i pocetka XX vijeka i “Deoba” Dobrica Cosic popunice prozom “Vreme smrti”, objavljenom u periodu od 1972. do 1975. godine.Junaci iz “Korena” naci ce svoje mjesto i u romanu “Vreme smrti”, ciji je predmet pripovijedanja Prvi svjetski rat, borba,stradanje i tragedija srpskog naroda.

Zatim su dosla nova djela da popune medjuprostor izmedju Prvog i Drugog svjetskog rata, vrijeme komunistickog pokreta Komiterne, medjusobnih cistki, pod nazivom “Vreme zla”:”Vernik”(1984.),”Gresnik”(1985.) i “Otpadnik”(1986.), u kojima clanovi porodicnog stabla iz “Korena” takodje bivaju aktivni.

Na kraju, kao kruna svega, dolazi djelo “Vreme vlasti” (1995.) da obiljezi sva politicka ustrojstva, politicke igre i zrtve u poslijeratnom periodu.

Cosic je napisao i parabolu o covjeku i djavolu “Bajka” (1966.), zatim filozofske meditacije “Moc i strepnja” (1971.) i “Stvarno i moguce” (1982.).

Stvaralacki gigantizam Dobrice Cosica je neprevazidjen, ne samo po broju djela i njihovom obimu, nego i po vremenskom opsegu i ulancavanju ljudskih sudbina, prolazeci put pisca od poetskog realizma, sa nizom modernih pripovjedackih postupaka, pa sve do posljednjih proznih ostvarenja u kojima je komponenta filozofskih i politickih promisljanja u prvom planu u odnosu na poetsko prisutno u prethodnim djelima.U tome treba vidjeti potrebu pisca da promisli i ukaze na neke korijene pogubne politike, kao i na neke ljudske probleme, odredjujuce i bitne za srpski narod i njegovu sudbinu. U pitanju nije samo proslost i njena raskosna poetizacija, nego i filozofska vizija srpskog naroda, koja se tice i njegove buducnosti.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:04 am

O ROMANU “VREME SMRTI ”

Roman “Vreme smrti” je roman epopeja. Po tematici je istorijski roman.

Ovim romanom Cosic se pridruzio piscima koji su za temu uzeli Prvi svjetski rat na tlu Srbije. Cosicev stvaralacki pristup Prvom svjetskom ratu razlikuju se od svih prethodnih. Dok su ostali pisci ovaj rat sagledavali parcijalno, samo jednim dijelom,izvan sopstvenog stvaralackog konteksta, Cosic ovaj rat i njegovo vrijeme sagledava u kontekstu individualne i nacionalne istorije od kraja XIX vijeka pa do Drugog svjetskog rata. Time je roman “Vreme smrti” samo segment siroke poluvijekovne istorije Srbije. Posebnu draz predstavlja cinjenica da su junaci ovog romana proistekli iz “Korena”, a nastavljaju romaneskni zivot u “Vremenu zla” i “Deobama”.




U romanu , pripovijedanje je ostvareno na dva plana: opstem i pojedinacnom.Opsti (istorijski) plan ostvaruje se prikazom istorijskog dogadjaja - Prvog svjetskog rata na tlu Srbije. Prikazno je djelovanje diplomatije, Skupstine, Vlade, General-staba; pokreti vojske, bitke, front i bolnice. Ovaj plan je ispunjen djelovanjem velikog broja istorijskih licnosti: Zivojin Misic, Nikola Pasic, Radomir Putnik, kralj Petar, prestolonasljednik Aleksandar, Stepa Stepanovic, Nadezda Petrovic i dr.

U ovom romanu su na najbolji nacin aktivirane sve osnovne epske karakteristike: vrijeme, prostor, dogadjaji i licnosti.

Roman je zahvatio dvije kalendarske godine Prvog svjetskog rata, ali je vremenski to nepuna godina od izbijanja rata do povlacenja preko Albanije.

Prostor je sirok, jer je cijela Srbija popriste ratnih zbivanja i nesredjenih sudbina. Unosenjem dokumentarne gradje, prostor se prosiruje na Evropu i njene glavne gradove, u kojima se javljaju odjeci golgote Srbije.

Dogadjaji su razvijeni i isprepleteni. Osnovni dogadjaj je rat, ali se on grana u bezbroj epizoda i situacija, koje zahvataju razlicite krajeve, gradove i sela, opste i pojedinacno, narod i pojedinca. Ratni vihor je zahvatio ne samo narod nego i veliki broj pojedinaca, od onih koje je istorija upamtila do onih koji su potonuli u zaborav, ostavivsi svoja stradanja i podvige istoriji naroda kome su pripadali.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:05 am

LIKOVI

“Vreme smrti” ima veliki broj likova iz razlicitih drustvenih slojeva, razlicitog obrazovanja, mentaliteta,karaktera, vaspitanja, zivotnih opredjeljenja i ideala --od seljaka, preko zanatlija i intelektualaca do politicara i vojskovodja.

Slozenost ljudskog svijeta ovoga romana utoliko je veca sto se ovde srecu istorijske (Zivojin Misic, Nikola Pasic, Radomir Putnik, kralj Petar, prestolonasljednik Aleksandar, Stepa Stepanovic, Nadezda Petrovic i dr.) i fiktivne (Katici, Bora Pub, Bogdan Dragovic, Dacici i dr.) licnosti.

Lik u ovom romanu ima svoju opstu i posebnu umjetnicku funkciju. Pod opstom umjetnickom funkcijom podrazumijeva se sizejno i tipolosko funkcionisanje lika u romanesknoj strukturi: iniciranje zbivanja i radnji, na jednoj strani, i prezentiranje odredjenog tipa ljudske zajednice, na drugoj strani - s obzirom na socijalno porijeklo, mentalnu strukturu, karakterne osobine itd. Pod posebnom umjetnickom funkcijom podrazumeva se da odredjeni likovi apliciraju neku ideju, viziju ili politicki problem.

Priroda romana “Vreme smrti”, kao istorijskog romana, i njegova siroka kompozicija (tetralogija), nametnula je veliki broj aktera price. Svi njegovi likovi su dovoljno specificni i individualizovani tako da svaki pojedinac predstavlja svijet za sebe: originalnost karaktera, psihologije, svijesti i misli.

VUKASIN KATIC - tip intelektualca i aplikacija egzistencijalnog problema raspinjanja izmedju opsteg interesa ( duznosti i poziva) i porodice.
OLGA KATIC - tip supruge i majke.

ZIVOJIN MISIC - tip vojskovodje i ratnika, aplikacija problema jugoslovenskog ujedinjenja.

NIKOLA PASIC - tip drzavnka i aplikacija politickog pitanja odnosa Srbije i saveznika
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:05 am

VUKASIN KATIC - tip intelektualca i aplikacija egzistencijalnog problema raspinjanja izmedju opsteg interesa ( duznosti i poziva) i porodice.

U Vukasinu Katicu su korijeni ondasnje intelektualno-politacke Srbije. Njegov cilj je bio duhovno obogacivanje i uzdizanje srpskog naroda, zaostalog, neobrazovanog i neprosvijecenog. Borio se za ideje, a ne za vlast: “Hocu znanjem da sluzim ovoj zemlji. Progresu hocu da sluzim. Srbiji su potrebne fabrike i profesori , a ne stranke i politicari”. “ On je bio onaj redak covek koji zeli vlast, a sme svakom da kaze istinu. Politicar, a od vlasti vise voli istinu”, govorili su za Vukasina Katica.

Skolujuci se u Evropi Vukasin je shvatio da se ta Evropa, od koje je srpski narod ocekivao tako mnogo, uvijek brine samo za svoje interese.Shvatio je da je Srbija, iako je sa saveznicima, sama u ovom ratu. Znao je da srpski narod treba sam da se brine za svoju sudbinu. Mrzio je prizemne ideje i shvatanje naroda , suzenu i sebicnu sliku gledanja naroda na opste interese. Kako god rat zavsio , znao je da ce sudbinu srpskog naroda odrediti velike sile, kao i uvijek da tada.

