Dobuju koraci po pločniku,
noć je i hladno je.
U daljini još stoji jedna sijenka,
tako sama i tako daleka.
Koraci su sve tiši,
sijenka je sve manja,
a noć je ledeno hladna.

Гледај да чешће свратиш.

Zašto su se sjene noćas sakrile?
Zašto i one ćute?
Nešto me tjera da mislim
da ti više nisam draga
i da za mene više ljubavi nema,
u tvom srcu ludom,
u tvom nemirnom duhu,
u tvojim mislima koje
ko zna gdje blude.
Možda je i bolje tako.

I smiješ se zvonko,
baš onako kako volim,
tvoja sreća je i moja
i još ljubav traje,
nedostaješ mi.

Ma znaš da ostaje sve isto,
jer vrijeme tu ne čini ništa,
i zato pusti da ti kažem,
jer želim da znaš i želim da te imam,
makar samo u mislima.

Moje misli
Moja dela
sve je upućeno tebi.
Jednom jedinom u mom životu.

Једном,
Знаћеш,
Познаћеш онога,
ко ће срећу препознати,
у твојим очима,
Мирису јесени у твојој коси,
На твојим уснама које говоре,
У додиру ноћи која долази,
И бежи ка јутру,
Једном када изгубљени трен времена,
Затвори круг прошлости,
И поведе те ка новоме сну љубави.


21.09.2009.

Између нас тама,
Један загрљај,
Помало неспретан,
Јак,
Твоји кораци,
Једна жена шета небом,
Прикривени осмех,
Једна жеља недовршеног сна,
У трену украденог времена.



23.09.2009.

Prijatno mirisnim vazduhom,
setas se po mojoj masti,
divim se krasoti cula,
dok svaka zelja iz srca izlazi,
tesko je cekati,
dragoceno vreme necu da gubim,
unapred odricem se svega,
samo da te ljubim...
samo da te ljubim...

...toliko puta sam je ubila
a ona se podizala,
svaki put sve jaca i jaca
i jos mi preti svuda...

Bas kad sam se navikla ziveti bez,
uhvatih sebe u mislima:
"ovog coveka necu propustiti"
carsavom se pokrismo,
"ovo je java "rece on,
i snovi izbledese,
a toliko smo pre toga,
bacali se pogledima
sa istom zeljom...

cudno...
i pored svega,
spavas tu pored mene,
tvoja ruka prebacena preko mog struka,
pa cak ako se i ona pojavi,
ona druga o kojoj si govorio,
istrgnut je ne moze,
jer u snovima se moze sve..