Evo Vano, mesto za nas dvoje, zadaj reci pa cemo pisati !

Ljubav,smrt i poneki stih....Mi o svemu,sebi,svjetu...Otvori počasni krug naš

Evo pocnimo, neka bude:

Mi, sebi, ljubav, smrt, svet, stih

Mi, sebi, ljubav, smrt, svet, stih

Mi
Kraj u svojem beskraju
U smislu teza besmisla
A
Ljubavlju bi se nazvali

I opet
Mi
Kad smrt nam ne bi presudila
Zaboga
Trajali bismo vjećno
No
Ni u ludilu
Imalo
Srećno
Kroz svoje note besmisla

Da zaboga bitni smo mi
U nama bi vrvio svijet
Nikada završen
Stih

Ne
Mi nismo jedni od tih

Evo tebi- čeznja, crveno, obijest, kapi, muk

Mi, sebi, ljubav, smrt, svet, stih



Стих, мртав и нем,
Уклесана посвета,
Једној љубави,
Коју је у заборав, повела смрт.

Слушам шапат безименог света,
Пред први јутарњи знак,
Проткан пролећним пелудом,
Тишине и таме.

На уклетом гробљу успомена,
Ми, говоримо себи,
Да не смемо сањати сећања.


Нисам могао да одолим па сам и ја написао на моје речи.
Сутра поподне ћу на твоје, стале ми сиве челије.

čeznja, crveno, obijest, kapi, muk

Можда бих рекао,
Била је обесна, бесна и зла,
Можда бих рекао,
Иза ње остао је мук,
Можда бих рекао али чутим,
Јер у мојим грудима,
Још гори црно сунце,
Успомене и чежње,
Док последње црвене капи,
Умиру са сном.


Крик, јутро, мртав, улица, плочник

čeznja, crveno, obijest, kapi, muk

Čežnja
Tamna i duboka
Riječ
U sebi dok šutim te
Tiho tonući u sumrak

A nebo je tamno
Vatreno
Crveno

Sjetna

Možda se durim
Al ne iz obijesti

Trenutno
Možda bi prijale više
Neke pomahnitale ljetne kapi

Čisto onako
Da razbiju
Muk

Крик, јутро, мртав, улица, плочник

Začuh krik

Naizgled standardno
Jutro

Osim što nebo je
I dalje crno
Osim što nigdje ne čujem ptice
Što glas mi je mrtav jer ne mogu reči
Da moja je ulica krvavih pločnika

U ogledalu svom si
Ne vidim lice


Svrha, propast, suprotno, osmijeh, utroba

Крик, јутро, мртав, улица, плочник


Улица, мокра и пуста,
Бескрајни плочник умирућег времена,
Без звука, нем,
Сабласно светло игубљених нада,
Покрива моја рамена,
Негде пред јутро,
Док мртав ходам, теби.

Svrha, propast, suprotno, osmijeh, utroba


Пропашће, све ће једном пропасти,
А тада сред мука и таме,
Ти љубљена,
Сети се, сети се и отиђи тамо,
Тамо наупрот тих великих булевара,
Тамо где су нас криле старе стрехе,
Тамо је цвет љиљана спавао на твом осмеху,
Некада док је љубав била сврха нашег постојања,
Док црна утроба зла,
Није пробудила малог врага који је у њој спавао.



Господар, луда, ђаво, језеро, стена

Господар, луда, ђаво, језеро, стена

Iz mraka
Dubina jezera
Tačno u sabat
Pomalo sablasna
Koračala je putu ka balu
Da magićni otpleše ples
Đavolu
Svom gospodaru

Tu već se mahnitih luda
Opijene njihaše sjene
I sve se obližnje stijene
Prekriše nekom
Srebrenom rosom

Arija
Vjetrom raznesena
U njenu je kosu
I lik sapletena
Dok korača ka
Oltaru

U krugu sve sjenke plešu
Kraj trona će
On
Da stane
Uskoro sve izčezava
Jer uskoro će
I
Da svane


Maska, životinja, osmijeh, leš, prokletstvo

Maska, životinja, osmijeh, leš, prokletstvo

У глуви ноћни сат,
Демон живота скинуће маску,
Разјапити чељуст животиње,
Са којих задња крв капа.

Осмех, нечујан, тих,
У сенци, скривен,
На мојим уснама,
Без гласа,
У подругљивој игри таме.

На моме лицу,
Свијен дах проклетства, дрема,
Под сенком црног месеца,
Бачена лешина изгубљене љубави,
Крај пута заборава.



Лавина, црнило, слеп, луд.

Господар, луда, ђаво, језеро, стена

На безименим стенама,
Безименог језера,
Један мали луди ђаво,
Тек порођен из утробе зла,
Тражи господара.

Лавина, црнило, слеп, луд.


U lavini
Mojeg
Crnila
Da li slutiš
Koliko ti se
Ipak
Kao dijete
Radujem

Prije svega

Jer

U mojem
Mraku
Ti
Nisi
Slijep
I da me
Pratiš
Si
Dovoljno
Lud


tren,poraz,pitanje,knjiga,šum