“Ratovi nas ravnaju: jednaka nam je moc, jednako delo i nada, jednak nam je i vek” , bio je moto kojeg se pridrzavao Vukasin Katic. Pridrzavao ga se i u ratu, kada je zahvaljujuci svom polozaju mogao da omoguci da Ivan ne ode u rat. Nije mogao to da uradi, jer je osjecao da tako iznevjerava svoje principe, a i bojao se da ne povrijedi sina, zbog ne postovanja njegove odluke. Vukasin nije intervenisao da ne bi izgubio dostojanstvo, ponos i osjecaj morala u ocima drugih i time dozivio sebe kao promasenog. Iako tako postupa, Vukasin mnogo voli svoga sina.Tu ljubav pokazuje u trenutku kada saznaje da je Ivan nestao u borbi i da jer zarobljen. Ta ljubav se moze vidjeti i iz pisma koje mu salje.

Vukasin pocinje da razmislja o svojoj porodici, tek kad shvata da bi mogao izgubiti Ivana za uvijek. Pocinje da shvata da je uvijek bio razapet izmedju duznosti i porodice. Njegova porodica je trpila zbog njegovih ideala: ”Kako je to ziveo odricuci se bavljenja decom i cinjenja sitnih prijatnosti njima, kako to da nije osecao kolika je radost raditi, poslovati, ciniti u ljubavi. ” Pitao se zasto je sve njeznosti poklanjao Mileni, a prema Ivanu je imao sasvim drugaciji odnos. Iz straha da ne ponovi gresku Acima Katica nije zelio da utice na Ivana. Pustio je da se sam formira kao licnost.U jednom trenutku ipak je osjetio da je i on kao i Acim “izgubio” sina.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:06 am

OLGA KATIC - tip supruge i majke.

Lik Olge Katic je jedan od najcjelovitijih zenskih likova u romanu. Ona je jako vezana za porodicu, elegantna i otmjena, nikad ne gubi neposrednost i ljudsku humanost. Olga je oslonac muzu i brizna majka djeci. U odnosu prema njima ona je njezna, pazljiva, odana i iskrena.

Njen odnos prema Vukasinu obiljezen je ljubavlju ( “Ona ga je volela bas takvog: zanetog, casnog, bandoglavog.Strogog prema sebi i svakome...”). Divljenje, ponos, srecu i neuspjehe sve je vezivala za Vukasina i sve je djelila sa njime.

Prvi veci nesporazum i sukob izmedju Olge i Vukasina zapocinje kada on odbija da intervenise i preko veza spase sina od frontova i stradanja .Tada se sukobljavaju njena ljubav i njegova ideja. U Olgi se javlja sumnja u njihovu ljubav.

Ubrzo se u njoj javlja osjecanje praznine i neispunjenosti. Postaje svjesna da je “zivela jadno; zivela je u iluzijama. Ona zaista nije imala pojma ni sta je covek, ni sta je to ljudski zivot u ovoj zemlji. A za to niko nije kriv, ni Vukasin. Svesno je uzivala u obmanama bogatstva i gospodstva, sa svakojakim iluzijama o svom ponosu, zelela za okolinu da bude “srecna zena”. Ona je od rodjenja u svemu bezbedno zivela, sve te svoje 43 godine bez samostalne i znacajne odluke, bez ijednog ozbiljnog rizika i sve do rata i bez velike patnje. Po tome, trebalo bi da je srecna.Ali ona je bila srecna samo dok su joj deca bila mala, dok im je bila neophodna, dok su samo nju, oca i igracke volela. Kako je uvidjala da je deci, sto vise rastu, sve manje potrebna, kako ih njena neznost sve manje raduje, kako su Vukasinu politicke i nacionalne brige postajale i pred njom jedine njene brige, ona je svojim cutanjima i samocama sve jace osecala neku promasenost i beznacajnost sopstvenog zivota.”

Dr.Radic ce u njoj otkriti vrijednosti zene koje ce ga vezati za nju. Javice se ljubav koju i Olga i Mihajlo Radic precutkuju, suzdrzavaju. Odolijevajci toj ljubavi Olga brani svoju proslost, brani sve ono sto je bilo, brani onaj period svog zivota u Beogradu, kada je za sve bila “srecna zena”.

Pravo Olgino razumijevanje Vukasinove licnosti pocinje kada je od njega dobila pismo u kojem govori o Ivanu, o sebi i svojim osjecanjima. Tada shvata da ga nije dovoljno razumjela ni poznavala.To mu i priznaje. Tada ce ga zavoljeti punom ljubavlju, jer ga je upoznala u novom svjetlu.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:06 am

ZIVOJIN MISIC -tip vojskovodje i ratnika, aplikacija problema jugoslovenskog ujedinjenja.

Vojvoda Misic je istorijska licnost. Ima osobine i vrline nasih predaka: odvaznost, hrabrost, ostroumnost, pa je zato najizrazitiji predstavnik srpskog kolektiva. Ostavlja utisak uvijek budnog, odlucnog, mudrog, iskusnog, humanog i nimalo subjektivnog, zabrinutog, uvijek suzdrzanog i skromnog komandanta. Komandanta koji ne ratuje za pobjede i slavu vec za zivot i opstanak.

Narod mu je vjerovao,jer je Zivojin Misic bio isti kao i oni: ”Vidis li ,narode, sta je general? General, a isti k’o mi. Zivojin Misic, a lici na sve srpske vojnike! Ako mu skines sinjel i sapku, videces ga za plugom i motikom. Covek isti ko mi”.( Tola Dacic).

Misic hrabri, tjesi, zali, saosjeca, pati i voli, jer je svjestan da rat vode obicni ljudi, ocevi, braca i domacini - narod. Kada se obraca vojsci govori jednostavnim jezikom svojih boraca i seljaka. Njegova rijec je utjesna, ljekovita, prepoznatljiva i bliska .On voli, postuje i cijeni svoje vojnike. Zeli da cuje sta taj vojnik misli, sta mu smeta, na koga je kivan i zasto.

U nagonu za samoodrzanjem vojvoda Misic je vidio mogucnost trajanja i obnove snage za nove borbe koje su predstojale srpskom narodu. Smatrao je da onaj ko se bori za svoj opstanak smije vise i moze duze da trpi od onoga koji se bori za pobjedu.

Misic je bio protiv jugoslovenskog ujedinjenja.Smatrao je da to ujedinjenje zele samo politicari i pjesnici, a to nije po volji naroda:”Ujedinjenje vekovima razjedinjenih naroda vredi onda ako se u to ujedinjenje ravnopravno ulazu krv i kosti! A ja se bojim ujedinjenja za koje se bore politicari i novinari, pjesnici i profesori.”.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:07 am

NIKOLA PASIC -tip politicara i drzavnika i aplikacija politickog pitanja odnosa Srbije i saveznika.

Srpska politika i diplomatija u Prvom svjetskom ratu olicena je u liku Nikole Pasica, radikala.

U svom politickom djelovanju Pasic se rukovodi nekim principima koji su postali njegova zivotna pravila. Za njega je narod i njegov interes ispred svega.U kontaktima sa narodom nije oholi i samouvjereni politicar, nego skroman i jednostavan gradjanin i jedinka iz toga naroda.U poslovima politike narod je za Pasica vrhovno mjerilo. Moze u politici ici u obracun sa pojedincima , ali ne i sa narodom, jer onda je i smisao politike obezvrijedjen. Snaga samokontrole samosavladjivanja je znacajna vrlina Pasiceve licnosti.

NJegov zivotni pricip je optimizam, ne toliko sto je po prirodi optimista, nego zato sto smatra da politicar mora da bude optimista, mora da bodri narod i uliva mu vjeru.

Pasic sve podredjuje politickom cilju. On je tu da vodi politiku i da u tome postigne cilj koji je postavio, bez obzira na sredstva koji ce morati da upotrebi. Medjutim, Pasic je spreman da prihvata kompromise koji ce dovesti do sporazuma. Glavno njegovo ”oruzje” jeste strpljenje,trpljenje i tolerancija.

