Samo kad bi znao koliko mi nedostajes,
koliko sve prazno bez tebe je.
Svi su oko mene,
a ja sam sama.
Nikoga ne vidim,ne primecujem
jer ja zelim tebe,
samo ti mi mozes ispuniti svaki tren,
samo kad si tu ja postojim.

Gorke su reci
jos gorci ti si,
sada otvaram oci
i vidim ko si.
Taj ukus
veciti trag ostavlja.
U venama krv
vise nije,
vec ledena kisa snova.
Nisam vise tvoja
na pijedastolu bola
i znaj da
ove reci pise
dusa moja.
Jednoga dana
zaustavices se
kraj nebeskog izloga
ispunjenih snova.
Pozeleces lutku
ociju jarkih
poput groma,
i znaces da
nisam vise ona.
Kise ce tada
potopiti dusu od kamena
i ostaces tu
kraj svog
neispunjenog sna.
ove reci
ne pisem ja
vec dusa moja...

Sreli smo se
negdje
između svjetova
u malom prolazu
gdje
sudbine se ukrštaju
u vremenu
kada svemir utihne
da se
šapati duša čuti mogu

Jovica Letić

Ponekad ne znam sta da kazem!

Ponekad znam, ali ne znam kako!

Ponekad pozelim cak i da te slazem a to tek sama neznam kako..

Ponekad pozelim da si deo mene,ma sta pricam ti to vec jesi!

Ponekad pozelim da si kraj mene,opet gluposti jer uvek to zelim..

Ponekad pozelim svasta da uradim..

Ponekad kazem da te volim..

Ponekad pozelim samo da te ljubim, ali ponekad imam osecaj da te gubim!

Tada samo pozelim da me zagrlis crvsto,da me ne pustas iz narucja,

da ne mislim nista,da se desi cudo..

Jer znas.. znacis mi neverovatno puno..!

Ove igre nisu vise krotke
U svakoj trazim prolaz
i necije oci

Ove igre ratnicke
malo me plase;
igraj se samnom
na stari nacin

Ja da zmurim
ti da pogadjas
cije su usne sladje
i oci;cije su tamnije

Ove igre ne prepoznajem
Nauci me da znam da ostanem
U igri sam radosna i dete bezmalo

Sacekaj da porastem
do neba il prvoga hrasta
U prolece,prolece...

N.