Iako se u svom politickom i drzavnickom djelovanju rukovodi svojim principima, on im nikad ne robuje,umije da odstupi, da precuti i oprosti, da odobri i ono sto on licno ne odobrava. Uvijek vodi racuna o situaciji i trenutnim okolnostima.U tome je velicina njegove ljudske licnosti, zato on djeluje ljudski, narodski. Pasic iz “Vremena smrti” je politicar i drzavnik. NJegov licni i porodicni zivot gotovo da ne postoji. Kao politicar i drzavnik usmjeren je ka cilju izbavljenja srpskog naroda iz zla.
Nazad na vrh Ići dole
besherat

avatar

Ženski
Broj poruka : 5028
Datum upisa : 18.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   25/11/2009, 12:08 am

"MI SMO NAROD SLOBODE I PRAVDE. TO NAM JE DUSA I MISAO."

“Vreme smrti” je jos jedna, do sada mnogo puta pricana, a nikada u potpunosti ispricana, prica o srpskom narodu. Prica o narodu koji je mnogo puta prolivao krv da bi odbranio svoju otadzbinu, ognjiste, celjad i imovinu; o narodu koji nikad nije vodio osvajacke ratove, nego je uvijek branio sto je njegovo; o narodu kojeg je kroz dugu istoriju u rat uvlacio kad je ko htio, da brani svoje, a i tudje interese.

Otkad se naselio na ovu raskrsnicu svih puteva, zvanu Balkan, mnogi osvajaci su pokusali da pokore srpski narod . Neki su to i uspjeli, ali ni oni nisu mogli da pokore i zatru srpski duh. Nisu mogli, jer “ovaj narod hoce da postoji, po svome i na svome da postoji.”

Srpski narod je uvijek vjerovao u svoju snagu, hrabrost i junastvo, jer ipak je on “spasio Evropu turske tiranije”. Cak i kad je dozivljavao poraze znao je da ih pretvori u slavne pobjede. Sjetimo se samo u koliko je pjesama opjevan Kosovski boj, slavljen kao najveca pobjeda.

Pocetkom XX vijeka srpski narod je jos jednom morao da brani svoja vijekovna ognjista. Ali ovoga puta nije ratovao sam . Ratovao je sa velikim silama: Francuskom, Engleskom i vjecitom uzdanicom srpskog naroda, Rusijom. Neki uceniji ljudi tadasnje Srbiji govorili su da je Srbija sama iako je sa saveznicima. Sa ove vremenske distance sigurno bismo se slozili sa njima, jer situacija je i danas vrlo slicna onoj sa pocetka XX vijeka . Evropi nije stalo do subine jednog malog balkanskog naroda,kojeg su smatrali “smrdljivom, prljavom, zlocinackom rasom”. Njoj je samo trebala njegova junacka vojska za ostvarenje davno postavljenih ciljeva. A seljacki srpski rod, neobrazovan i neprosvecen, vjerovao je u sjajne i mocne saveznike. Vjerovao je da nece napustiti Srbiju, svoju saveznicu, u najcrnjim danima njene istorije.

I tako je narod, s vjerom u saveznike, koju je dodatno podsticala srpska vlast, krenuo u rat, po ko zna koji put u istoriji. U najboljem gunju i “opancima sa sest kaiseva” pracen pjesmom.Cudan je taj obicaj naseg naroda da u velike tragedije i stradanja pjesmom ispraca svoje najblize. A ta pjesma ubrzo se pretvara u lelek.

A u ratu stradaju svi , posredno ili neposredno. U ovom ratu nije stradala samo vojska. Vlada je mobilisala i djecake od deset godina i djake. Ucinila ih svjedocima svih ratnih uzasa. Zrtvovala ih za ideju. “Bijese li na svijetu jos kojeg naroda da je satro djecu zbog drzave i nekih krajeva?” pita se Danko Popovic.Cemu sve to stradanje kad nikog nece ostati u drzavi, da u njoj zivi, obnavlja je....

Sahranjivali smo tu djecu, nasu uzdanicu i buducnost, a dicili se sto smo prenosili kosti nasih vladara.Zar treba te kosti da nadzive srpski rod? Da ostanu kao jedini dokaz nase slavne proslosti? Nastupilo je doba kada covjek mora podjednako da se bori za ocuvanje proslosti i tradicije i da se bori za svoju egzistenciju.

Mnogi ljudi vole da kazu da je u nasem zivotu jedino smrt sigurna.Pa i u Prvom svjetskom ratu covjek je smrt prihvatao kao sasvim realan ishod zivota. Mnogo vise se bojao rata, odnosno uticaja rata na njegovu licnost, jer rat mijenja ljude: “ Ako se vratim iz rata necu biti isti onaj koji je krenuo u rat”.

Narod nije zelio slobodu po svaku cijenu. Nicemu zivot ne smije da bude cijena. Najvaznije je zivjeti - “pod tudjinom ili svojim : siromahu je svaki isti, a bogat svakog moze da kupi”. Ranjenicima, ljudima koji su izgubili svoje najmilije i svoje domove sloboda nije bila najvaznija. Oni su trazili pravdu. Trazili su da se postuju njihove zrtve za drzavu, jer dok su oni branili otadzbinu u rovovima, liferanti i razni prevaranti bogatili su se na tudjoj nesreci: Na ovom svijetu odvajkada jedan kuka, drugi pjeva.

Cosic se u romanu pita: “Koliko je besmislenih ratova bilo u istoriji?” Ali zar nije svaki rat besmislen? Zar nije bilo dovoljno ubijanja i razaranja? Ratovi nam ne donose nista dobro.Samo mnogo unistenih porodica; majki, zena i djece u vjecnoj tuzi za za svojim sinovima i domacinima. Ali covecanstvo to nikako da shvati. Zelja za bogatstvom i moci nadvladala je osecaj humanosti.

Sudbina srpskog naroda do sada je bio rat. Nije ga bilo moguce izbeci, sto zbog prostora na kojem zivimo, sto zbog naseg mentaliteta. “Mi treba jednom da pogledamo sami sebe i da se izmjerimo pa da znamo koliki smo. Mi nismo velika sila” i zato treba treba da nadjemo druge nacine borbe za slobodu i postojanje.
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   4/9/2010, 6:30 pm

Dobrica Cosic (1921) je zapoceo književni rad romanom Daleko je sunce
(1951), u kome evocira svoje ratnicko iskustvo iz Narodnooslobodilacke
borbe i slika moralnu i psihološku krizu licnosti u uslovima rata. Dok
je ovaj roman za sadržinu imao najsvježije dogadaje nacionalne istorije ,
drugi roman -Koreni(1954) uzima gradu iz stvarnosti Srbije s kraja
19.veka: to je slika raskola u jednoj patrijahalnoj porodici ,ali i
raskola u narodu.Ovde je Cosic pažljivom psihološkom analizom razotkrio
mentalitet srbijanskog sela,uocio zacetke i uzroke politickih previranja
,predocio nekoliko upecatljivih karaktera.
Romanom Deobe (1961)
Cosic se ponovo vraca Drugom svetskom ratu : središnja tema je deoba u
narodu,deoba na partizane i cetnikei posledice ove deobe. Sa
književnoumetnickog stanovišta ,ovaj roman donosi niz novina: osobenu
kompoziciju,dominaciju unutrašnjeg monologa,otkrivanje umetnickog
funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao književnog
junaka ,unošenje dokumentarnog materijala,stilsku raznovrsnost izuzetno
slojevitu leksiku. Posle kratkog izleta u eksperiment sa antiromanom
Bajka (1966),Cosic se vraca epskoj temi i piše istorijski roman Vreme
smrti (1972-1979) u cetiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu ,
široka freska vremena ,dogadaja i ljudskih sudbina . Nastavljajuci pricu
o pojedincima iz porodice Katica iz sela Prerova ,zapocetu u romanu
Koreni,Cosic ispisuje sagu ne samo o porodici Katic nego i o Srbiji koja
je doživela golgotu. Trilogijom Vreme zla(Vernik
1984,Grešnik1985,Otpadnik 1986),koja se može odrediti kao politicki
roman, Cosic nastavlja pricu o pojedincima iz iste porodice, ali i o
licnostima koje su zapocele svoj romaneskni život u Vremenu smrti .Tako
je Vremenom smrti i Vremenom zla popunjena praznina izmedu romana Koreni
i romana Deobe i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i
dvema prerovskim porodicama. Najnovijim romanom Vreme vlasti nastavlja
se povest zapoceta romanom Koreni .


Nikola Pašic

Lik
Nikole Pašica Cosic je vajao vrlo pažljivo- istorijski lik Pašicev
oživljen je pišcevom imaginacijom i predocen u okruženju vremena i
dogadaja kao upecatljiv lik coveka, politicara i državnika.
Za Pašica
je ispred svega narod i njegov interes. U kontaktima sa masom nije
oholi i samouvereni poloticar, nego skroman i jednostavan gradanin i
jedinka tog naroda. U poslovima politike narod je za Pašica vrhovno
merilo. Može se u politici ici u obracun sa pojedincima , ali ne i sa
narodom jer onda je i smisao politike obezvreden (” U politici se sve
sme i protiv svakoga pojedinca, ali nikada protiv njih”).
Odnos prema
narodu nije samo politika politicara -to je urodena Pašiceva osobina. I
ono trpljenje uvreda nije žrtva politickom opstanku , nego prirodna
crta karaktera :izvanredno vlada sobom, svojim raspoloženjima ,
recima,nastupom.
Snaga samokontrole i samosavladivanja znacajna je
vrlina Pašiceve licnosti. Njegov životni princip je optimizam , ne
toliko što je po prirodi optimista , nego zato što je po zadatku
optimista .
“ja nisam ovde gde sam da bih narodu rekao :”Nema spasa!”
Ovde sam da ga neprestano uveravam da nam ima spasa”.
U susretu sa
Vukašinom, politickim protivnikom ,uvek ce pitati za Acima , svoga
ljutog protivnika, pitace za Vukašinove -ženu , decu .Vešt je politicar i
državnik koji se mudro krece izmedu Scile i Haribde politickih
neizvesnosti, nesigurnosti i klopki: u bezizlaznoj situaciji odbija
predloge saveznika :svoju zamisao vešto nametne da je drugi predlože i
usvije kao svoju.Ali glavno njegovo oružje jeste strpljenje trpljenje i
tolerancija.
Pašic iz Vremana smrti je politicar i državnik .Kao
politicar i državnik upravljen je ka cilju da izbavi narod od zla.Tek
kada dode do kraja , kada treba da se ukrca na ladu ,stamenost,
strpljenje i vera se raspadaju-prvi put u životu place zbog svog poraza i
poraza srpskog naroda.

Vukašin Katic


Lik Vukašina
Katica ima znacajno mesto u romanu Vreme smrti jer je nosilac porodicne
linije u romaneskoj sagi o Katicima, cinilac je sižejnog
oblikovanja-stožerno mesto u romanesknim zbivanjima, a ima tipološku
funkciju kao upecatljiv lik intelektualca.
Za Vukašina Katica dve
najvece vrline su istinoljubivost i dostojanstvo.U toj doslednosti
Vukašin Katic je tvrd i opor pa nokad ne skrece od od utvrdenih uverenje
i principa politickog i javnog delovanja, bez obzira na trenutnu
situaciju. Deluje kao pripadnik partije , ali deluje voden iskljucivo
svojim uverenjima i principima , koji su licnog privatnog karaktera.
Svoje
principe Vukašin ne gazi ni kada je porodica u pitanju.Iako je blizak
vlasti i u vlasti , moga je vrlo lako da izdejstvuje da sin Ivan ne ide u
rat , on to ne cini. Rasprava izmedu Olge i Vukašina oko sina Ivana
otkriva dve ljubavi i dva razlicita nacina ispoljavanja roditeljeske
ljubavi. Olgu opredeljuje materinska ljubav i strah za sina. Vukašina
opredeljuje muški ponos i razumevanje sinovog postupka , koji je potpuno
u skladu sa ocevim principima i moralnim shvatanjima. Za Olgu je
Vukašin hladan i bezosecajan , on “ne brine “za sina ; ali Vukašin u
duši preživljava strah i strepnju za Ivana .U njemu ce bol za sinom
dobiti duboko ljudsku dimenziju.
Vukašin shvata da je Srbija u svojim
ratovima služila interesima drugih.Shvata da Srbiju ne treba vracati u
prošlost težnjama za njenim prostiranjem na svim prostorima gde žive
Srbi , nego je upucivati na buducnost koja ima dva smera : okretanje ka
Evropi, na spoljašnjem planu , i stvaranje evropske demokratske države ,
na unutrašnjem planu.

Zivojin Mišic

Živojin Mišic je tip
vojskovode koji posjeduje licnu sigurnost i samosvest, spremnost na
rizik, snagu koju je nasledio svojim seljackim poreklom,samostalnost u
prosudivanju okolnosti i situacija. Ono što posebno istice Živojina
Mišica je ste dobro poznavanje obicnog coveka , dobro poznavanje duše
srpskog naroda. Ponikao iz “prostoga naroda” Mišic dobro zna za njegovu
prirodu, cud, snagu ,i slabost, nacin reagovanja. On stalno pokazuje
brigu za vojsku i brigu za coveka.
Živojin Mišic pokazuje
nepokolebljivi optimizam: smatra da uvek postoji neki izlaz. Iako
obrazovan vojskovida , Mišic buduci da duboko poznaje bice naroda i da
mu veruje, svoju ratnu taktiku zasniva na narodnoj volji da opstane.
Dva
su osnovna stava Mišiceva koji pokazuju suštinu njegove taktikei
optimizma:1) rat ne vodi samo tehnika i vojnicka nadmoc , nego srce ,
spremnost na patnju i žrtvovanje , nagon za samoodržanjem; 2) narod je u
prednosti pred najezdom neprijatelja jer je ovaj osvajac, a narod brani
svoju svoju zemlju , svoje ognjištem porodicu.Napadac ima kuda da
uzmakne, narod nema kuda i zato ne može ni uzmicati.
Iz vojvode
Mišica ne izbija samo duh pojedinca nego i duh srpskog naroda.

Olga

Olga
Katic je jedan najplemenitijih i najproduhovljenijih likova u ovom
romanu.To je lik žene kakav se retko srece u našoj književnosti
.Odlikuju je dostojanstvo i gospodstvenost, nemiri duše i tela koji se
samo naziru , unutrašnja treperenja koje svest uporno potiskuje i
smiruje.
U Olginom životu postoje dva perioda: period do rata i
period u ratu. Prvi period je tekao kao život žene posvecene mužu i
deci, u kome je ona bila stub porodice. Ratni period unosi velike
promene u Olginom životu- sukobljava se sa strepnjama za život dece, sa
muževljevom tvrdom principijelnošcu, koja ne popušta ni kada je
sinovljev život u pitanju.
Rad u bolnici i blizana doktora Radica
ucinili su da Olga oseti nešto novo:privukao ju je ovaj lekar svojim
predavanjem bolesnicima, brigom i pažnjom prema njima, ljudskom
toplinom.
Medu njima se dogada nešto što oboje osecaju, znaju i vide,
ali o tome ne govore-ostaje neiskazano, ali se stalno podrazumeva.
Osecaju uzajamno duševno prožimanje u potpunom razumevanju i saglasju,
ali ne dodira i reci , ni dodira tela. Nad bolesnim Mihajlom Olga ce
prvi put progovoriti kroz svoj monolog pun ljubavi , nežnosti, želje,
strasti.
Olgina ljubav prema Mihajlu ostaje neiskazana. Ta ljubav je
snažna, cežnjiva, senzualna - ali sapeta.Ostvarenje ove ljubavi dodiroma
ne samo da bi je oskrnavilo nego nije bilo moguce, jer nije u skladu sa
Olginom priridom i karakterom.


VREME SMRTI

Cetvorotomnim
romanom Vreme smrti Dobrica Cosic se pridružuje piscima koji su za
romansijersku temu uzeli Prvi svetski rat na tlu Srbije:Branislavu
Nušicu ,Stevanu Jakovljevicu i Rastku Petrovicu. Cosicev stvaralacki
pristup Prvom svetskom ratu razlikuje se od svih prethodnih . Dokk su
spomenuti pisci ovaj rat sagledali parcijalno, samo jednim delom , izvan
sopstvenog stvaralackog konteksta Cosic ovaj rat i njegovo vreme
sagledava u kontekstu individualne i nacionalne istorije od kraja 19.
veka pa do Drugog svetskog rata.Time je roman Vreme smrti samo segment
široke povesti poluvekovnog života Srbije. Posebnu draž predstavlja
cinjenica da su junaci ovog romana proistekli iz Korena a nastavljaju
romansekni život u Vremenu zla i Deobama .Prikazano je delovanje
diplomatije ,Skupštine ,Vlade, Genaral-štaba; pokreti vojski,bitke
atmosfera fronta i bolnice.Ovaj plan je ispunjen i delovanjem velikog
broja istorijskih licnosti ,koje su spona izmedu opšteg i pojedinacnog
,istorijskog i ljudskog. Ove licnosti pojavljuju se u dvostrukom svetlu
:kao licnosti koje stvaraju istoriju i ostavljaju tragove u njoj , i kao
licnosti koje imaju individualna svojstva ,izražena u cisto intimnim
trenucima njihovog istorijskog življenja i delovanja-vojvoda Mišic i
Nadežda Petrovic , na primer.
Roman je zahvatio dve kalendarske
godine Prvog svetskog rata , ali je vremenski to nepuna godina od
izbijanja rata do povlacenja preko Albanije.U njemu su na najbolji nacin
aktivirane sve osnovne epske supstance:vreme, prostor, dogadaj i
licnosti.
Prostor je širok: cela Srbija je poprište ratnih zbivanja i
nesrecnih sudbina, ali se, unošenjem dokumentarne grade,prostor
proširuje na Evropu i njene glavne gradove,u kojima se javljaju odjeci
golgote Srbije.Dogadaji su razvijeni i isprepleteni : osnovni dogadaj je
rat, ali se on grana u bezbroj epizoda i situacija , koje zahvataju
razlicite krajeve , gradove i sela , opšte i pojedinacno, narod,porodicu
i pojedinca .
Ratni vihor je zahvatio ne samo narod nego i veliki
broj pojedinaca, od onih koje je istorija upamtila do onih koji su
potonuli u zaborav,ostavivši svoja stradanja i podvige istoriji naroda
kome su pripadali.

Dokumentarna zasnovanost

Istorijskoj
verodostojnosti prikazanih dogadaja i sudbina doprinosi obilje
dokumentarne grade , koja se unosi ne kao ilustracija ,kao uzgredno
sredstvo, nego sistematski , promišljeno , sa jasnom umetnickom
intencijom.
Od nebelestrickih javljaju se pisma,zapisi,
leci,proglasi, naredbe, depeše, cestitke, izjave novinski tekstovi.
Najcešce se jedan oblik javlja u kontinuitetu, u manjim ili vecim
odlomcima-Ivanova pisma roditeljima, zapisi kralja Petra, proglas
prestolonaslednika Aleksandra vojsci. Cešci je slucaj da se isti oblik
javlja u vidu kolaža -pisma zarobljenika ,ženska pisma zarobljenicima,
novinski tekstovi. Najcešce se oblikuje kolaž razlicitih
nebeletristickih oblika-pisama, depeša, novinskih tekstova, zapisa.
Zapisi
Neznanog Bolesnika javljaju se kontinuirano kroz deo trece knjige kao
posebne celine izmedu poglavlja. Epilog romana je kombinacija
dokumentarnog materijala (28 dokumenata) i narativnih segmenata koji
imaju kopulativnu funkciju.
Govor dokumenta nadomestio je pišcevu
obavezu da sve to prikaže narativnim sredstvima,što bi zahtevalo
razgranavanje price, usložnjavanje sižea, uvodenje i oblikovanje novih
likova.
Prica se doživljava kao svedocenje, a pišcevo oblikovanje
price kao nastojanje da se obezbede ralevantne cinjenice.

Narod i
pojedinac

Narod (Srbija) ima istaknuto mesto u romanu Vreme
smrti .To je i razumljivo kada se ima u vidu pišceva intencija da napiše
istorijski roman o stradanju i patnjama Srbije u Prvom svetskom ratu.
Narod je olicen u masama vojnika koji ginu za odbranu zemlje , u
ranjenicima koji umiru po bolnicama , u masi koja protestuje pred
Skupštinom, u kolonama koje se povlace kroz popaljenu Srbiju.
Ali
narod je skup pojedinaca , zbir pojedinacnih sudbina ; to nije kompaktna
nego vrlo heterogena masa koju cine razliciti karakteri , mentaliteti,
htenja, želje, doživljaji, stradanja, patnje, radosti, sitna
zadovoljstva, pakosti, niske strasti. Veliki broj pojedinaca koji se ne
izdižu iznad mase, kao izrazite individualnosti, ali ipak,nekom svojom
crtom karaktera,postupkom , recju, -grade mozaik narodnog mentaliteta.
Vreme
smrti ima veliki broj likova iz razlicitih društvenih slojeva ,
razlicitog obrazovanja mentaliteta, karaktera, vaspitanja životnih
opredeljenja i ideala -od seljaka ,preko zanatlija i intelektualaca do
politicara i vojskovoda. Složenost ljudskog sveta ovoga romana utoliko
je vace što se ovde srecu istorijske i fiktivne licnosti. Svi njegovi
likovi su precizno i pažljivo vajani , dovoljno specificni i
individualizovani tako da svaki pojedinac predstavlja svet za sebe:
originalnost karaktera, psihologije, svesti i misli.Tako je predocena
složena i bogata slika jednog naroda sa bogatim registrom
naravi-poloticari(Pašic,vukašin Katic),vojskovode(Živojin Mišic,Radomir
Putnik)), vojnici(Bogdan Dragovic,Gavrilo Stankovic,Luka Bog,neznani
Bolesnik), gradani(Olga Katic, Nadežda Petrovic), itd.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   27/3/2011, 9:42 pm

Dobrica
Cosic (1921) je zapoceo književni rad romanom Daleko je sunce (1951), u
kome evocira svoje ratnicko iskustvo iz Narodnooslobodilacke borbe i
slika moralnu i psihološku krizu licnosti u uslovima rata. Dok je ovaj
roman za sadržinu imao najsvježije dogadaje nacionalne istorije , drugi
roman -Koreni(1954) uzima gradu iz stvarnosti Srbije s kraja 19.veka:
to je slika raskola u jednoj patrijahalnoj porodici ,ali i raskola u
narodu.Ovde je Cosic pažljivom psihološkom analizom razotkrio
mentalitet srbijanskog sela,uocio zacetke i uzroke politickih
previranja ,predocio nekoliko upecatljivih karaktera.
Romanom Deobe
(1961) Cosic se ponovo vraca Drugom svetskom ratu : središnja tema je
deoba u narodu,deoba na partizane i cetnikei posledice ove deobe. Sa
književnoumetnickog stanovišta ,ovaj roman donosi niz novina: osobenu
kompoziciju,dominaciju unutrašnjeg monologa,otkrivanje umetnickog
funkcionisanja poliloga kao sredstva za ispoljavanje mase kao
književnog junaka ,unošenje dokumentarnog materijala,stilsku
raznovrsnost izuzetno slojevitu leksiku. Posle kratkog izleta u
eksperiment sa antiromanom Bajka (1966),Cosic se vraca epskoj temi i
piše istorijski roman Vreme smrti (1972-1979) u cetiri knjige. To je
roman o Prvom svetskom ratu , široka freska vremena ,dogadaja i ljudskih
sudbina . Nastavljajuci pricu o pojedincima iz porodice Katica iz sela
Prerova ,zapocetu u romanu Koreni,Cosic ispisuje sagu ne samo o
porodici Katic nego i o Srbiji koja je doživela golgotu. Trilogijom
Vreme zla(Vernik 1984,Grešnik1985,Otpadnik 1986),koja se može odrediti
kao politicki roman, Cosic nastavlja pricu o pojedincima iz iste
porodice, ali i o licnostima koje su zapocele svoj romaneskni život u
Vremenu smrti .Tako je Vremenom smrti i Vremenom zla popunjena praznina
izmedu romana Koreni i romana Deobe i ostvarena kontinuirana povest o
Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Najnovijim romanom Vreme
vlasti nastavlja se povest zapoceta romanom Koreni .


Nikola Pašic

Lik
Nikole Pašica Cosic je vajao vrlo pažljivo- istorijski lik Pašicev
oživljen je pišcevom imaginacijom i predocen u okruženju vremena i
dogadaja kao upecatljiv lik coveka, politicara i državnika.
Za
Pašica je ispred svega narod i njegov interes. U kontaktima sa masom
nije oholi i samouvereni poloticar, nego skroman i jednostavan gradanin
i jedinka tog naroda. U poslovima politike narod je za Pašica vrhovno
merilo. Može se u politici ici u obracun sa pojedincima , ali ne i sa
narodom jer onda je i smisao politike obezvreden (” U politici se sve
sme i protiv svakoga pojedinca, ali nikada protiv njih”).
Odnos
prema narodu nije samo politika politicara -to je urodena Pašiceva
osobina. I ono trpljenje uvreda nije žrtva politickom opstanku , nego
prirodna crta karaktera :izvanredno vlada sobom, svojim raspoloženjima ,
recima,nastupom.
Snaga samokontrole i samosavladivanja znacajna je
vrlina Pašiceve licnosti. Njegov životni princip je optimizam , ne
toliko što je po prirodi optimista , nego zato što je po zadatku
optimista .
“ja nisam ovde gde sam da bih narodu rekao :”Nema spasa!” Ovde sam da ga neprestano uveravam da nam ima spasa”.
U
susretu sa Vukašinom, politickim protivnikom ,uvek ce pitati za Acima ,
svoga ljutog protivnika, pitace za Vukašinove -ženu , decu .Vešt je
politicar i državnik koji se mudro krece izmedu Scile i Haribde
politickih neizvesnosti, nesigurnosti i klopki: u bezizlaznoj situaciji
odbija predloge saveznika :svoju zamisao vešto nametne da je drugi
predlože i usvije kao svoju.Ali glavno njegovo oružje jeste strpljenje
trpljenje i tolerancija.
Pašic iz Vremana smrti je politicar i
državnik .Kao politicar i državnik upravljen je ka cilju da izbavi
narod od zla.Tek kada dode do kraja , kada treba da se ukrca na ladu
,stamenost, strpljenje i vera se raspadaju-prvi put u životu place zbog
svog poraza i poraza srpskog naroda.

Vukašin Katic

Lik
Vukašina Katica ima znacajno mesto u romanu Vreme smrti jer je nosilac
porodicne linije u romaneskoj sagi o Katicima, cinilac je sižejnog
oblikovanja-stožerno mesto u romanesknim zbivanjima, a ima tipološku
funkciju kao upecatljiv lik intelektualca.
Za Vukašina Katica dve
najvece vrline su istinoljubivost i dostojanstvo.U toj doslednosti
Vukašin Katic je tvrd i opor pa nokad ne skrece od od utvrdenih
uverenje i principa politickog i javnog delovanja, bez obzira na
trenutnu situaciju. Deluje kao pripadnik partije , ali deluje voden
iskljucivo svojim uverenjima i principima , koji su licnog privatnog
karaktera.
Svoje principe Vukašin ne gazi ni kada je porodica u
pitanju.Iako je blizak vlasti i u vlasti , moga je vrlo lako da
izdejstvuje da sin Ivan ne ide u rat , on to ne cini. Rasprava izmedu
Olge i Vukašina oko sina Ivana otkriva dve ljubavi i dva razlicita
nacina ispoljavanja roditeljeske ljubavi. Olgu opredeljuje materinska
ljubav i strah za sina. Vukašina opredeljuje muški ponos i razumevanje
sinovog postupka , koji je potpuno u skladu sa ocevim principima i
moralnim shvatanjima. Za Olgu je Vukašin hladan i bezosecajan , on “ne
brine “za sina ; ali Vukašin u duši preživljava strah i strepnju za
Ivana .U njemu ce bol za sinom dobiti duboko ljudsku dimenziju.
Vukašin
shvata da je Srbija u svojim ratovima služila interesima drugih.Shvata
da Srbiju ne treba vracati u prošlost težnjama za njenim prostiranjem
na svim prostorima gde žive Srbi , nego je upucivati na buducnost koja
ima dva smera : okretanje ka Evropi, na spoljašnjem planu , i stvaranje
evropske demokratske države , na unutrašnjem planu.

Zivojin Mišic
Živojin
Mišic je tip vojskovode koji posjeduje licnu sigurnost i samosvest,
spremnost na rizik, snagu koju je nasledio svojim seljackim
poreklom,samostalnost u prosudivanju okolnosti i situacija. Ono što
posebno istice Živojina Mišica je ste dobro poznavanje obicnog coveka ,
dobro poznavanje duše srpskog naroda. Ponikao iz “prostoga naroda”
Mišic dobro zna za njegovu prirodu, cud, snagu ,i slabost, nacin
reagovanja. On stalno pokazuje brigu za vojsku i brigu za coveka.
Živojin
Mišic pokazuje nepokolebljivi optimizam: smatra da uvek postoji neki
izlaz. Iako obrazovan vojskovida , Mišic buduci da duboko poznaje bice
naroda i da mu veruje, svoju ratnu taktiku zasniva na narodnoj volji da
opstane.
Dva su osnovna stava Mišiceva koji pokazuju suštinu
njegove taktikei optimizma:1) rat ne vodi samo tehnika i vojnicka nadmoc
, nego srce , spremnost na patnju i žrtvovanje , nagon za
samoodržanjem; 2) narod je u prednosti pred najezdom neprijatelja jer
je ovaj osvajac, a narod brani svoju svoju zemlju , svoje ognjištem
porodicu.Napadac ima kuda da uzmakne, narod nema kuda i zato ne može ni
uzmicati.
Iz vojvode Mišica ne izbija samo duh pojedinca nego i duh srpskog naroda.

Olga
Olga
Katic je jedan najplemenitijih i najproduhovljenijih likova u ovom
romanu.To je lik žene kakav se retko srece u našoj književnosti
.Odlikuju je dostojanstvo i gospodstvenost, nemiri duše i tela koji se
samo naziru , unutrašnja treperenja koje svest uporno potiskuje i
smiruje.
U Olginom životu postoje dva perioda: period do rata i
period u ratu. Prvi period je tekao kao život žene posvecene mužu i
deci, u kome je ona bila stub porodice. Ratni period unosi velike
promene u Olginom životu- sukobljava se sa strepnjama za život dece, sa
muževljevom tvrdom principijelnošcu, koja ne popušta ni kada je
sinovljev život u pitanju.
Rad u bolnici i blizana doktora Radica
ucinili su da Olga oseti nešto novo:privukao ju je ovaj lekar svojim
predavanjem bolesnicima, brigom i pažnjom prema njima, ljudskom
toplinom.
Medu njima se dogada nešto što oboje osecaju, znaju i
vide, ali o tome ne govore-ostaje neiskazano, ali se stalno
podrazumeva. Osecaju uzajamno duševno prožimanje u potpunom razumevanju i
saglasju, ali ne dodira i reci , ni dodira tela. Nad bolesnim Mihajlom
Olga ce prvi put progovoriti kroz svoj monolog pun ljubavi , nežnosti,
želje, strasti.
Olgina ljubav prema Mihajlu ostaje neiskazana. Ta
ljubav je snažna, cežnjiva, senzualna - ali sapeta.Ostvarenje ove
ljubavi dodiroma ne samo da bi je oskrnavilo nego nije bilo moguce, jer
nije u skladu sa Olginom priridom i karakterom.


VREME SMRTI

Cetvorotomnim
romanom Vreme smrti Dobrica Cosic se pridružuje piscima koji su za
romansijersku temu uzeli Prvi svetski rat na tlu Srbije:Branislavu
Nušicu ,Stevanu Jakovljevicu i Rastku Petrovicu. Cosicev stvaralacki
pristup Prvom svetskom ratu razlikuje se od svih prethodnih . Dokk su
spomenuti pisci ovaj rat sagledali parcijalno, samo jednim delom ,
izvan sopstvenog stvaralackog konteksta Cosic ovaj rat i njegovo vreme
sagledava u kontekstu individualne i nacionalne istorije od kraja 19.
veka pa do Drugog svetskog rata.Time je roman Vreme smrti samo segment
široke povesti poluvekovnog života Srbije. Posebnu draž predstavlja
cinjenica da su junaci ovog romana proistekli iz Korena a nastavljaju
romansekni život u Vremenu zla i Deobama .Prikazano je delovanje
diplomatije ,Skupštine ,Vlade, Genaral-štaba; pokreti vojski,bitke
atmosfera fronta i bolnice.Ovaj plan je ispunjen i delovanjem velikog
broja istorijskih licnosti ,koje su spona izmedu opšteg i pojedinacnog
,istorijskog i ljudskog. Ove licnosti pojavljuju se u dvostrukom svetlu
:kao licnosti koje stvaraju istoriju i ostavljaju tragove u njoj , i
kao licnosti koje imaju individualna svojstva ,izražena u cisto
intimnim trenucima njihovog istorijskog življenja i delovanja-vojvoda
Mišic i Nadežda Petrovic , na primer.
Roman je zahvatio dve
kalendarske godine Prvog svetskog rata , ali je vremenski to nepuna
godina od izbijanja rata do povlacenja preko Albanije.U njemu su na
najbolji nacin aktivirane sve osnovne epske supstance:vreme, prostor,
dogadaj i licnosti.
Prostor je širok: cela Srbija je poprište ratnih
zbivanja i nesrecnih sudbina, ali se, unošenjem dokumentarne
grade,prostor proširuje na Evropu i njene glavne gradove,u kojima se
javljaju odjeci golgote Srbije.Dogadaji su razvijeni i isprepleteni :
osnovni dogadaj je rat, ali se on grana u bezbroj epizoda i situacija ,
koje zahvataju razlicite krajeve , gradove i sela , opšte i
pojedinacno, narod,porodicu i pojedinca .
Ratni vihor je zahvatio ne
samo narod nego i veliki broj pojedinaca, od onih koje je istorija
upamtila do onih koji su potonuli u zaborav,ostavivši svoja stradanja i
podvige istoriji naroda kome su pripadali.

Dokumentarna zasnovanost
Istorijskoj
verodostojnosti prikazanih dogadaja i sudbina doprinosi obilje
dokumentarne grade , koja se unosi ne kao ilustracija ,kao uzgredno
sredstvo, nego sistematski , promišljeno , sa jasnom umetnickom
intencijom.
Od nebelestrickih javljaju se pisma,zapisi,
leci,proglasi, naredbe, depeše, cestitke, izjave novinski tekstovi.
Najcešce se jedan oblik javlja u kontinuitetu, u manjim ili vecim
odlomcima-Ivanova pisma roditeljima, zapisi kralja Petra, proglas
prestolonaslednika Aleksandra vojsci. Cešci je slucaj da se isti oblik
javlja u vidu kolaža -pisma zarobljenika ,ženska pisma zarobljenicima,
novinski tekstovi. Najcešce se oblikuje kolaž razlicitih
nebeletristickih oblika-pisama, depeša, novinskih tekstova, zapisa.
Zapisi
Neznanog Bolesnika javljaju se kontinuirano kroz deo trece knjige kao
posebne celine izmedu poglavlja. Epilog romana je kombinacija
dokumentarnog materijala (28 dokumenata) i narativnih segmenata koji
imaju kopulativnu funkciju.
Govor dokumenta nadomestio je pišcevu
obavezu da sve to prikaže narativnim sredstvima,što bi zahtevalo
razgranavanje price, usložnjavanje sižea, uvodenje i oblikovanje novih
likova.
Prica se doživljava kao svedocenje, a pišcevo oblikovanje price kao nastojanje da se obezbede ralevantne cinjenice.

Narod i pojedinac
Narod
(Srbija) ima istaknuto mesto u romanu Vreme smrti .To je i razumljivo
kada se ima u vidu pišceva intencija da napiše istorijski roman o
stradanju i patnjama Srbije u Prvom svetskom ratu. Narod je olicen u
masama vojnika koji ginu za odbranu zemlje , u ranjenicima koji umiru
po bolnicama , u masi koja protestuje pred Skupštinom, u kolonama koje
se povlace kroz popaljenu Srbiju.
Ali narod je skup pojedinaca ,
zbir pojedinacnih sudbina ; to nije kompaktna nego vrlo heterogena masa
koju cine razliciti karakteri , mentaliteti, htenja, želje,
doživljaji, stradanja, patnje, radosti, sitna zadovoljstva, pakosti,
niske strasti. Veliki broj pojedinaca koji se ne izdižu iznad mase, kao
izrazite individualnosti, ali ipak,nekom svojom crtom
karaktera,postupkom , recju, -grade mozaik narodnog mentaliteta.
Vreme
smrti ima veliki broj likova iz razlicitih društvenih slojeva ,
razlicitog obrazovanja mentaliteta, karaktera, vaspitanja životnih
opredeljenja i ideala -od seljaka ,preko zanatlija i intelektualaca do
politicara i vojskovoda. Složenost ljudskog sveta ovoga romana utoliko
je vace što se ovde srecu istorijske i fiktivne licnosti. Svi njegovi
likovi su precizno i pažljivo vajani , dovoljno specificni i
individualizovani tako da svaki pojedinac predstavlja svet za sebe:
originalnost karaktera, psihologije, svesti i misli.Tako je predocena
složena i bogata slika jednog naroda sa bogatim registrom
naravi-poloticari(Pašic,vukašin Katic),vojskovode(Živojin Mišic,Radomir
Putnik)), vojnici(Bogdan Dragovic,Gavrilo Stankovic,Luka Bog,neznani
Bolesnik), gradani(Olga Katic, Nadežda Petrovic), itd.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   26/8/2011, 8:48 pm

Vreme smrti

Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.
Niko se od rata nije vajdio ni kad je pobedio.
Najbolja je ona odluka koja se ne menja.
Eh, kad bi Crnogoraca bilo dve armije u punoj formaciji... Mi bismo, moj profesore Božić proveli u Beču... (Mišić)
Malo, bogami, sasvim malo mudrog i dobrog mogu i stignu ljudi da kažu. Da urade, još manje.
I taj genijalni Napoleon, biće da je stvarno svojom glavom dobio samo
jednu bitku. Za ostale pobede nisu manje zaslužni njegovi protivnici. I
inače, često je za pobedu, poraženi zaslužniji od pobednika.
Nikad, ni da rat traje sto godina, neću razumeti: zašto su predstavnici
otadžbine i ostalih tzv. nacionalnih svetinja uglavnom svirepi i glupi?.
. . To nam je nacionalno svojstvo. Mi smo svirepi prema svemu što
volimo.
Sve što ljudi čine, a nije nečasno i nikom ne smeta, treba činiti. Ne valja se mnogo izdvajati ni u poštenju.
Poginuti za pobedu ili poraz, nije naša dilema. Čak je, bogami,
uzbudljivije poginuti u porazu. Niko te neće spominjati ako pogineš za
pobedu.
Uzdaš li se u boga? Nije ti ni bog za veliku muku i nesreću. Kao da ti se i on pomete, pa ne ume da odredi početak i kraj.
U zdravom čoveku, ništa se tako lako i brzo ne obnavlja kao nada. Kao vera, gospodo. I kad je najočajniji, čovek vapi za nadom.
Ako postoji nešto što se može smatrati ljudskom srećom, onda je to pre
svega, sigurno je to ljubav. Mi smo srećni onoliko koliko volimo i
koliko nas vole.
Napaćen čovek više voli da ga dobrim prevariš no da ga u muci sa zlom
istinom ostaviš. Nikog dugo ne boli kad je bijen za istinu. On će tada
verovati da su starešine pravedne. A od uživanja te pravde nema većeg
zadovoljstva za čoveka.
Ja smatram da je ovaj svet manje-više odvratno ure?en. Nije on takav
zato što ga carevi, kraljevi i vlastodršci takvim čine. Svet je odvratan
prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve
su nesreće odatle. Iz gluposti.
Svet je tako sazdan da su ljudi s najvećim zabludama često i ljudi s najvećim pravima.
Sloboda je kad me nije strah da volim i poštujem ono što po svojoj
pameti i duši volim i poštujem. I da ne volim i ne poštujem ono što
neću. Kad je vlast nevaljatna, kao naša, ako ne možeš da je promeniš,
onda joj podvaljuj.
U porazu, čovek mora biti hrabar i postojan. U uspehu, čovek treba da bude lukav i razuman.
Ništa na svetu nema takvu snagu za nered i besmisao kao vojska u strahu i
osveti: ništa zemlju tako ne nagrdi kao bežanje vojske.
Sila i zlo pod jednom su kapom.
Kad mali pobedi velikog, kad slabiji porazi moćnijeg od sebe, sme li se
sutra dobru nadati? Ne. Taj će biti svirepo kažnjen i za narušeni zakon
ovog sveta. Sme li u mir verovati Srbija, koja porazi Austro-ugarsku
carevinu? Čeka nas osveta. Neminovna osveta.
Ako jedan narod nema velike knjige o sebi, to je dokaz da nema šta ni da pamti.
Velike ratne pobede i doga?aji koje istorija proglasi pobedama pripadaju
samo potomcima. Oni imaju pravo da ih uživaju i koriste. Savremenici
nikako. Jedino pljačkaši, vlastoljupci i častoljupci traže ličnu vajdu u
ratnoj pobedi.
Od borbe za slobodu imaju korist jedino oni kojima sloboda nije ni potrebna. Oni koji se za nju nisu ni borili.
D.Cosic

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded
Nazad na vrh Ići dole
Beskraj

avatar

Ženski
Broj poruka : 57863
Godina : 41
Location : Na pola puta sreci
Humor : Uvek nasmejana
Datum upisa : 20.03.2009

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   18/5/2014, 2:21 pm

Preminuo Dobrica Ćosić

Srpski književnik, akademik i bivši predsednik SRJ Dobrica Ćosić preminuo je jutros u svom domu u Beogradu u 93. godini.
Ćosić je bio bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. U mladosti je bio komunista, a u Drugom svetskom ratu se borio u redovima partizana, što je kasnije bila inspiracija za njegov književni opus.
 


Od kraja 1960-ih počinje da se suprotstavlja Titovoj politici, pre svega nezadovoljan ustavnim preuređenjem SFRJ, zbog čega je i postao jedan od najpoznatijih političkih disidenata.
 
Protivnicu su ga optuživali da je krajem 80-ih bio predvodnik i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta i pristalica Slobodana Miloševića. Poštovaoci za njega kažu da je bio autentični i prvi lider opozicionog pokreta u našoj zemlji.
Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika.

Srednju poljoprivrednu školu pohađao je u okolini Negotina. U partizanski pokret uključio se na samom početku, 1941. godine, gde je bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda.

Posle rata završio je Višu političku školu "Đuro Đaković" u Beogradu.

Prvi roman "Daleko je sunce" objavio je 1951. godine. To je knjiga s temom iz Drugog svetskog rata i revolucije. Roman "Deobe", objavio je 1961. Ćosićevi "Koreni", objavljeni 1954, je jedan od prvih modernih srpskih romana.

Višetomni roman "Vreme smrti", objavio je od 1972. do 1975. godine. Junaci iz "Korena" našli su svoje mesto u tom romanu o Prvom svetskom ratu, borbi, stradanju i tragediji srpskog naroda.

Osamdesetih je objavio dela "Vreme zla": "Vernik","Grešnik" i "Otpadnik".

Ćosić je knjigu "Vreme vlasti" objavio 1995. godine, od 2001. do 2008. u šest knjiga dnevnik "Piščevi zapisi", a "Vreme zmija" 2009. godine. Najnoviju knjigu - dnevnik "U tuđem veku" predstavio je početkom juna ove godine.

Dobitnik je brojnih nagrada za književnost u Srbiji i nekoliko književnih nagrada u svetu a tri puta je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, 1981, 1989. i 2011. godine.

Čitava njegova javna, književna i publicistička delatnost bila je posvećena egzistencijalnim problemima srpskog naroda. Neretko je nazivan "ocem nacije", u pozitivnom, ali i u pežorativnom smislu.

U više navrata još šezdesetih ukazivao je na egzodus Srba sa Kosova i Metohije zbog čega je godinama bio politički anatemisan i isključen iz javnog života, potom je decenijama bio neka vrsta političkog disidenta.

Usprotivio se smeni Aleksandra Rankovića 1966. godine, a 1984. je bio među osnivačima Odbora za odbranu slobode misli i govora, koji je branio sve protivnike socijalističke Jugoslavije, bez obzira na političke stavove ili nacionalnost.

Dve godine kasnije bio je jedan od autora Memoranduma SANU, u kojem je analizirana tadašnja situacija u Jugoslaviji. Memoradum je naišao na burne reakcije u celoj zemlji.

Ćosić se smatra za idejnog začetnika Srpske demokratske stranke u Kninu i istoimene stranke u BiH, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koju su, posle raspada biše SFRJ, činile Srbija i Crna Gore, izabran je 27. aprila 1992. godine. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije. Godine 2000. priključio se pokretu Otpor, ali je kasnije izjavljivao da to ne bi učinio da je znao da je finansiran iz inostranstva. Ćosić je bio i prvi srpski intelektualac koji je otvoreno predlagao podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina.

Posle 2000. objavio je dela Piščevi zapisi, Srpsko pitanje, Pisci moga veka, Kosovo, Prijatelji, Vreme vlasti i Vreme zmija.

Poslednji Ćosićev roman Vreme zmije izašao je 2009. godine i u ovom romanu reč je o dnevničkim beleškama koje su nastale u vreme NATO bombardovanja od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. Član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 1970. godine.

____________________________________________
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
'Moja je krv moj put do tebe'

http://www.youtube.com/watch?v=XoaSOYGedjg&feature=player_embedded


Poslednji izmenio Beskraj dana 18/5/2014, 3:10 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa

avatar

Ženski
Broj poruka : 10123
Location : u jutrima koja sanjare...
Datum upisa : 25.08.2010

PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   18/5/2014, 2:31 pm

Neka mi je laka zemlja!!

____________________________________________
Tamo gde je ljubav nikad nije mrak...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "   

Nazad na vrh Ići dole
 
DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» DOBRICA ĆOSIĆ " VREME SMRTI "
» "Vreme smrti" Dobrica Ćosić
» DOBRICA ĆOSIĆ " KORENI "
» Zašto muškarci vole "loše" devojke?
» Dahau" - manastir smrti

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
LJUBAV, SMRT I SNOVI :: Ponešto i za klince - piše se u temama ispod naslovne :: Lektira-
Skoči na: